Zvezde 17. Beogradskog festivala igre
Beogradski festival igre (BFI) predstaviće od 21. marta do 12. aprila 2020. godine 17 kompanija umetničke igre iz 12 zemalja, a među 23 koreografska komada, koja će videti publika u Beogradu, a delom i u Novom Sadu, biće i predstava “Avgust”, koja je Alesandru Šjaroniju donela Zlatnog lava 2019. u Veneciji, te omaž Erika Žana slavnom Leonardu Koenu, a prvi put učestvovaće i zvezde sa Brodveja.
Pod sloganom "Čista senzija", glavni program 17. BFI okupiće trupe iz Francuske, Belgije, Italije, Španije, Nemačke, SAD, Izraela, Kanade, Holandije, Argentine, Brazila i Hrvatske, a počinje 21. marta u Sava centru ponovnim nastupom Drezden Frankfurt kompanije koja će izvesti komad Jakopa Godanija, dobitnika nagrade “Jovan Ćirilov” za triptih izveden na 16. BFI. To je prvi rad koji će biti posebno kreiran za beogradsku publiku, a prema navodima umetničke direktorke i osnivačice BFI Aje Jung, Godani “priprema spektakl za pamćenje”, inspirisan vrhunskim igračima svoje trupe, ali i umetnicima koje je upoznao u Beogradu.
Avgust, Alessandro Sciarroni
Za 22. mart u Ateljeu 212 najavljena je slavna Šantala Šivalingapa (Shantala Shivalingappa), koja je svoju igru utemeljila na prikazima i filozofiji Šive, boginje stvaranja i uništenja. Pepeo kojim prekriva telo i uz pomoć kojeg kreira neverovatne scenske prizore, predstavlja deo životnog ciklusa koji počinje iz ništavila. Crtež nastao od praha posutog po zemlji, biće uništen prvim vetrom... Koreograf Orelijen Bori koristi magičnu telesnu geometriju indijske igračice, koja je rezultat Kučipudi pokreta ponovljenih bezbroj puta. “Igra Šivalingape je klatno između hinduističke mistike i kvantne fizike, baš kao i njen život između Madrasa i Pariza”, naveo je za nju pariski Mond (Le Monde).
Amsterdamska Kompanija Jakoba Alboma, koja će nastupiti 23. i 24. marta u Madlenianumu, izvešće predstavu “Životni prostor”, inspirisanu opusom glumca i reditelja Bastera Kitona koji se smatra pionirom lake komedije i fizičkog teatra. Tema tog komada je suživot dvojice muškarca u malom stanu. Na genijalan način, oni rešavaju problem nedostatka prostora, i sve funkcioniše savršeno, dok ne stignu do izuma koji će ih odvesti u komičan sunovrat. Poput nemih filmova u kojima je Kiton igrao, i ovaj komad prati živa orkestarska muzika.
Dela tri izuzetna koreografa čine veče u izvođenju trupe BodyTraffic iz Los Anđelesa, koja će nastupiti 24. marta u Srpskom narodnom pozorištu, a dan kasnije u Madlenianumu. “Prašina” tumači sile koje pokreću savremeno društva, kroz snažan pokret i muziku slavnog Hofeša Šehtera. “(Ne)stvarni umovi” Fernarda Hernarda Magadana, koga je publika BFI gledala u postavkama Holandskog teatra igre, zasniva se na istinitoj priči o Santijagu, mentalnom bolesniku sa tipom šizofrenije u kojoj je osoba uverena da je član porodice zamenjen identičnom ličnošću. Anton Laki osmislio je “Skrivene igre: Poglavlje 1” koristeći jedinstven pokret i prodorne slike kako bi publiku poveo u tajanstveni svet, navela je Aja Jung u programu 17. BFI.
