Zlatni suncokret Milici Vučković
Književna nagrada “Zlatni suncokret” za 2021. godinu dodeljena je Milici Vučković za roman “Smrtni ishod atletskih povreda” o patološkim emotivnim vezama, u izdanju kuće Booka iz Beograda.
Žiri je većinom glasova odlučio da nagradu "Zlatni suncokret" dobije Milica Vučković – za njen roman glasali su Vladimir Gvozden i Dragan Jovanović Danilov, dok se Dragan Babić opredelio za zbirku priča Danila Lučića “Sazrevanje modrica” (Areté, Beograd), saopštila je 21. februara kompanija Vital, koja dodeljuje to priznanje za najbolju knjigu na srpskom jeziku jubilarni, 25. put.
Prema mišljenju žirija, među uspelim književnim ostvarenjima u ovoj godini u različitim žanrovima, roman “Smrtni ishod atletskih povreda” Milice Vučković izdvaja se zbog smelosti da se otisne u sfere vrlo složenih pitanja struktura i vrednosti savremenog sveta u kojem su uloge unapred raspodeljene, a odgovornosti, kao po nekakvoj nužnosti, uvek ili previše često prebačene na pogrešne adrese.
Roman se bavi ljubavnim odnosom kao procedurom istine, u ovom slučaju bolne i pomalo crnohumorne istine. Glavna junakinja, samohrana majka iz Železnika biblijskog imena Eva, nastoji da uredi svoj život najbolje što može, ali neprestano se suočava sa preprekama (ili povredama) u vidu zanemarivanja, ravnodušnosti, psihičke torture i manipulacije. Junakinja kroz neuspele ljubavne odnose biva degradirana i odvojena od onog najboljeg u sebi. Postavlja se pitanje da li je ona žrtva ili krivac. I da li je uopšte moguće lako razlučiti ko je žrtva, a ko krivac? Pa ipak, raspoznati ove dve kategorije je nužno, a roman vrlo spretno ovo pitanje ostavlja otvorenim, čime se otvara onaj bitni prostor nelagode i odgovornosti koji pokušavamo da bacimo pod tepih kroz uobičajene narative o muško-ženskim odnosima, ali i o društvenim odnosima uopšte, naveo je u obrazloženju žiri.
Milica Vučković, kako je istaknuto, na tragu reči Ive Andrića iz ingeniozne pripovetke "Zlostavljanje", koje su poslužile kao epigraf romana, ali u sasvim drugačijem narativnom ključu, vrlo “uverljivo pokazuje kako ljudi po inerciji naučenih ‘vrednosti’ igraju uloge čak i nakon što je predstava došla do svog kraja”.
“I opet poput Andrića u pomenutoj pripoveci, posebna vrlina Milice Vučković je velika moć stvaranja napete atmosfere unutar koje junakinja doživljava niz mučnih iskustava. Ono što je naizgled jednostavno u stvari je složeno, ali ono što od početka deluje kao složeno zapravo i jeste složeno. Zlostavljanje nije nešto što upada u život poput Halejeve komete, već je u pitanju tihi rad manipulacije, jezičkih smicalica, notornih laži i sistemske okrutnosti. Proces zlostavljanja, kao i obrti unutar tog procesa, dočarani su na uzbudljiv način, akcenat je na pojedinačnom, ali se sve vreme oseća rad struktura i funkcija koje omogućavaju da stvari teku baš onako kako su ispisane na stranicama romana-života. Kao takav roman u najboljim trenucima dotiče suštinsko pitanje zatrovanih odnosa među ljudima: kako je moguće da se tako nešto uprkos svim racionalnim argumentima i mnogobrojnim ‘mudrim’ savetima događa? Kako se odvojiti od same struktura koja omogućava da male povrede dovedu do ‘smrtnog’ ishoda? Gde je granica prepoznavanja nasilja i manipulacije i u kojoj tački je moguće prekinuti proces postajanja žrtvom?”, naveo je žiri.
