Zaposlena - prvi završeni projekat First film first
Grčki igrani film „Zaposlena“ reditelja Nikosa Labota učestvuje na 24. Festivalu autorskog filma, koji je bio i jedna od stanica njegovog nastanka u okviru projekta First film first koji vodi Gete institut.
Direktor Gete instituta u Beogradu Frank Bauman izrazio je zadovoljstvo što se već vide rezultati tog profesionalng trening programa, započetog pre dve godine.
“Ideja ove inicijative je da se pomogne talentovanim stvaraocima sa diplomom, ali sa manjkom iskustva”, rekao je Bauman 25. novembra na konferenciji za novinare FAF-a.
Program je namenjen filmskim rediteljima jugoistočne Evrope koji razvijaju svoje prve dugometražne filmove. Sastoji se od četiri modula tokom deset meseci. Na konkursu se bira samo po osam učesnika kojima se omogućava da korak po korak, uz mentore i individualno vođenje, razvijaju filmove kroz različite umetničke i produkcione faze. Svaki od modula održava se na po jednom od važnih filmskih festivala u regionu, među kojima je treću godinu za redom i beogradski FAF.
“Zaposlena” je prvi završeni projekat iz programa First film first, a snimljen je u koprodukciji Grčke, Francuske i Srbije.
Reditelj Nikos Labot izjavio je da mu je inspiracija bila istinita životna priča o nepismenoj ženi koja pokušava da nađe svoje mesto u kapitalističkom društvu u vreme ekonomske krize. Panajoti postaje čistačica u tržnom centru i, uprkos teškom radu i na poslu i kod kuće, oseća sreću, stiče samopouzdanje kao osoba koja privređuje i može da se stara o svojoj porodici, koja izlazi iz kuće i među koleginicama stiče prijateljice. Probleme, međutim, izaziva njen nezaposleni muž koji ne može da se pomiri sa promenom tradicionalnih muško-ženskih uloga.
“Pokušao sam da razumem kako je moguće za ženu kao što je ona da nađe zadovoljstvo u životu, da ima neku perspektivu. Hteo sam realistički film i živ lik. Posmatrao sam svoju majku i druge ženske osobe iz bliskog okruženja, upijao ponašanje i gestove. Obratio sam se i, da tako kažem, ženskoj strani u sebi da bih spoznao kako se Panajoti oseća”, rekao je Labot. Kako je dodao, na tome je dosta radio i sa glavnom glumicom Marišom Triantafilidou, koja je ostvarila vrlo uverljivu ulogu.
Što se tiče prikazivanja ukorenjene patrijarhalnosti društva, Labot je primetio da je taj aspekt i dalje vrlo prisutan ne samo u malim mestima već i u Atini, a slično je i u regionu, svuda gde ekonomska kriza i gubitak posla dovode muškarce u bespomoćnu poziciju, ranjavajući njihovu muškost.
Srpski koproducent Milan Stojanović istakao je da je ponosan na ovaj projekat i da je čudno što do sada nije bilo više srpsko-grčkih koprodukcija, s obzirom na prijateljske odnose i sličnosti dva naroda.
“Srećom, situacija se menja. Filmski centri dve zemlje potpisali su prošle godine, tokom festivala u Sarajevu, memorandum o saradnji u oblasti produkcije i distribucije”, rekao je Stojanović i dodao da su nakon toga srpski reditelji Dušan Milić i Mladen Đorđević već dobili koproducente u Grčkoj za svoje nove filmove.
(SEEcult.org)
