• Search form

10.08.2015 | 14:13

Za kulturu zajedništva

Za kulturu zajedništva

Umetnici iz regiona, ali i iz Italije i dalekog Brazila i Kine, učestvuju tokom avgusta na 8. Ars Kozari - laboratoriji umetnosti u prirodi koja je jedinstvena na ovim prostorima. Učesnici Ars Kozare ovoga puta baviće se, osim pojedinačnim radovima u prirodi, i odsustvom Bosne i Hercegovine na 56. Bijenalu u Veneciji - temom koja se organizatorima nametnula gotovo sama po sebi, a predstavlja višestruku paradigmu stvarnosti u zemlji podeljenoj po mnogim osnovama.

Članovi tima 8. Ars Kozare – Nemanja Čađo, Andrej Bereta i Srđan Tunić, koji su obavili i selekciju umetnika na osnovu međunarodnog konkursa, govore u intervjuu za SEEcult.org o potrebi kritičkog promišljanja stvarnosti, nepostojanju svesti o kulturi kao zajedničkom dobru, kao i o načinu izbora učesnika Ars Kozare nezavisno od bilo kakvog "ključa", stanju dosad realizovanih radova u prirodi... Ujedno, najavljuju niz programa kojima žele da pruže širu sliku zajedničkog kulturnog prostora u regionu, predstave mogućnosti stvarne saradnje i osnaže srodne inicijative.

- Ove godine na Ars Kozari zajednički zadatak odabranih umetnika je da kreiraju site-specific rad – alternativni, imaginarni paviljon BiH u Veneciji. S obzirom da se Likovno udruženje Tač.ka, organizator Ars Kozare, i ranije bavilo odsustvom paviljona BiH na Bijenalu, skrećući pažnju na položaj savremene umetnosti u zemlji, očigledno je da se u međuvremenu nije mnogo toga promenilo? Kako biste opisali sadašnji položaj savremene umetnosti u BiH (i entitetima, ukoliko ima nekih razlika) i šta su prema vašem mišljenju osnovni razlozi takvog stanja?

Andrej Bereta: Odsustvo zvaničnog predstavljanja BiH na ovogodišnjem Bijenalu je višestruka paradigma prilika u BiH (i) u XXI veku. Zemlja mutne prošlosti, različito tumačene, zaglavljene u sopstvenoj nesposobnosti, nemoćna da projektuje vlastitu budućnost, po sopstvenoj meri i potrebama, u stalnoj tinjajućoj pretnji nove/stare eskalacije viševekovnih sukoba, uz arogantnu i neskrivenu nesposobnost i neodgovornost lidera, na svim nivoima, u oba entiteta. Izgleda da, čim uspete da se mentalno dislocirate u odnosu na mejnstrim lokalnih društvenih i političkih prilika, lako pronalazite kreativne istomišljenike (poput inicijative Kultura 2020), na koje vas, pored veoma pozitivnog pulsa, upućuje i neka organska solidarnost. Samoreflektujući, tada, poziciju u kojoj se nalazite, shvatate da se politikantska stvarnost bavi vama, čak i kada toga niste svesni, a, nekako potpuno logično, izgleda da vas teme mnogo lakše pronalaze, nego obrnuto. Baš na takav način, može da se razume i "bavljenje odsustvom Paviljona BiH"; tema je odabrala nas. Kada je već tako, pokušaćemo da stvorimo jedan zajednički rad, koji opredmećuje pojam Paviljona, kritički se osvrće na pomenutu situaciju danas u BiH, a može i da postavi neka pitanja o smislenosti velikog svetskog sajma umetnosti, ukorenjenog u centralističkom poimanju sveta iz poznog XIX veka, za čije ideje ljudi na Balkanu i dalje plaćaju preskupe cene.

