Zamišljaji Ilije Bosilja
Izložba radova Ilije Bašičcević Bosilja biće otvorena u Noći muzeja, 15. maja, u Salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu, a predstaviće četrdesetak slika iz svih ciklusa tog svetski proslavljenog samoukog umetnika. Publika će imati priliku da vidi i knjige koje je Bosilj sam oslikavao, kao i dokumentacioni materijal koji, između ostalog, govori o neobičnom “slučaju Bosilj”, najavio je zrenjaninski muzej. Svi radovi su u vlasništvu Fonda Ilija & Mangelos, koji vodi Ivana Bašičević, slikareva unuka.
Izložba radova Ilije Bašičcević Bosilja biće otvorena u Noći muzeja, 15. maja, u Salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu, a predstaviće četrdesetak slika iz svih ciklusa tog svetski proslavljenog samoukog umetnika.
Publika će imati priliku da vidi i knjige koje je Bosilj sam oslikavao, kao i dokumentacioni materijal koji, između ostalog, govori o neobičnom “slučaju Bosilj”, najavio je zrenjaninski muzej.
Svi radovi su u vlasništvu Fonda Ilija & Mangelos, koji vodi Ivana Bašičević, slikareva unuka.
Tokom trajanja izložbe biće organizovan i prateći program: body-painting performans, dečje likovne radionice, promocija nedavno objavljene monografije “Svet po Iliji”, kao i projekcija filma “Ilija Bašičević - Bosilj” reditelja Žike Mitrovića.
Autorka izložbe, kustoskinja i istoričarka umetnosti Olivera Skoko, navela je u katalogu da je Bosilj, kada mu je 1957. godine oduzeta celokupna zemlja, počeo da vodi jedan sasvim drugi život. Često je bio na domak smrti ili bolesti, u prilikama kada se borio da sačuva ono što je njegovo i u situacijama da dokaže da ono što je potpisao zaista JESTE NJEGOVO.
“Ilijini prsti sa otvrdnulim žuljevima su bili retki pokazatelji da su ruke tog čoveka nekada držale plug. Zamenile su ga olovka i kist. Po sinovljevoj zamisli Ilija je na izložbama bio potpisan kao Bosilj umesto pravim prezimenom jer je ovdašnja javnost, potpomognuta medijima željnih afera, kolebljivo i sumnjičavo dočekala stupanje šidskog slikara na jugoslovensku umetničku scenu”, navela je Olivera Skoko.
Za to vreme čuveni Žan Dibife, tvorac forme nazvane art brut, videvši njegove slike u Parizu poželeo ih je za svoj muzej "L’Art Brut" u Lozani. Danas ta prestižna kolekcija čuva pet radova Bosilja.
Ipak, takva potvrda njegovog rada za publiku u tadašnjoj Jugoslaviji kao da nije imala nikakvu težinu. Bosilj je morao da dokaže autentičnost svog slikarskog potpisa i to pred stručnom komisijom u Zagrebu februara 1965. Nakon tri sata slikanja dobio je potvrdu i to napismeno, a slika koja je tada nastala čuva se u muzeju Ilijanum u Šidu koji je osnovao 1971, godinu dana pred smrt.
Bosilj je podelio svoj opus na nekoliko ciklusa: Apokalipsa, Biblija, Istorija, narodne pesme i legende, Leteći ljudi, Ilijada ili neki moji zamišljaji i Ptice, ribe i životinje.
U pokušaju da definišu njegov stil, kritičari su upotrebljavali razne odrednice: od dečjeg ekspresionizma do geronto-ekspresionizma, zaboravljajući na činjenicu da Ilija ni svojim životom, ni svojim slikama nije bio sklon ukalupljivanju u bilo kakve okvire.
Autorka izložbe posebno je istakla kao zanimljiv ciklus “Ilijada”, koji nema nikakve veze sa Homerovim epom.
“To je Ilijina planeta na kojoj je on stvorio onaj bolji, lepši svet. Da bi neko dospeo na Ilijadu morao je da bude prvo stanovnik Džigure. Bio je to šidski šor, zapravo tek jedna ulica u kojoj je Ilija proveo ceo život. Da mu je bila mala, možda bi poželeo da ode odatle, ali Ilija je ostao i svoj svet stavio u nju, a onda ju je svetu i pokazao, svoju Džiguru. Ilijada je sublimacija svega Ilijinog: tu su i leteći ljudi, i dvoglave životinje i ale i paun odnosno ambasador, morska čuda...”, navela je Olivera Skoko.
Bosilj je znao slike da namerno ostavi nedovršenim, a slikao je i na otpacima džakova, pozadinama tuđih slika, staklu, delovima nameštaja, zidovima... Potpis na slikama je bio gotovo neminovan i retko kad uvek na istom mestu.
Rođen u Šidu 1895. godine, Bosilj je obrađivao zemlju sve do svoje 62 godine, a prve gvaševe i crteže uradio je 1957. Od 1958. počeo je da slika uljanim bojama.
Slikao je sve do smrti i ostavio opus od više od 2.000 dela.
Za života izlagao je na stotinak izložbi širom sveta (Amsterdam, Minhen, Milano, Bazel, Cirih, Pariz, Rim, Đenova, Meksiko Siti...).
U njujorškoj galeriji St. Etienne 2006. godine održana je njegova prva američka izložba, a 2007. i 2008. nekoliko puta izlagan sa velikanima poput Pikasa, Šagala, Klea, Kandinskog i Šilea.
Londonski “Raw Art Magazine” uvrstio ga je početkom 2007. godine među 50 klasika art brut umetnosti.
Reprodukcija Ilijine ptice objavljena je 2008. i u “Njujork tajmsu”.
Njegove slike ušle su u poznate kolekcije i muzeje (Collection de l´Art Brut u Lozani, Muzej A. Jakovsky u Nici, kolekcija Karla Pontija, Rokfelera-a, Muzej savremene umetnosti Vojvodine...).
Umro je u Šidu 1972. godine.
Otvaranju izložbe u Zrenjaninu prisustvovaće i porodica Bašičević.
Izložba će biti otvorena do 15. juna.
(SEEcult.org)