Body Traffic, Dust
I kompanija Un Poyo Rojo iz Buenos Airesa nastupiće i u SNP-u (25. marta) i u Beogradu – u Beogradskom dramskom pozorištu (26. mart), a izvešće komad koji su kritičari opisali kao “najbolju od najbolje fizičke komedije”, i koji je osvojio nagradu publike Bijenala igre u Veneciji 2017. godine. Zanimljiv spoj umetničke igre, sporta, nesvakidašnjeg humora, akrobatike i seksualnosti, čini predstavu “Un Poyo Rojo” po kojoj je mlada argentinska trupa dobila i svoje ime. Komad koristi govor tela za istraživanje granica savremenog izraza, kroz naizgled običan pokret, a zatim i neverovatne naknadne interpretacije u formi provokacije ili poziva da se dobro i iskreno nasmejemo.
U BDP-u će 28. marta gostovati i Kompanija Inbal Pinto iz Tel Aviva, koja će izvesti “Fugu” - zajednički rad koreografkinje Inbal Pinto i kompozitorke Maje Belsicman, koji je pokušaj rekonstrukcije prethodnih života, prohujalih događaja, izumrlih svetova i nestalih likova. Praznina koja ostaje za njima je ispunjena isprekidanim mislima i krugovima jeke koja na tren oživljava zaboravljena, ali neizbrisiva iskustva. Rukopis Inbal Pinto, kako je naveo Njujork tajms, “posebnog je senzibiliteta, topline i likovnosti, pa ostavlja publiku nepodeljenom, jer se jednostavno mora voleti”.
Španska kompanija La Veronal iz Madrida izvešće 31. marta u Madlenianumu predstavu “Pasionarija” Markosa Moroa koja otvara pitanja (ne)ljudskih emocija ka kojima svet stremi i nametnutom bljesku ideje o napretku.
La Veronal, Pasionaria
“Zamislite mesto o kome svi pričaju. Svet koji je nastao kao rezultat naših dugogodišnjih napora. Bića slična ljudskim, ali savršeno dizajnirana... Sintetički krajolik i tehnološka dostignuća, bez strasti… Sadašnjost kakvu živimo tera nas da zamislimo budućnost bez osećanja i želje za razumevanjem sopstvenog života”, navedeno je u programu.
Trupa Voetvolk iz Antverpena gostovaće 1. aprila u BDP-u predstavom “Biće sve gore i gore i gore, prijatelju”, u kojoj slavna igračica Lizbet Gruve prenosi trans jedne političke besede. Na početku je reč smirena i prijateljska, ali iz želje govornika za ubeđivanjem raste očaj koji otkriva nasilje… Lizbet Gruve je, inače, svetskoj publici poznata kao muza Jana Fabra, igračica za koju su kreirani neki od njegovih najboljih radova.
Među učesnicima glavnog programa 17. BFI je i Balet Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke, koji će nastupiti 2. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu, a izvešće predstavu "Čipke" Maše Kolar koja, istražujući bogat i složen tovar nasleđa, traži inspiraciju u tradiciji i folkloru regiona – od istorijskih spisa, usmene i pisane književnosti, preko muzike i plesova, izrade nošnji, do najsitnijih detalja. U strukturi i ritmu paške čipke leži bogat izvor inspiracije, polazna tačka za koreografsku strukturu i oblikovanje njenih glavnih elemenata poput prostornih puteva, rečnika i odnosa među izvođačima. Kroz temu čipke, kako ističe BFI, susreću se naše vreme i naša prošlost.
HNK Rijeka, Čipke
Za 3. april u Ateljeu 212 najavljena je Kompanija Ervea Kubija iz Kana koja će izvesti komad “Varvarske noći” za 15 muških igrača utemeljen na priči o mediteranskom zalivu. “Ko su bili Varvari Severa, misteriozni ljudi sa mora pominjani u Bibliji i na drevnim spomenicima? Ko su bili Varvari Istoka, Persijanci, Jonjani i Vavilonci, arapski Muslimani? Iz koje nepoznate, zaboravljene ili prerađene istorije smo ih nasledili? ‘Varvarske noći’ su o lepoti! Onoj koja iznad ratova govori o jedinstvu. O Mediteranu kao sinonimu svetlosti. O istoriji koja je vekovni svedok kultura čije su razlike spajale, umesto da razdvoje. Alžirci, Španci, Francuzi, Grci... Ili, samo ljudi Mediterana. Osećaj pripadanja drevniji je od nacionalnog koncepta”, navedeno je u programu o toj predstavi.
