Za srpsku kinematografiju rekordnih milijardu dinara

Filmski centar Srbije (FCS) dobiće u 2018. godini rekordnu sumu iz budžeta - milijardu i 5.230.000 dinara, objavio je ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević na svečanoj godišnjoj sednici Grupacije za kinematografiju i FCS-a Privrednoj komori Srbije (PKS).

O rezultatima na unapređenju kinematografije, planovima i predstojećem Zakonu o audiovizuelnim delatnostima na sednici su 22. decembra govorili i predsednik Grupacije za kinematografiju pri PKS Dragan Bjelogrlić, predsednik PKS Marko Čadež i direktor FCS-a Boban Jevtić, u prisustvu velikog broja producenata, distributera, prikazivača i drugih filmskih poslenika.

Vukosavljević je istakao da je od budžeta za FCS čak 980 miliona dinara predviđeno za konkurse, što je povećanje veće od 50 odsto u odnosu na 2017. godinu.

Prema rečima ministra, ta suma je podstrek, i to zasluženi, a slikovito bi se moglo kazati da je država, preko Ministarstva kulture, bacila rukavicu kao izazov filmskim poslenicima.

“Očekujemo da odgovore kvalitetnim filmovima, mada, naravno, novac nije jedini faktor kako u ovoj, tako i u drugim oblastima kulture. U pitanju su složeni stvaralački i umetnički procesi i toga smo svesni”, rekao je ministar.

“Država je učinila maksimalan napor i sa optimizmom očekujemo da ovom finansijskom injekcijom srpska kinematografija dobije dodatne podsticaje”, rekao je Vukosavljević, dodajući da je Srbija među zemljama sa prostora bivše Jugoslavije trenutno prva po direktnim izdvajanjima za kinematografiju. U Hrvatskoj je, kako je napomenuo, ukupna suma veća - zbog dodatnih izdvajanja od prodaje alkoholnih pića i igara na sreću, ali će se i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, u saradnji sa Privrednom komorom, truditi da u narednom periodu nađe rešenja po tom uzoru.

Vukosavljević je ocenio da je srpska kinematografija u drugoj polovini 20. veka ostvarila značajne rezultate i da je jedna od tri oblasti u srpskoj kulturi, uz književnost i likovnu umetnost, koje su nadmašivale gabarite po broju stanovnika i nivou ekonomskog razvoja.

“Zadaci u kulturi se ne mogu oktroisati, ali mi očekujemo da brojni kvalitetni, talentovani poslenici srpske kinematografije iskoriste ovaj povoljni vetar koji je država omogućila i da učine sve kako bi naš film, prvo, pružio građanima Srbije i intelektualnu i duhovnu i svaku drugu satisfakciju i izazov, što film ponekad i treba da ponudi, a drugo - i da bude zapažen na međunarodnom planu. Naravno, to je proces i očekujem da u narednim godinama u skladu sa rezultatima ovakvih procesa srpsko društvo i Ministarstvo kulture nastavljaju da se bore za veća odvajanja za ovu oblast”, izjavio je Vukosavljević.

Ministar je pozitivno ocenio što je FCS brzo prihvatio inicijativu Ministarstva kulture o konkursu za filmove sa nacionalnom tematikom, dodajući da to ne obuhvata samo ratove i slične teme, nego i brojne nepokrivene oblasti iz kulture, na primer filmove o Nadeždi Petrović ili Savi Šumanoviću.

Na planu koprodukcija treba uložiti napor za kvalitetniju međunarodnu saradnju, rekao je ministar i istakao da u tom smislu postoji veliki potencijal sa Kinom i Rusijom.

Kao veliki posao koji predstoji, Vukosavljević je naveo zakonodavnu aktivnost – donošenje Zakona o audiovizuelnoj delatnosti, kao i propisa o,  kako je rekao, tekućim rešenjima u vezi sa autorskim pravima, naknadama za emitovanje...

Dragan Bjelogrlić je na početku sednice podsetio da je Grupacija za kinematografiju pri PKS-u osnovana pre tri godine i da je već ostvarila značajne rezultate.

“Pokazalo se da, uz jedinstvo unutar esnafa, jasno definisane ciljeve i uz saradnju sa Ministarstvom kulture, može doći do značajnih rezultata. Uradili smo mnogo i na dobrom smo putu. Predstoji nam Zakon o audiovizuelnoj delatnosti, a nadamo se i regulisanju autorskih prava, intelektualne svojine, borbe protiv piraterije. To su nam glavni ciljevi”, izjavio je Bjelogrlić, glumac, reditelj i producent.

Marko Čadež je rekao da je Grupacija za kinematografiju, sa više od sto producenata, distributera, prikazivača, dokumentarista i drugih filmskih profesionalaca, jedna od najaktivnijih u Privrednoj komori Srbije i da su postavljeni dobri okviri za napredak filmske industrije kao bitnog dela kreativne industrije.

Komora nudi mogućnost za dijalog sa različitim grupacijama, na primer kablovskih ili mobilnih operatera i drugih segmenata privrede u okviru donošenja Zakona o audiovizuelnoj delatnosti, rekao je Čadež.

Čadež je istakao da je Privredna komora zadovoljna efektima mera za podsticanje ulaganja u filmsku industriju, dodajući da je zajednički cilj ekonomska održivost produkcije, uz brigu o razvoju kulture.

Boban Jevtić je naveo rezultate FCS-a u protekle dve godine, koliko je na čelu te ustanove.

U 2016. objavljeno je 16 konkursa i podržana su 124 projekta, a u tekućoj godini, uz više opredeljenih sredstava iz budžeta, podržan je 161 projekat na 24 konkursa. Za neke kategorije bilo je i dva konkursa u toku jedne godine.

“Konkursi za sufinansiranje su naša osnovna delatnost, ali imamao rezultate i u plasmanu srpskog filma na inostranoj sceni, veće prisustvo na važnim festivalima i veći broj naših ljudi na međunarodnim edukativnim radionicama”, rekao je Jevtić, pominjući i veliki uspeh filma Mile Turajlić “Druga strana svega” na nedavnom Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), na kojem je osvojio glavnu nagradu.

Kao najvažniji potez u narednoj godini, Jevtić je istakao Zakon o audiovizuelnoj delatnosti u čemu, kako je rekao, FCS ima podršku Ministarstva kulture Srbije. Drugi veliki posao biće digitalizacija, dodao je Jevtić.

*Foto: PKS

(SEEcult.org)