Nemanja Čađo: Evidentno je da je stanje na polju savremene umjetnosti u Bosni i Hercegovini nepromijenjeno, odnosno možda je i lošije danas nego prije par godina kada se Tač.ka prva počela baviti fenomenom nepostojanja paviljona naše države u Veneciji kroz intervencije: "Tačka na neučestvovanju BiH na Venecijanskom bijenalu", "Imaginarni paviljon BiH" i "Možete li zamisliti BiH paviljon na Venecijanskom bijenalu?". U vremenu konstantne apatije i obrnute tranzicije, od opšteg značaja je postalo da se stvari ne trebaju mijenjati, odnosno da se "ne talasa". Etnonacionalne politike stimulišu podijeljenost kulture i umjetnosti u entitetskim okvirima, što je evidentan primjer na slučaju paviljona BiH na Vencijanskom bijenalu, ove godine naročito. U startu su koncept i politika organizovanja učešća BiH formulisani pogrešno, iako je nama svima valjda važno da imamo paviljon u Veneciji kako god, no ove godine je ta ideja potpuno očitovala prošlo, trenutno, a vjerujem i buduće stanje i prilike na sceni savremene umjetnosti BiH. Dok god se kultura ne počne percipirati kao zajedničko dobro države, a ne šovinistički diskurs entiteskih zapećaka, neće biti bolje.

- Temom imaginarnog paviljona problematizujete i koncept samog Bijenala u Veneciji, izbora umetnika, načina njihove prezentacije… Kakvo je vaše misljenje o Bijenalu i konceptu nacionalnih prezentacija?

Srđan Tunić: Smatramo da je nacionalni pristup u predstavljanju umetničkog stvaralaštva mač sa dve oštrice. S jedne strane, radi se o istorijskom konstruktu – nasleđa stvaranja nacionalnih država XIX veka, kao i nastojanje da se pojave u umetničkom svetu kategorizuju. U ovom slučaju, kroz jedan pomalo mutan i danas zastareo nacionalni okvir koji se, istina, povremeno propituje, međutim, opstaje kao baza Bijenala. I ima previše pitanja oko sebe: da li je to nacionalna umetnost ili umetnost umetnika iz date geografske sredine? Šta je Francuska ili BiH umetnost? S druge strane, verujemo da na sam ovakav pristup projektujemo i svoje nezadovoljstvo stanjem u BiH, prvenstveno kategorizacijama prema pripadnosti etničkim skupinama, narodima, religiji, tradiciji (izmišljenoj ili stvarnoj) i dr. U celoj toj podeli koja nas samo vraća unazad, zaboravljamo da živimo u mnoštvu i kroz istoriju koju delimo i gradimo zajedno. Iz tog razloga možda i želimo da ponovo napravimo "naš" paviljon, naš odgovor na ovu situaciju, našu utopiju, sa umetnicima iz BiH, Srbije, Hrvatske, Italije, Brazila i Kine.

- Na 8. Ars Kozari učestvuju umetnici iz različitih delova sveta. Na osnovu kojih kriterijuma su izabrani? Kakva je bila struktura prijavljenih i da li je selekcija bila teška?