Herve Koubi Company, The Barbarous Nights, foto: Yann Gouhier
BFI prvi put predstavlja brodvejske zvezde, i to u stepu. Džejson Samjuels Smit i Divine Rhytam Productions nastupiće 4. aprila u BDP-u, a 5. aprila u SNP-u. “Nikada nećete pogrešiti ako odaberete predstavu apsolutnih brodvejskih step šampiona, kao što su Džejson Smit, Derik K. Grant i Dormišija... Kombinacija trostruke sonične pretnje i intimnosti je fascinantna… U pitanju je jedan od najkompletnijih nastupa ove ili bilo koje sezone”, reči su kritičara o njihovom nastupu.
Publika 17. BFI imaće priliku 5. aprila u Ateljeu 212 da pogleda komad “Avgust” Alesandra Šjaronija iz Ankone, za koji je dobio Zlatnog lava u Veneciji ove godine. To je priča o potrebi da se bude voljen, bezuslovno. To je počast figuri Avgusta - klovna koji uvek pravi nevolje, budale kojoj je sve smešno, dok zapravo sebi nanosi bol. Ali “avgust” takođe znači carski, kraljevski, i ime je prvog rimskog cara. Fizička i vokalna vežba kroz koju je interpretatorima omogućeno da se izraze, isključivo kroz smeh, vodi do gorkog kraja. Smehom se predstavlja radost, euforija, patnja, bes, strah… Izvođači “Avgusta” se neprekidno smeju, ne dajući publici i sebi samima priliku da razumeju razlog.
Za 7. apri u Bitef teatru najavljena je predstava “Telemetrija” Radical System Arta iz Vankuvera, u koreografiji Šaja Kublera koji je godinama igrao za najpoznatije koreografe, uključujući i angažman sa trupom Kidd Pivot čuvene Kristal Pajt. Nedavno je pokrenuo svoju trupu, a već prvim radovima našao se na važnim scenama i festivalima, zavredevši pažnju publike i kritike. Na poziv BFI, Radical System Art nastupiće u Beogradu, Lincu i Zagrebu. “Kada sam čuo za nauku o telemetriji, odmah sam pomislio da je telo igrača zapravo telemetar. Uređaj koji prevodi, prenosi i komunicira neopipljive i nevidljive procese. Igra je primer telemetrije, jer telo pretvara zvučni u vizuelni oblik”, naveo je Kibler o svom perfirmansu, koji privlači pažnju i zvukom, i rasvetom.
Radical System Art, Telemetry
Kompanija Lije Rodrigeš iz Rio de Žaneira, sastavljena od igrača iz favela, nastupiće 8. aprila u Ateljeu 212 komadom “Furija” koji otkriva svet koji ne bi trebalo da postoji. “Komad odvaja publiku od udobnosti neznanja koje licemerno maskira nepovratne štete ropstva i kolonijalizma, štete iz koje je nastao život od kojeg ustuknemo, okrenuvši pogled. Neverovatni izvođači nam otvaraju oči i pokazuju da nas odsustvo besa može poništiti. Došlo je vreme da se probudi bes, furija rezistentne snage, furija strasti za životom i stvaranjem!”, naveo je BFI.
