Zlatni suncokret Igoru Marojeviću
Nagrada “Zlatni suncokret” za 2023. godinu dodeljena je Igoru Marojeviću za zbirku priča “Granična stanja” u izdanju Derete iz Beograda, saopštila je 30. januara kompanija Vital, koja dodeljuje to priznanje za najbolju knjigu na srpskom jeziku u prethodnoj godini.
Nagrada je dodeljena Marojeviću većinom glasova članova žirija, u kojem su Dragan Jovanović Danilov, Milica Vučković i Vladimir Gvozden (predsednik). na sastanku održanom 29.1.2023. godine razmatrao je
Za Marojevića su glasali Gvozden i Jovanović Danilov, dok se Milica Vučković opredelila za roman Vladana Krečkovića “Večeras padaš sam” (PPM Enklava). U najužem izboru bili su i pesnička zbirka “Psihologija gravitacije” Nenada Šaponje (Prometej) i romani “Aperkat” Maje Iskre (LOM) i “Vila fazanka” Bojana Krivokapića (Arete).
Prema mišljenju žirija, Marojevićeva zbirka priča “Granična stanja” izdvaja se među uspelim književnim ostvarenjima u 2023. godini zbog “uverljivog prikaza savremenosti, lakoće pripovedanja, osobene duhovitosti i ironije”.
“Pred nama je zrelo književno delo, lucidno, snažno, privlačno i samosvesno, delo u kojem su sve vrline Marojevićeve proze dostigle svoj vrhunac”, istakao je žiri u obrazloženju.
Srećno odabran naslov “Granična stanja”, kako je navedeno, ima višestruko značenje. On se odnosi na geografske granice, ali i na psihološka stanja pojedinca u savremenom svetu, kao što su, na primer, mentalni sadizam ili bipolarni poremećaji. No, to je i metafora preuzeta iz arhitekture, u kojoj se danas standardna teorija graničnih stanja odnosi na nosivost i upotrebljivost čeličnih konstrukcija (ova teorija pominje se u priči "Famil(i)ja"). Tako i Marojevićevih pet priča na različite načine ispituju koliko čovek može ili mora da podnese u uobičajenim situacijama, kao što su prolazak kroz međunarodnu aerodromsku kontrolu, putovanje kod prijatelja, naizgled bezazleni sukob na ulici, odlazak na festival ili ambicija da se postane umetnik. Ono što je obično, u ravni egzistencije, postaje vanredno i stresno, dok u ravni umetnosti otvara mogućnosti za oneobičavanje teksta. Ukratko, “Granična stanja” veoma dobro pokazuju načine kako prelazimo granice, ali i kako granice prolaze kroz nas.
“U našem svetu ispunjenom ne-mestima granicu između stvarnosti i fikcije nije uvek lako utvrditi. Marojevićevu prozu krase izuzetno uspele čehovljevske nijanse pripisane metafizičkoj, ‘graničnoj’ potrebi da se postigne koherencija između ideala i životne prakse. Priče iz Graničnog stanja deluju kao različite verzije sukoba (ili trvenja) između pojedinca i društvenih ili državnih institucija kao što su granična policija, umetnički ili aktivistički krugovi, porodica, kriminalci, politički neistomišljenici, nesuđeni seksualni partneri i zelenaši. Ali potrebno je naglasiti da ove napetosti, iako nisu bezazlene, nisu tragične i mračne, već su zaodenute blagotvornim demonom farse, ironije i humora. Glavni junak priča je intelektualac, onaj ostvareni ili onaj u pokušaju: u prvoj priči piščev dvojnik, pisac koji putuje iz Barselone za Beograd preko Nemačke; u drugoj vizuelni umetnik u poseti gej prijatelju u Istri; u trećoj ‘pozitivac’ koji iz Beograda beži u Crnu Goru; u četvrtoj novinar iz Beograda koji učestvuje na antiratnoj konferenciji u Sarajevu; u petoj junak albansko-srpskog porekla sa teško prihvatljivom ambicijom da postane slikar. (Ne)velike ambicije vode junake u granična stanja koja nastaju kao proizvod delovanja tragikomičnih ostataka ideologija i mimikrije moći, u senci velikih zbivanja kao što je pandemija kovida-19. Zanimljiva veza sa pređašnjim ideologijama se vidi odmah u prvoj priči ‘Opšta mesta u vanrednom stanju’ u kojoj junaka ispituju tri nemačka granična policajca, dok se na televizijskom ekranu emituje serija o Holokaustu. Kroz tri uniformisana Nemca se ostvaruje duhovit dijalog sa likovima iz Pekićevog romana Kako upokojiti vampira. Naravno, ovde nema nikakvog traga od pekićevskog patosa, stvari se samo dešavaju, bez ikakve nadređene moralne instance o kojoj se još uvek moglo relativno nedužno maštati sedamdesetih godina prošlog veka”, naveo je žiri.
