KURAJBER, KURJAK, NAKURNJAK ILI NAKITNJAK

Sedim sa svojim Đimom Đarmušem u omiljenom pabu (znam da se ne piše MEKO, već TVRDO DŽ, ali ja sledim Vukovu: Piši kako govoriš). Ćaskamo o omiljenim likovima iz crtanih filmova. Pogledom prelazim preko mnoštva već poznatih fotografija na zidu. Sve sam ih analizirala već pri prvom ulasku u taj, meni dragi, prostor. Sve su bile zakošene, nakrivljene. Tada sam ih sve uredno ispravljala, sve dok mi jedan od pristojnih momaka zaposlenih u pabu nije šapnuo: “Zamišljeno je da budu krive”. Verovatno je to bio moj prvi susret sa ŽENOM MOG KURAJBERA. Mislim da je od tada niko nije krivio i ispravljao, jer bi i ona i MONOCIKL odavno pali u zaborav.

Mesecima vas već obasipam ličnim fotografijama. Među njih su - promene i nekih krajnje ličnih razloga radi, zalutale i po koja moja baka balerina, prababa iz teksta Kameja, moj pradeda, deda. Kad ugledah ovu božanstvenu ženu na ovome - pa ne znam kako bih to nazvala - možda baš MONOCIKLU, pomislih da potpišem sebe ispod nje. Ima cvetić u kosi baš kao ja, dobro balansira, odlično stilizovana, baš kao ja. Ipak odustah, poučena dobronamernim savetima da se neko vreme ne eksponiram. Bake i prabake sam eliminisala, već su viđene. Zato reših da zađem u malo dalju prošlost i da lepotu na zidu i fotografiji pripišem korenima mog porodičnog stabla.

Ali, nikako da se setim prave reči. Jeste na K, ali kako beše. Da, setila sam se - KURJAK, NAKURNJAK ili NAKITNJAK. I verovatno bih to i ispisala u objavi da me Đim Đarmuš nije sramežljivo pitao: “Jesi li sigurna da želiš da napišeš ŽENA MOG NAKITNJAKA, NAKURNJAKA?” Potražismo zajedno traženu reč i nekako je pronađosmo. Nadam se da svi znaju značenje pomenute reči.

Sa nakurnjakom-nakitnjakom, njegovim postojanjem i značenjem reči prvi put sam se srela sredinom 90-ih. Tih godina sam redovno odlazila na aerobik, tae bo, step, teretanu i druge vrste telesnog iscrpljivanja u kojima uživaju samo oni koji ga redovno upražnjavaju. Uprkos svim posledicama koje su donele nametnute nam sankcije, potreba da se i na rekreaciji prate modni trendovi nije bila sankcionisana - za nas fanatike. I sve smo čeznule da posedujemo one sportske tange koje su se nosile preko helanki uz nekakav top (ne znam zašto se to tako zove kad nije top i ne nalazi se na vrhu). Tokom neke šetnje u jednom neupadljivom izlogu ugledah tako željene tange. Utrčala sam i gotovo imperativno poručih prodavcu da mi spakuje jedne. Euforija izazvana vizijom sebe, tako opremljene za trening, isključivala je potrebu da prethodno pogledam ono što kupujem.

- Sigurna si da ti je to potrebno?
- Nije, ali dobro stoji, lepše izgledam u njima dok vežbam.

Spakovao. Malo me je čudno gledao, ali to nije umanjilo moje ushićenje. Uzeh kesicu u ruke. Nekako je polukružna, čudna.

- Izvinite, a zašto su ovako tvrde?
- Kako zašto? Pa, da te brane.
- Od čega da me brane? Samo će da žulja.
- Joj Bože, od udaraca.
- Ali mi se ne bijemo na aerobiku.
- Mala, onda ti ne treba nakurnjak-nakitnjak.

I nije mi bio potreban, ali sam bar saznala da i to postoji. Svrsishodno, moram priznati.

Par meseci kasnije prijateljica mi je poslala iz Kanade tako željenu opremu, a već pola godine nakon toga tange su izašle iz mode i svlačionica u kojima sam još godinama vežbala.

Značenje reči KURJAK vam je izvesno poznato. Meni jeste, ali sam ovom prilikom otkrila da je KURJAK bio totemska životinja starih Slovena, posebno Srba. Pojavljuje se u ritualima zaštite, ali i u ritualima vezanim za KULT PREDAKA (Zaveštanje predaka, Vesna Radojlović).

U svakom slučaju, KURAJBERKA NA MONOCIKLU je baš dražesna. Ima magijsko dejstvo, a KULT PREDAKA u meni je inicirao nastanak ovog teksta.

Tekst posvećujem svom ĐIMU ĐARMUŠU. Dao je umetnički doprinos fotografišući fotografiju, dok sam je pomerala, uklanjala i gasila rasvetu po pabu kako bismo eliminisali odsajaj lampe u staklu. Uživali smo u asocijacijama, smehu i Tragovima prošlosti u našim porodičnim stablima.

Inače, nije KURAJBERKA, već KURAJBERA.