Zatražena smena Ivone Jevtić, uz poziv na dijalog

Nezadovoljstvo kulturne scene u Beogradu rezultatima gradskog konkursa za (su)finansiranje projekata u 2018. godini dobija sve širi obim, uz pooštrenje zahteva, pa je sa okruglog stola u Rektoratu Univerziteta umetnosti zatražena smena gradske sekretarke za kulturu Ivone Jevtić, s obzirom da na pozive za njenu ostavku i oštre proteste zbog utvrđenog kršenja zakonske procedure nije bilo reakcija.

Predstavnici Univerziteta umetnosti, Udruženja likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Srbije (ULUPUDS), Muzikološkog društva Srbije,  Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Srpskog PEN centra, Srpskog književnog društva (SKD) i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), zatražili su odgovornost i smenu Ivone Jevtić uz ranije zahteve koje su sa prvog okruglog stola o gradskom konkursu uputili NKSS, SKD, Srpski PEN centar i Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji.

To su poništenje konkursa zbog kršenja procedure i nepoštovanja kriterijuma, javnu raspravu o sprovođenju kriznog konkursa i o utvrđivanju kriterijuma konkursa i izbora članova komisija, te objavljivanje kompletne dokumentacije o rezultatima gradskog konkursa za podršku projektima u kulturi 2018, kao i narativnih i finansijskih izveštaja projekata podržanih na konkursu za 2017. godine putem saopštenja za javnost i objavljivanja na sajtu Sekretarijata za kulturu.

U diskusiji na okruglom stolu “Konkurs protiv kulture”, koju je prorektor UU prof. dr Mileta Prodanović otvorio konstatacijom da su rezultati gradskog konkursa “groteskni i bizarni”, ćutanje nadležnih ocenjeno je kao taktika “zabijanja glave u pesak” da bi se sve zaboravilo i izbegla bilo kakva odgovornost za diskriminaciju većine glavnih aktera kulturne scene, a s druge strane za dodeljivanje podrške projektima sumnjivih organizacija koje se ili ne bave kulturom, ili su registrovane i preregistrovane uoči samog konkursa. Takve organizacije, kako je pokazala stručna analiza NKSS, čine bar trećinu od ukupnog broja podržanih.

Asocijacija NKSS u međuvremenu je, uz probijanje zakonskog roka za odgovor, dobila od Sekretarijata za kulturu deo podataka o ovogodišnjem konkursu – zatraženih na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali su oni svedeni na spisak članova komisija i odobrenih, odnosno odbijenih projekata, te zapisnike sa sednica komisija koji ne sadrže, međutim, bilo kakva objašnjenja na koji su način primenile kriterijume. U većini slučajeva nema bodovanja pojedinačnih projekata ili obrazloženja, kao i bez ikakvog obrazloženja rezultata u celini kod svih komisija.

Budući da se Sekretarijat oglušio o Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja, koji je uputila NKSS, ta asocijacija, čijih je 50 čclanica ostalo bez podrške za oko 80 projekata, uputila je žalbu povereniku za informacije od javnog značaja.

NKSS je na zahtev za dokumentaciju prošlogodišnjeg konkursa, koji je takođe izazvao burne reakcije, dobila odgovor Sekretarijata za kulturu da zbog preobimnog materijala to nemoguće dostaviti, ali da predstavnici NKSS mogu 23. aprila da dođu i izvrše uvid.

“Naoružaćemo se foto aparatima i mobilnim telefonima i digitalizovati praktično dokumentaciju i obavestiti javnost”, rekao je predsednik UO NKSS Luka Knežević Strika, navodeći da diskriminacija članica NKSS - koje su dobile dvostruko manju podršku nego inače skromne 2017. i petostruko manju nego 2016. godine - nije slučajna, iako je reč o najaktivnijim organizacijama u kulturi, regionalno i međunarodno prepoznatim i spremnim na saradnju sa institucijama.

Smena gradske sekretarke, koju je ranije već zatražio ULUPUDS, neophodna je zato što, prema rečima predsednika UO tog udruženja Bojana Kovačevića, nema svesti da se nešto loše uradilo, a rezultati gradskog konkursa ne pripadaju domenu diskutabilnih, već su “ophrvani teškim faulima prema javnosti i učenisima”.

“Moramo da uvedemo odgovornost ljudi koji vode nešto… Ako ste nekome u komisiji ustupili deo mandata da u vaše ime odlučuje, onda snosite odgovornost”, rekao je Kovačević, navodeći da je ULUPUDS dobio za jubilarnu, 50. Majsku izložbu svega 1,7 odsto od traženih sredstava, što je inače 40 odsto od ukupnih troškova za tu najznačajniju manifestaciju ULUPUDS-a.