Andrej Bereta: Selekcija nikada nije lak posao, ukoliko to radite odgovorno i sa svešću o tome da, pored pojedinačnih predloga, treba da imate na umu i procenu sposobnosti pojedinog kreativca da stvara u grupi, da može da bude deo tima i da ima svest o tome da proces co-creation može da donese i dodatnu vrednost svih koji u tome učestvuju. Po iskustvima iz projekta Kustosiranje (Mikser 2012, 2013; DOB - izložba: Čekamo vas 2013; Akademski kurs i dr), naučili smo da je važan element, pri odabiru kandidata i svest o kulturi deljenja, kao i sopstveno uverenje o smislu zajedničkog stvaranja. Nekad se dogodi da odaberete osobe, čiji nedvosmisleni individualni kreativni potencijal ima samo i jedino vezu sa sopstvenim egom, što može da doprinese krutom ambijentu u timu. Baš kao i u sportu - ukoliko imate takve pojedince u timu, oni pretežno artikulišu sopstvene nagone, bez puno svesti o zajedničkoj usklađenosti, koja nije nužno vezana za "trule kompromise", nego za prostu saradnju i nadovezivanje, koje, generički, najčešće, može da rezultira nečim novim, drugačijim od individualnih težnji. Proces zajedničkog razvijanja ideje/ideja, u pravcu oblikovanja koncepta, preko, uporednog toka promišljanja materijalizacije je kompleksan, (prilično) nepredvidljiv i beskrajno zanimljiv. Za process junkie, poput mene, to je fantastična, prvoklasna prilika da učim od drugih i da uživo, gotovo voajerski, pratim jedan svež tok stvaranja. O pojmu kreativnosti, na ovakav način mnogo više saznajem nego kroz različite studije, koje se tim pitanjem bave, pogotovo poslednjih desetak godina. Ovaj put smo odabrali kandidate, za koje verujemo da mogu da obogate Ars Kozaru novim, veoma izazovnim delima, u odnosu na njihove predloge (za koje smo, tokom pojedinačnih intervjuisanja tražili detaljna objašnjenja), ali su to i osobe koje žele i, smatraju, da umeju da funkcionišu u kreativnom timu i žele takav vid saradnje. Prijave su stigle, bukvalno, sa različitih strana sveta, i naš kriterijum je bio jednak za sve. Nismo se osvrtali na bilo koji ključ (nacionalni, uravnoteženost, visibility...), koje nam na Balkanu sugerišu razne lokalne politike. Možda je, upravo u tome, jedan od preostalih razloga za večito upitan pojam nezavisnosti.

Srđan Tunić: Potreba da se napravi balans na relaciji region-inostranstvo, posebno u prvom javnom pozivu koji je unapred ciljao na umetnike iz inostranstva, postojala je, doduše veoma kratko. Na kraju krajeva, počinjemo i završavamo sa predloženim radom. U kojoj meri je taj rad u duhu Ars Kozare, moguć u datom kontekstu – na planini, od prirodnih materijala, kao i resursa koje imamo (tehničkih, produkcijskih, finansijskih). Sve su to parametri na bazi kojih sagledavamo nečiji predlog. Naravno, suočavamo se sa svim preprekama koji put od ideje do realizacije poseduje, kao i sa činjenicom da prezentacija sopstvenog rada zavisi od iskustva, ali i karaktera osobe. Većina umetnika nije bila na Kozari, tako da smo kroz intervjue naglašavali izvesnu mogućnost da će predlog iz aplikacija trpeti dalje promene, u skladu sa boravkom na samom terenu. Ta prilagodljivost u izvođenju rada koja je neminovna za većinu umetnika koji dolaze na Kozaru i koherentna ideja u skladu sa pokretom "umetnost u prirodi" je ono što nam je bilo veoma važno u ocenjivanju prijava.

- Na osnovu dosadašnjeg iskustva organizovanja Ars Kozare, možete li reći kako umetnici prihvataju odustajanje od potpune kontrole nad svojim kreativnim procesom i sudbinom svojih radova, s obzirom da koncept art in nature podrazumeva da ostaju u prirodi koja dalje utiče na njihov izgled?

Nemanja Čađo: To je je za mene lično, a vjerujem i za učesnike iz godine u godinu proces od posebnog značaja iz razloga jer ga se ne može kontrolisati, ali se dešava. Kontinualna konfronatacija između ljudskog faktora kao primarnog, koji utiče na nestajanje radova, pa do onog prirodnog, sa svakom novom Ars Kozarom je drugačija, oscilira i artikuliše na svojstven način kontekstualizaciju laboratorije u prostoru naspram koga smo tako kad-kad nemoćni i mali, a to je priroda.

- Kakvo je stanje dosad realizovanih radova?