Prema navodima žirija, u pričama ispričanim u trećem licu (osim prve, koja je u prvom licu) sudbine junaka pokazuju se kao nedovršive i komične. Jer, život, uprkos svemu, ostaje zagonetka puna tajnih i neočekivanih iznenađenja, kao u završnom obrtu u priči “Alter ega”. Tretman istorije, politike, egzistencije, ljubavi, seksualnosti, prijateljstva, moći i nemoći nije kategorijalan, već umetnički uverljiv. Pisac zna da naše “doba praznine” nije nimalo jednostavno, odnosno da nema arhimedovske tačke koja bi dopustila da donesemo konačnu presudu o njemu, a shodno tome ni o sebi kao o biću u vremenu.
Marojević je “istinski pesnik deziluzije, a njegovo pripovedanje svedoči o moćima mirnog, promišljenog i pažljivog tkanja književnih znakova koje, unutar razuđene konfiguracije savremene srpske proze, proizvodi veoma neobične i važne efekte”, istakao je žiri, koji je u uži izbor uvrstio bio 20 knjiga odabranih od više od 150 prijavljenih na konkurs kompanije “Vital”.
Igor Marojević (1968) objavio je devet romana među kojima su i: Ostaci sveta (2020, 2022), Tuđine (2018), Majčina ruka (2011), Šnit (2007, 2008, 2014), Žega (2004, 2008) i 24 zida (1998, 2010), te četiri zbirke priča među kojima su Sve za lepotu (2021) i Beograđanke (2014, šest izdanja). Objavljena je i jedna njegova novela kao i knjiga eseja; njegove drame izvođene su u Španiji u produkciji Instituta za teatar iz Barselone i u Srbiji – u BDP-u i na BELEF-u. Njegova dela i njihovi odlomci prevođeni su na više od 15 jezika, a priče zastupljene u desetak reprezentativnih antologija.
Dobitnik je, između ostalog, "Andrićeve nagrade", nagrade "Meša Selimović", Nagrade grada Beograda "Despot Stefan Lazarević", "Zlatnog beočuga" i nagrade iz Fonda Borislav Pekić. Preveo je više od 20 proznih knjiga sa španskog i katalonskog jezika. Član je Srpskog i Katalonskog PEN-a, a živi između Beograda i Barselone.
Nagrada “Zlatni suncokret” za književna ostvarenja na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike dodeljena je 27. put.
Među dosadašnjim dobitnicima Ivan V. Lalić, Rajko Petrov Nogo, Radoslav Petković, Milovan Danojlić, David Alabahari, Dragoslav Mihailović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Goran Petrović, Slobodan Vladušić, Uglješa Šajtinac, Drago Kekanović, Svetlana Slapšak, Enes Halilović, Tanja Stupar Trifunović, Milica Vučković, Dragan Velikić i Vladimir Kecmanović.
Nagrada podrazumeva diplomu i novčani iznos, a biće uručena tokom februara u Beogradu.
(SEEcult.org)