Lia Rodrigues Dance Compan, Furia
Kompanija Silvije Gribaudi iz Venecije izvešće 9. aprila u Ateljeu 212 predstavu “Gracije”, inspirisanu neoklasičnom skulpturom “Tri gracije” koju je Antonio Kanova stvarao između 1812. i 1817. godine, a postala je univerzalna oznaka lepote, proporcija i mere. Između stvarnosti i fikcije, “Gracije” koračaju kroz vreme, prateći partiture Vivaldijeve i Štrausove muzike, elektronski zvuk Matmosa i hipnotičke eksperimente Kudlama, vodeći gledaoca putem koji ne razjašnjava, već dodatno komplikuje odnos i prirodu ovih likova. “Gracije” istražuju sve što je površno u današnjem društvu, insistirajući na suštini, do korena, te nudeći koncept gracioznosti koji će svakoga nasmejati. “Šta je lepota? Da li lepota podrazumeva radost, sjaj i prosperitet? Ovo je skulpturalni, pop komad koji istražuje različite nijanse konkretne i drske lepote, one koja može poništiti estetske standarde”, navedeno je u osvrtu Danza e Danza.
Pretposlednjeg dana 17. BFI, 11. aprila u Ateljeu 212, Olivije Diboa iz Pariza izvešće predstavu inspirisanu drevnom “Knjigom mrtvih”. Diboa više od decenije potresa francusku scenu radikalnim koreografskim postavkama, a 12 godina nakon što je publici prikazao svoje prvo koreografsko delo, donosi intimni autobiografski solo koji istražuje domete pamćenja i sposobnost tela da priča o svojoj umetnosti. Diboa je 2011. godine proglašen jednim od 25 najboljih igrača na svetu, nastupao je i sarađivao sa izuzetnim umetnicima i predstavio svoj rad na najvećim svetskim scenama. U ovom komadu, on je sam na sceni, kao žrtva pristanka na igru koja podseća na sudsko saslušanje.
Company Olivier Dubois, My Body
U samoj završnici BFI, 12. aprila u Sava centru, Ballet Jazz Montreal izvešće omaž slavnom kanadskom muzičaru i kantautory Leonardu Koenu “Dance Me”. Uz odobrenje Koena, pod umetničkom direkcijom Luja Robiteja i u snažnoj i hrabroj dramaturgiji Erika Žana, omaž slavnom pesniku i autoru evocira životne cikluse kroz pet sezona, kako je opisano u njegovoj muzici i pesmama. Tri međunarodno priznata koreografa bila su zadužena da osmisle pokret na muziku legendarnih pesama: Andonis Fonjadakis, Anabel Lopez Očoa i Isan Rustem. Njihov moćan i celovit koreografski svet oživljava Koenov jedinstveni rad zahvaljujući 14 izuzetnih igrača trupe Ballet Jazz Montreal. Okružen timom slavnih dizajnera, predstava “Dance Me”, koja ima ekskluzivna petogodišnja izvođačka prava, kombinuje scenski, vizuelni, muzički, dramaturški i koreografski izraz.
Kao i prethodnih godina, Beogradskom festivalu igre prethodi revija filmova Dani igre u Kinoteci od 29. januara do 2. februara, a najavljene uz i brojne koreografske radionice, majstorski kursevi, diskusije i prezentacije, ali i gostovanje zvezda Njujork siti baleta u Budimpešti (11. mart), Novom Sadu (13. mart) i Beogradu (14. mart).
BFI je od osnivanja predstavio više od 400 koreografskih ostvarenja svetski poznatih, ali i mladih autora. Poslednja festivalska izdanja prati oko 23.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva.
Festival se razvijao zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Grada Beograda, te ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica. Za afirmaciju umetničke igre i realizaciju programa u Vojvodini, značajna je dugogodišnja saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu Vojvodine i Gradom Novim Sadom. Osam godina zaredom, BFI realizuje obrazovne programe u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji. Pokrovitelji BFI su i kompanija Visa, Erste banka, Nestlé Adriatic, Fondacija Hemofarm, DDOR Novi Sad i mnogi drugi.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: BFI
(SEEcult.org)