Andrej Bereta: Ove godine imamo jedan poseban segment pratećeg programa, koji se bavi pitanjima konzervacije/preparacije umetničkih radova nastalih od organskih materijala, i koji ostaju u prirodi, na otvorenom. Umetnica Đurđica Bjelošević je istovremeno i konzervatorka Narodnog muzeja Republike Srpske, i njeno učestvovanje na 8. Ars Kozari će biti dvostruko. Ona je već obavila analizu stanja postojećih radova i, već na početku susreta, predstaviće svoje stručne nalaze i dati upute na koji način usporiti degradaciju postojećih dela, pažljivo vodeći računa o dva esencijalna elementa - umetničkom konceptu Ars Kozare i ekološkim posledicama. Smatramo posebno dragocenim za ovogodišnje učesnike da će biti saznanje na koji način da pristupe obradi prirodnih materijala i kakva sredstva prezervacije se savetuju za dela koja će tek nastati.

Nemanja Čađo: Stari radovi nestaju, ali novi nastaju i to je ono što je važno - kontinualna sinergija umjetnosti sa prirodom.

- Šta će biti ključne teme razgovora i pratećih programa 8. Ars Kozare?

Andrej Bereta: Nekoliko koleginica kustoskinja iz BiH će predstaviti presek aktuelnih prilika u kulturi i svežije umetničke produkcije, čime će, verujemo, obogatiti doživljaj šireg konteksta stvaranja za umetnike 8. Ars Kozare. Veći kustoski skup, koji ipak, nećemo realizovati ovog leta, predviđen je za kasnu jesen ove godine i obuhvatiće pozive koleginicama i kolegama iz regiona, ali i šire, za višednevni seminar, koji bi mogao da na neki način oslika prostor zajedničkog kulturnog prostora u regionu, rasterećeno predstavi mogućnosti stvarne saradnje i osnaži srodne inicijative. To će biti prilika i da se mlade kolege, zainteresovane za oblast kustoske prakse, informišu i edukuju učestvovanjem u različitim radionicama. Planina Kozara se nalazi na nekoj imaginarnoj polovini/središtu bivše nam zemlje i, pored drugih, popularnih konotacija, predstavlja optimalnu geografsku, ali je i mnogo više od toga - tačka za uspostavljanje saradnje.

Nemanja Čađo: Ove godine je ostvarena značajna saradnja sa udruženjem Pravo ljudski iz Sarajeva čija će laboratorija za strip, fotografiju i kratki film, pod nazivom "A lab" da se dešava paralelno kada i Ars Kozara. Planirane su zajedničke aktivnosti, poput nekoliko filmskih projekcija javnog i polu-javnog tipa. Izvjesno je da ćemo imati i prvu "našu" premijernu projekciju na ovogodišnjoj Ars Kozari - film režisera Vladimira Tomića "Flotel Europa“, koji nam stiže nakon učešća na Sarajevo film festivalu. Od pratećih aktivnosti, planirane su individualne prezentacije umjetnika/ca i umjetničkih grupa koje su od velikog značaja za bolje međusobno upoznavanje i priprema za rad u kolektivu, naročito pri promišljanju "zajedničkog rada". Cjelokupan program, kao i ranijih godina, otvoren je za javnost.

Srđan Tunić: Što se tiče samih učesnika i njihovih radova, pored već spomenute Đurđice Bjelošević, koja će sprovoditi i konzervatorsko istraživanje i napraviti rad na bazi recikliranih materijala, većina umetnika su okrenuti instalacijama. Đakomo Regalo ("Hegelova misao #2"), Fredone Fone i Žoana Kiroga ("Nada"), Udruženje Polimorf ("Šaka") i Nikolina Butorac ("Trenutak sada") će svoje site-specific radove realizovati na bazi prirodnih materijala i onih koji se mogu pronaći na planini Kozara. Dajana Durić i Jelena Batelić će napraviti rad na bazi tkanja, naglašavajući interakciju u procesu proizvodnje rada, dok će Sunčica Pasuljević-Kandić iskoristiti i prostor i učesnike u "mapiranju umetničko/kritičkog diskursa". Na kraju, Sandy Ding i Ziyi Cai će kreirati zvučni ambijent i projekcije na bazi eksperimentalnog filma.

