Zaživela Balkanska akademija umetnosti

Balkanska akademija umetnosti, formalno osnovana krajem oktobra 2017. godine kao institucija kulture koja tretira Balkan kao sastavni deo zajedničke evropske civilizacije, dobila je nedavno rukovodstvo i nove članove, a za počasne su predloženi turski pisac i nobelovac Orhan Pamuk, grčki kompozitor Vangelis i konceptualna umetnica srpskog porekla Marina Abramović.

Balkanska akademija umetnosti (Academia Balkanica Europeana) formirana je pod sloganom “Balkan je srce Evrope” (Nikola Buvije) iz potrebe da manje zemlje, preciznije zemlje Jugoistočne Evrope, preuzmu inicijativu za kulturološko buđenje Evrope.

Osnivački komitet održao je prvi sastanak u Skoplju u februaru 2017. godine na simpozijumu “Hamlet i Evropa - biti ili ne biti”, kojem je prisustvovalo 15 međunarodno poznatih umetnika sa Balkana. Među njima je bio i srpski književnik Vladislav Bajac, koji je po pozivu predložio još dva člana Akademije iz Srbije – kompozitorku Isidoru Žebeljan i filmskog autora Slobodana Šijana.

Podršku osnivanju Akademije pružila je i Evropska akademija nauka, umetnosti i književnosti, u prisustvu njenog predsednika Žana Patrika Konrada. Posle objavljene skopske Deklaracije o osnivanju, krajem 2017. godine godine na sastanku Osnivačkog komiteta u Bukureštu za predsednika Balkanske akademije izabran je pozorišni reditelj i glumac Jon Karamitru, direktor Nacionalnog pozorišta u Bukureštu i bivši ministar kulture Rumunije. Generalni sekretar postao je dramski pisac Jordan Plevneš, rektor Univerziteta za audio-vizuelne umetnosti Skoplje-Pariz.

Akademija će u članstvu imati ograničen broj od 35 umetnika iz deset zemalja Balkana: Rumunije, Grčke, Bugarske, Turske, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i sa Kosova.

Do sada su za redovne članove izabrani:  pesnikinja Ana Blandijana, pozorišni kritičar, teoretičar i profesor Žorž Bani i dramski, prozni pisac i pesnik Matej Višnjek iz Rumunije; pisac Nedim Gursel, vizuelni umetnik Bedri Bajkam i prof. Gil Irepoglu sa Akademije primenjenih umetnosti iz Turske; pisac Baškim Šehu, režiser i scenarista Kujtim Čašku i kompozitor, etnomuzikolog i profesor Vasil Tole iz Albanije; pisac i režiser Gradimir Gojer, nekadašnji ministar kulture Kantona Sarajevo, rediteljka Jasmila Žbanić i vizuelna umetnica i dekan Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu Marina Finci iz Bosne i Hercegovine; pisci Alek Popov i Hristo Bojčev, vizuelna umetnica Delija Čauševa i rediteljka Elena Panajotova iz Bugarske; pisac i izdavač Vladislav Bajac, režiser i vizuelni umetnik Slobodan Šijan i kompozitorka Isidora Žebeljan iz Srbije.

Među ostalim redovnim članovima su i crnogorski režiser i profesor Branislav Mićunović, ambasador i bivši ministar kulture Crne Gore, kosovska glumica i ambasadorka dobre volje UN Arta Dobroši, fotograf i direktor DokuFesta sa Kosova Veton Nurkolari, grčki pisac i publicista Anastasis Vistonitis, bivši potpredsednik Evropske federacije pisaca, književnik Jorgos Kuljaras, kao i makedonski autori i univerzitetski profesori Aleksandar Prokopiev i Elizabeta Šeleva.

U duhu poznate izreke Žana Monea “Ukoliko želim da obnovim Evropu, moram početi od kulture”, Balkanska akademija umetnosti, kako je saopšteno, ima misiju da promoviše aktivnosti i međunarodne kulturne projekte među umetnicima na Balkanu.

(SEEcult.org)