SLAVICA AGATONOVIĆ: JA

Brodski dnevnik s gornje palube – paluba u suton, pramac prepodne
Kompas je u grlu, stomaku, ostajem u korenu igle
Ne vrtim se, samo mi se kosa diže
Onda teg siđe na srce, tutnji tu, a ja težim plutanju, lakoći, skidam telo
Kako bez reči, posle njih i pre, lako je, lakše li je?
Tišina – distanca – poštovanje (finsko-japanski recept!) = le rayon vert, gde je, den gröna strålen,
the green ray, zz, zeleni zrak?
Uvek tražim u daljini, da ne bih razgrtala maglu u sebi, da ne bih dublje uranjala, ispod, gde sam ja?
Gde sam, pitam, ko sam, što sam? Otkud otpor i zašto je tako strašno biti „ja“?
Lapidarno i uklesano stojim iza svega.

Slavica Agatonović

Mobilna književna kolonija u Reževićima, Crna Gora, septembar/oktobar 2014.