- Da li ste, kao prošle godine, planirali prezentacije projekta i van Kozare i gde?

Nemanja Čađo: Nakon ovogodišnje Ars Kozare,  planiramo organizovati izložbe u Banja Luci, Sarajevu, Beogradu, a najveće nam je zadovoljstvo izložba o projektu Ars Kozara i našem udruženju Tač.ka, koja je planirana za april 2016. godine u Londonu, zahvaljujući osmogodišnjoj održivosti projekta, ali i našoj stručnoj saradnici Charlotte Whelan koja se bavi Ars Kozarom u okviru svog doktorskog istraživanja. Takođe, kao i prošle godine, organizovaćemo prezentaciju i diskusiju o 8. Ars Kozari i ostvarenim aktivnostima u Muzeju savremene umjetnosti u Banja Luci, u okviru projekta "Kustosiranje" partnerskog programa Udruženja Artikal iz Beograda.

- Po čemu se razlikuje proces pripreme 8. Ars Kozare od dosadašnjih i na šta ste obratili posebnu pažnju?

Srđan Tunić: Pre svega, ovo je prvi unapred pripremljen međunarodni poziv za učestvovanje umetnicima. Tim povodom smo osvežili sajt Tač.ke na oba jezika, kontaktirali nekoliko rezidencijalnih mreža i online platformi (TransArtists, Residency Unlimited, E-ArtNow). Ono što se takođe promenilo je i da ove godine umetnici sami pokrivaju svoj put do Prijedora, dok su ostali troškovi pokriveni s naše strane. Na ovo smo se zajednički odlučili iz dva razloga: više (oskudnog) novca može da bude usmereno na boravak umetnika na Kozari i njihovu produkciju, a potvrđeno finansiranje ćemo dobiti tek pred kraj godine. Ovo nam znatno olakšava i da se ne zadužujemo kao pojedinci. Iz tih razloga, namera nam je da proširimo izvore finansiranja narednih godina, kao i da pokušamo da Ars Kozaru učinimo tačkom susreta različitih radnika u kulturi u regionu.

Razgovarala: Vesna Milosavljević/SEEcult.org

Na konkurs za 8. “Ars Kozaru”, koja se održava od 7. do 22. avgusta, pristiglo je bilo 20 projekata 29 autora iz 11 zemalja (BiH, Brazil, Meksiko, Hrvatska, Kina, Iran, Srbija, SAD, Holandija, Italija i Zimbabve).

Za učešće na 8. Ars Kozari odabrani su: Dajana Durić i Jelena Batelić (Rijeka/Labin), Đurđica Bjelošević (Banjaluka) i Udruženje likovnih stvaralaca “Rizba” (Trebinje) iz BiH, Fredone Fone i Joana Quiroga (Vitorija/Sera) iz Brazila, Giacomo Regallo (Karnate) iz Italije, Nikolina Butorac (Zagreb) iz Hrvatske, Udruženje “Polimorf” (Beograd) i Sunčica Pasuljević Kandić (Lukićevo) iz Srbije, te Sandy Ding (Peking) iz Kine.

Ars Kozara pokrenuta je 2007. godine, a 2011. postala je multidisciplinarna platforma koja, pored promocije pokreta art in nature, pruža učesnicima i mogućnost delovanja i u drugim medijima i poljima: performans, video, fotografija, diskusija... Jedinstvena open air galerija na Balkanu čuva na desetine radova izloženih  na lokalitetu Glavuša u Nacionalnom parku Kozara.

Vesna Milosavljević  / SEEcult.org

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r