Čitalac, kako je ocenjeno, neće čitati nimalo "lak" roman (takvih ima na tržištu koliko hoćete), već zavodljivo štivo koje će uzdrmati okamenjene predstave.
“Mnogima neće prijati ‘prosečna’ junakinja koja je smeštena unutar turobne svakodnevice Beograda i gastarbajterskog izleta u Nemačku, a ipak prepoznaćemo u njoj nešto blisko, već viđeno, glasove u nama i oko nas koje potiskujemo, odbacujemo i, u srećnim slučajevima, prevazilazimo. Od početka smo uvučeni u jedan zagušljivi svet dočaran kroz britke rečenice, namerno neulepšavanje i ogoljavanje proze sveta, a nedostatak komentara autorske instance još više produbljuje sve one pukotine koje proističu iz same egzistencije. Zamračena scenografija i svođenje priče na porodičnu i ljubavnu problematiku dobro pokazuje da je društveni kontekst uglavnom izgovor za suptilno nasilje koje se odvija unutar četiri zida. Zlostavljanje još jednom biva prikazano kao istančana mreža odnosa, ali za razliku od Andrićeve ili Ibzenove, junakinja Milice Vučković ne ume da pobegne. U tom detalju, i još nekim, ogleda se i crnohumorna strana čitave priče, čime se ostvaruje zanimljiva ravnoteža u postupku. Pred nama je snažna, uverljiva, direktna i provokativna priča bez iluzija, priča u prvom licu u kojoj je odbačena svaka patetika. Smrtni ishod atletskih povreda je drugačija knjiga jedne pomaljajuće romaneskne književnosti koja se ispisuje sa svešću o propasti svih utopija”, istaknuto je u obrazloženju.
U najužem izboru za nagradu “Zlatni suncokret” za 2021. godinu bili su, uz dela Milice Vučković i Danila Lučića, i pesnička zbirka “Uradi sam” Dejana Aleksića (Kulturni centar Novog Sada), roman “Španska čizma” Vladimira Kopicla (Laguna, Beograd) i naučno-publicistička knjiga “Agon i melanholija: život i delo Miloša Crnjanskog” Gorane Raičević (Akademska knjiga, Novi Sad), za koju je dobila nagradu “Nikola Milošević” za 2021.
Nagrada će svečano biti uručena Milici Vučković 25. februara u restoranu "Tri šešira" u Skadarliji.
Milica Vučković, rođena 1989. godine u Beogradu, završila je slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na kojem trenutno brani doktorat i radi kao saradnik. Članica je ULUPUDS-a, a iza sebe ima više od deset samostalnih izložbi slika i nekoliko samostalnih scenografija.
Prvu knjigu, zbirku kratkih priča “Roj” (Apostrof), objavila je 2014. Za priču "Jedu ljudi i bez nogu" dobila je 2017. prvu nagradu na konkursu za kratku priču “Biber”. Pvi roman “Boldvin” (LOM) objavila je 2018. godine, a bio je u najužim izborima za nagrade “Vital” i “Biljana Jovanović”.
Milica Vučković piše i prozu i poeziju, pesme su joj objavljene u nekoliko književnih časopisa kao što su Fantom slobode, pančevački Rukopisi, Povelja, Sent... Živi i radi u Beogradu i Herceg Novom.
Kompanija “Vital” dodeljuje nagradu “Zlatni suncokret” za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike od 1996. godine.
Prvi dobitnik je bio Ivan V. Lalić, nagrađen za pesničku zbirku, a među dobitnicima su i Svetlana Slapšak, Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Dragan Jovanović Danilov, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, David Albahari, Uglješa Šajtinac, Tanja Stupar Trifunović, Dragan Velikić i Enes Halilović, nagrađen 2021. godine za roman “Ljudi bez grobova”.
*Foto: kunst.weekly
(SEEcult.org)
