Pogon za novu strategiju kulture u Beogradu

Predstavnici beogradske nezavisne kulture i gradskih vlasti istakli su 25. oktobra potrebu strateškog planiranja kulture u sklopu razvoja Beograda, uzimajući u obzir i važnu ulogu nezavisne scene, koja se do 5. novembra predstavlja širom grada intenzivnim umetničkim i debatnim programom “Na sopstveni pogon”.

Otvarajući program “Na sopstveni pogon” u Kulturnom centru Grad, direktorka Remonta Darka Radosavljević Vasiljević istakla je da je cilj te manifestacije da ukaže da je kulturna mapa u Beogradu znatno promenjena, posebno početkom ovog veka, odnosno da pokaže da je nezavisna kulturna scena itekako živa, intenzivna i prisutna. S druge strane, mnoge institucije kulture su ili zatvorene zbog renoviranja ili rade onako kako su radile i pre par decenija, pa se i publika smanjuje.

“Izgleda da se publika promenila i prošetala do nekih drugih mesta. Postoje kulturni centri Rex, Grad, CZKD, BIGZ... i druga mesta u kojima se nešto drugačije događa, neki mlađi ljudi rade i kreću se novim putevima”, rekla je Darka Radosavljević, ističući da je festival “Na sopstveni pogon” zamišljen kao presek stanja, odnosno onoga što se dešava u određenom trenutku - sticajem okolnosti za deset dana, a producirano je od nezavisnih organizacija.

Čak i na iznenađenje organizatora, ispostavilo se da je obim produkcije toliki da da je teško da jedna osoba isprati sve što će se dešavati do 5. novembra, a reč je o više od 70 programa tridesetak organizacija na više od deset lokacija širom Beograda - od Zemuna do Krnjače.

Cilj programa “Na sopstveni pogon” bio je da udruži sve aktere i predstavi javnosti koliko je bitan ceo nezavisni kulturni sektor, a podrška za taj projekat dobijena je na javnom konkursu Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima, koja se, kako je istakla Darka Radosavljević, ponela kao partner i tokom organizacije i same realizacije programa.

I direktor Agencije Darko Runić istakao je značaj nezavisne scene u oživljavanju kulturne ponude Beograda, kao i potrebu njenog strateškog promišljanja.

“Strateški se kultura u Beogradu nije posmatrala decenijama, ali u poslednjem periodu pokrenuli smo određene projekte koji bi trebalo da dovedu do promena na bolje”, rekao je Runić i najavio da će Skupština grada Beograda usvojiti strategiju za podršku razvoju civilnog društva, čiji je deo i nezavisna kulturna scena.

Runić je podsetio i da se već dve i po godine radi na pripremi kandidature Beograda za kulturnu prestonicu Evrope, te da je i u tom poslu nezavisna kulturna scena prirodni partner, jer je potreban zajednički rad na promeni imidža grada.

Runić je pozvao sve organizacije da učestvuju u tom procesu, kao i u zajedničkom radu na reformi institucija kulture i definisanju novih prioriteta u kulturnoj politici.

“Želimo da zajedno probamo da mapiramo Beograd u drugom svetlu i mislim da je jedan od najvećih doprinosa ovog festivala što imamo kulturu u svakom ćošku, svakom delu grada, na svim opštinama”, rekao je Runić.

Program “Na sopstveni pogon” počeo je, nakon svečanog otvaranja, predstavom Teatra Mimart “Odabrani se bude” u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Takodje, početak “Pogona” ujedno je i završnica festivala “Kondenz”, koji je proteklih u više prostora dana organizovala Stanica za savremeni ples.

Prvo veče programa “Na sopstveni pogon” je i u znaku nekoliko izložbi - radovi umetničke kolonije “Karavukovo 002”, u organizaciji Zemunskog malog umetničkog centra (ZMUC), predstavljeni su u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković”, a u prostoru Dah teatra otvorena je izložba “In memoriam srpskom selu / DNK za veštačku oplodnju” Zorana Rajšića (Bazaart), dok izložbu “Radnik u protestu” Vladimira Miladinovića, u sali Mesne zajednice “Studentski grad” na Novom Beogradu, organizuje Kontekst u mesnoj zajednici.

Treći Beograd nudi izložbu umetničke grupe “Kolektivne akcije” - predstavnika Rusije na 54. Bijenalu u Veneciji, a u KC Grad je moguće pogledati video instalaciju “Kiosk dijalozi”. U galeriji O3one otvorena je izložba arhivske novinske fotografije Tanjuga o savremenoj umetnosti 70-ih u Beogradu, a u Magacinu u Kraljevića Marka izložba “Arhitektura za poneti” Slobodana Maldinija, u organizaciji nkA.