Zafranović: Strahovit značaj Martovskog festivala
Proslavljeni hrvatski i jugoslovenski reditelj Lordan Zafranović, dobitnik nagrade za životno delo 71. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma - Martovskog festivala, izjavio je 22. marta u Beogradu da je to svojevremeno bio "strahovito značajan" festival za autore sa prostora bivše Jugoslavije, koji su na njemu imali "fantastično jedinstvo".
"Hvala organizatorima i Odboru što održavaju ovaj festival koji je za mene, početnika koji sam živeo u Splitu, predstavljao čudo. Doći ovde sa 35-milimetarskim filmom bilo je nešto što smo sanjali. Ja sam radio amaterski na uskoj traci od osam milimetara, a ovo je bio profesionalni festival, veliki, sa značajnim imenima od kojih smo drhtali, posebno od velikog (Krste) Škanate, koji nam je svima bio uzor. Kada sam prvi put ušao u Dom sindikata, sa 2.000 gledalaca, nisam mogao da verujem, bio sam u šoku. Usledio je još jedan šok, a to su bile diskusije. Vodile su se u holu, a sa balkona su vikali neki koji su bili nezadovoljni, a i oni zadovoljni. Bila je to jedna više nego živa diskusija o svakom filmu. To je za pamćenje", rekao je Zafranović na konferenciji za novinare 71. Martovskog festivala, na čijem će otvaranju 24. marta dobiti nagradu za životno delo.
Naravno, kako je dodao, bilo je tu i ideologije.
"Tu su i počeci crnog talasa, puno pre nego u igranom filmu. Ovde su se čule kritike u Politici i drugim državnim novinama, užasne priče o našim filmovima. Prvi put sam učestvovao sa dva filma –Poslepodne, puška i Ljudi u prolazu. Nisam mogao doći k sebi kada su Ljudi u prolazu ocenjeni kao nešto najcrnje i najlažnije što je ikada napravljeno u dokumentarnom filmu. To je bio šok, posle onog uzbuđenja i oduševljenja zbog broja gledalaca, jer mi smo pravili filmove za pet-šest prijatelja. Mi smo dali jednu drugu Dalmaciju. Ona se uvek smatrala kao turistička razglednica, lepota, leto, sunce, more, restorani... Mi smo sišli u onu crnju Dalmaciju, koja je nama bila puno bliža nego ta lažna slika koja se širi sve do današnjih dana. Bili smo ocenjeni kao što sam rekao i odbačeni", kazao je Zafranović.
Međutim, to im nije smetalo da i dalje budu kritični i da na Beogradski festival donose polemičke filmove.
"Ovaj festival je za nas autore bio strahovito značajan. Radilo se o izuzetnim, svetskim talentima. Sa ovog festivala odlazili su filmovi na gotovo sve svetske festivale - Oberhauzen, Lajpcig, Moskva, Krakov i na njima dobijali velike nagrade. Odavde je Predgrađe Ibisa pozvano u Oberhauzen. Tu ga je gledao njihov selektor. Malo sam strahovao, prvi put sam išao u Nemačku, a bili smo opterećeni sa Nemcima, fašistima, čudima. Neugodna situacija. Međutim, tamo je bila jedna slika demokratije, neke slobode. A što je najvažnije, dobili smo prvu nagradu, 5.000 maraka. I odmah su je isplatili", rekao je uz osmeh Zafranović.
"Ovaj festival je za sve nas značio jednu veliku školu i poznanstva do smrti sa autorima koji su dolazili iz cele one Jugoslavije. Bilo je to jedno fantastično jedinstvo. Svi na istim večerama i ručkovima, družili se, to je bila jedna velika filmska familija. Bili smo zajedno, koji put posvađani, koji put prijatelji i sa kritičarima, koji su bili vrlo aktivni. U ono vreme štampa je to pratila, čak i na prvim stranicama", istakao je Zafranović i dodao da mu je drago što je Beogradski festival "zadržao sjaj".
"Drago mi je i što je sada u ovoj dvorani za koju sam takođe vezan, tu su prikazivani naši amaterski filmovi sa Male Pule", dodao je Zafranović i poželeo Martovskom festivalu dugi život i mnogo talenata.
Umetnički direktor Martovskog festivala rekao je da je komisija za međunarodni kratki film odabrala 44 filma. Od toga Poljska ima čak 12 u takmičarskom programu, a iz regiona najviše ima Hrvatska – četiri. Filmovi su sa najvažnijih festivala – Berlin, IDFA, Klermon Feran, Palm Springs... U toj konkurenciji su dve svetske premijere, a 25 je srpskih premijera.
Veći deo takmičarskog programa čine domaći filmovi – 54 naslova u pet kategorija. Čak 17 filmova ima svetsku premijeru, što pokazuje da domaći autori cene ovaj festival, rekao je Dabić.
Najavio je i revijalni program i goste – tenisera Nikolu Pilića povodom regionalne premijere dokumentarca "Niki Pilić legenda" u režiji Željka Mirkovića, te košarkaša Tonija Kukoča na beogradskoj premijeri filma "Magična sedmica" Sabahudina Topalbećirovića, na zatvaranju 71. Martovskog festivala.
Gost je i ruski reditelj Nikolaj Burljajev, sa filmom u kojem je koristio dnevnike Andreja Tarkovskog, a išao je i na mesta gde su snimani veliki filmovi Tarkovskog i "napravio jednu vrstu istorije kinematografije, ali i naše duhovnosti“, rekao je Dabić.
Među gostima će biti i sarajevski glumac Josip Pejaković, ovog puta kao reditelj-debitant kratkog dokumentarnog filma "Hako" o jednom Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da digne ruku na komšije i zbog toga je stradao.
Gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić rekla je da Martovski festival na pravi način promoviše Beograd kao otvoren kosmopolitski grad.
V.d. direktora Doma omladine Beograda Andrija Bojanić izjavio je da to što je na programu čak 80 premijera govori o ugledu Martovskog festivala.
Najavljujući ukupno oko 150 projekcija, čestitao je Zafranoviću i zahvalio Sekretarijatu za kulturu Beograda i Ministarstvu kulture Srbije na podršci.
Festivalski sajt je martovski.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