“Ovo je neverovatna bahatost. Razumeo bih da je nerazumevanje ili neznanje u pitanju”, rekao je Kovačević, prenoseći nezvaničnu informaciju koju je dobio u gradskoj upravi da “nisu komisije ni odlučivale”.

“Da li to znači da je konkurs samo forma za proknjižavanje nečega što je unapred odlučeno?”, upitao je Kovačević.

Prof. dr Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti, koja vodi i Unesko katedru za kulturnu politiku i menadžment UU, rekla je da ćutanje aministracije, kada je reč o kulturnoj politici, znači “neviđenu aroganciju vlasti”.

Prof. Šešić podsetila je i na neslavan početak istorije konkursa krajem 90-ih, kada je jedna izdavačka kuća dobila sav novac predviđen za izdavaštvo. Prvi pravi konkursi krenuli su od 2001. godine, a njihova procedura, kao jednog od osnovnih instrumenata kulturne politike, morala bi da podrazumeva unapred definisane kriterijume, i to po oblastima, a ne samo opšte na osnovu uredbe.

“U ovom slučaju bi veliko dostignuće, međutim, bilo i da smo dobili podatke kako su poštovani opšti kriterijumi”, konstatovala je prof. Šešić.

Ističući i da većina odbijenih organizacija i institucija na gradskom konkursu ima i bogato iskustvo apliciranja na konkurse Evropske unije i drugih međunarodnih fondova, ona je podsetila da evropska praksa podrazumeva da su kriterijumi poznati, jer učesnici na osnovu toga manje-više uspešno i pišu projekte.

“Ovde se govori o zatvaranju poglavlja, a nijedan od standarda koji se primenjuju u EU se ne poštuje”, rekla je Milena Dragićević Šešić i podsetila da proces EU daje samostalnost nacionalnim kulturnim politikama po pitanju sadržaja, ali se one mere po procedurama koje moraju da ispunjavaju kriterijume demokratičnosti i participativnosti, što znači da se donose javnim dijalogom svih zainteresovanih aktera, uključujući i ustanove, i nezavisni sektor.

Dijalog je stoga, kako je naglasila, potreban i za određivanje samih domena za koje se raspisuje konkurs, budući da izostaju neki, koji već decenijama žive u razvijenim evropskim zemljama, poput naučnih i umetničkih istraživanja.

Takođe, dijalog je neophodan o kriterijumima za izbor članova komisija i načinu njihovog odlučivanja o projektima. U suprotnom, dobija se autoritarna kulturna politika koja može da kaže – ovom gradu treba toliko i toliko fontana, a koja je njihova estetika, kulturno-istorijski značaj… nebitno je, rekla je prof. Šešić, naglasivši i da se kulturna politika ne vodi samo u resoru kulture, već i urbanizma i mnogim drugim domenima javnog života.

“Kada dođemo do dijaloga, onda ćemo doći i do kulturne politike koja je demokratska, transparentna, javna i participativna, a to su sve principi koje Evropa ima kao svoje standarde”, naglasila je prof. Šešić.

Na potrebu dijaloga ukazala je i članica UO ULUS-a Ljiljana Mićović, ocenivši da bi nadležne trebalo naterati da se napravi posebno telo za kulturnu politiku, možda i glomaznije, koje bi ustanovilo na koji način bi bili raspisivani konkursi.

Tokom diskusije, u kojoj su primere značajnih projekata koji nisu podržani na gradskom konkursu i kršenja konkursne procedure izneli i predstavnici Muzikološkog društva Srbije, Muzikološkog instituta SANU, Udruženja dramskih umetnika Srbije i drugi umetnici i kulturni radnici, ocenjeno je i da za sada praktično ne postoji mehanizam obaranja konkursa, te da je jedini način reakcije pravnim putem žalba Upravnom sudu.

U razgovoru je naglašena i potreba daljeg udruživanja aktera na kulturnoj sceni kako bi se vratio značaj stručnosti koji je rezultatima konkursa praktično poništen.

Ukazano je i da je situacija u drugim gradovima u Srbiji još gora, ali i da su sami akteri na kulturnoj sceni doprineli sadašnjem stanju pojedinačnim, a ne udruženim delovanjem.

Učesnici okruglog stola pozvali su stoga kolege i javnost da se priključi reakcijama kako bi udruženo odbranili javni interes u polju kulture.

*Dokumentaciju koju je dobila NKSS od Sekretarijata za kulturu moguće je preuzeti u narednih sedam dana na ovom linku

*Foto: Jelena Mijić

(SEEcult.org)