Zašto je teško razgovarati?
Aktivisti Inicijative za Društveni centar, koji su nedavno izbačeni iz kasarne “Dr Arčibald Rajs” u Novom Sadu poručili su da ne odustaju od borbe za oživljavanje napuštenih prostora i njihovom pretvaranju u prostor otvoren za sve građane, a nadležnima postavljaju pitanje zašto je tako teško uopšte razgovarati o tome.
Inicijativa za Društveni centar saopštila je 17. januara da ne želi vlasništvo nad kasarnom, koja je već godinama napuštena, već dozvolu za korišćenje tog prostora dok se ne reši pitanje njegovog statusa. Time bi se, kako je istaknuto, preuzela i odgovornost za održavanje objekata tog vojnog kompleksa, a prostorije bi bile korišćene u društvene, sportske, kreativne i kulturne svrhe od kojih bi svi građani i građanke Novog Sada imali koristi.
“Zašto je toliko teško razgovarati o ovome?”, upitali su aktivisti Inicijative za Društveni centar.
Aktiviste Inicijative za Društveni centar izbacila je 13. januara iz kasarne “Dr Arčibald Rajs” vojna policija, u pratnji civilne policije i sudije za prekršaje. U prethodne tri nedelje u tom prostoru okupilo se oko hiljadu ljudi koji su učestvovali u raznim kreativnim i kulturnim programima.
Prema navodima aktivista, izbačeni su da bi već šest godina napuštena kasarna mogla na miru da nastavi sa propadanjem.
Napominjući da im nije predočen pravni dokument, na osnovu kojeg su izbačeni, već su za sve informacije upućeni na Komandu korpusa, aktivisti Inicijative za DC su naveli i da im ni tu odgovorna lica, međutim, nisu umela da odgovore na pitanje ko je naredio izbacivanje.
“I pored naših dopisa i molbi za sastanke, nadležne instuticije nisu reagovale. Jedina reakcija se pojavila na zvaničnoj Fejsbuk stranici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gde se ističe da ministarstvo ceni ideju o širenju kulture i tolerancije, ali nikako ne opravdava način na koji je Društveni centar pokušao da obezbedi prostor za kulturne aktivnosti. Oglašavanjem isključivo na društvenoj mreži dovodi se u pitanje odnos nadležnih prema zahtevima i pravima građana i građanki Srbije na dobijanje tačnih informacija”, navela je Inicijativa za Društveni centar.
Predstavnici Društvenog centra su pritom, u cilju dobijanja saglasnosti za privremeno korišćenje napuštenog prostora kasarne, poslali još ranije zvaničan dopis Ministarstvu odbrane i Vojske Srbije, a u odgovoru od 7. decembra navedeno je da je kasarna obuhvaćena Master planom kojim su “nepokretnosti Vojske Srbije koje nisu neophodne za funkcionisanje VS predviđene za otuđenje Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 br. 46-3622/2006-003 od 22. juna 2006. godine i stavljene na raspolaganje Republičkoj direkciji za imovinu”.
Prema navodima aktivista za DC, na zvaničan dopis Republičkoj direkciji za imovinu, koji je poslat 14. decembra i u kojem je postavljeno pitanje koršćenja kasarne za rad DC dok se ne reši njen imovinsko-pravni status, nikada nije stigao odgovor. Odgovor nije stigao ni na molbu za sastanak sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, koji je poslat 30. decembra 2011.
Zašto je vojna policija intervenisala nad DC ako se iz navedene dokumentacije jasno vidi Vojska Srbije nije staratelj niti korisnik kasarne „Dr Arčibald Rajs“, već je ona u nadležnosti Republičke direkcije za imovinu? Na koji način se VS od instance koja „nema nadležnost nad predmetnim prostorom“, kako se u njihovom odgovoru navodi, pretvorila u izvršioca akcije izbacivanja DC?
Inicijativa za Društveni centar podsetila je u saopštenju i da “održavanje” napuštenih vojnih objekata košta oko dva miliona evra godišnje.
“Godinama unazad okolnosti su takve da ne zahtevaju postojanje Vojske u ranijem obliku i veliki bivši vojni kompleksi ostavljeni su da propadaju. Imajući u vidu opštu potrebu za prostorima za stanovanje (vojni beskućnici), kao i potrebu za razvijanjem sporta, kulture, obrazovanja, humanitarnog rada, pitamo nadležne institucije: da li se promišljenim strategijskim planiranjem i promenom namene napuštenih vojnih objekata mogu trajno rešiti pomenuti socijalni problemi i potrebe?”, navela je Inicijativa za Društveni centar, dodajući da izbacivanje njenih aktivista bez pružanja ikakve mogućnosti za dijalog predstavlja primer loše prakse rešavanja već otvorenih pitanja o napuštenim objektima u državnom vlasništvu, ne samo u Novom Sadu, nego i u celoj zemlji.
Izbacivanje aktivista iz kasarne “Dr Arčibald Rajs”, inače, osudili su brojni istaknuti pojedinci i organizacije.
“Veliki broj ljudi koji je učestvovao u svakodnevnom čišćenju prostora, prisustvovao radionicama, predavanjima, koncertima i filmskim projekcijama, govori o značaju ovakvog mesta. ‘Pokazna vežba’ izvedena u zapuštenom prostoru koji je za kratko vreme, zahvaljujući volji, odlučnosti, hrabrosti i ljubavi svih učesnika transformisan u mesto susreta, okupljanja i razmene, učinila je zamisao Društvenog centra opipljivom i mogućom”, istakla je Inicijativa za DC, poručujući da njeni aktivisti nikako neće posustati zbog prinudnog izbacivanja iz kasarne “Dr Arčibald Rajs”, već će “osnaženi nastaviti da ukazuju na potrebu oživljavanja napuštenih prostora”.
(SEEcult.org)
