... by the way... u MSUV
Radovi 12 austrijskih umetnika, kreiranih posebno za umetničke i javne prostore u Novom Sadu, u nameri da građane što direktnije “uvedu” u spektar aktuelnih društveno-političkih tema koje analiziraju, biće predstavljeni od 21. marta na izložbi “…by the way…” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV).
Radovi 12 austrijskih umetnika, kreiranih posebno za umetničke i javne prostore u Novom Sadu, u nameri da građane što direktnije “uvedu” u spektar aktuelnih društveno-političkih tema koje analiziraju, biće predstavljeni od 21. marta na izložbi “…by the way…” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV).
Pitanje evropskog identiteta ili posebnih “svakog-za-sebe” identiteta; otuđenje čoveka od čoveka, umesto zajedničke humanije budućnosti; zadobijanje moći kroz novu interpretaciju električne žice/ograde; “oslobađanje” radnica i radnika od rada i radnog mesta; medijski izveštaji o tučama u parlamentu kao pitanje političke (ne)kulture; veliki plakati venčanih parova istog pola; poziv prolaznicima na participaciju time što će izabrati neku evropsku ličnost, sa kojom bi se rado menjali, pored, na ulicama slučajno postavljenih tekstova migrantkinja u vidu traka za ograđivanje; postavljanje pojaseva za spasavanje u obliku mete na Dunavu… su samo neka iritirajuća pitanja koja će u novosadskim gradskim prostorima prikazati umetnici Wolfgang Becksteiner, Fedo Ertl, M. Gansberger, G.R.A.M, Klub Zwei, Erwin Stefanie Posarnig, Oliver Ressler, Maruša Sagadin, Chris Swoon, Eva Ursprung, Markus Wilfling i zweintopf.
Otvaranje izložbe, čiji su kustosi Werner Fenz, Evelyn Kraus, Mirjana Peitler i Svetlana Mladenov, počeće 21. marta u 16 sati kod spomenika Porodica Jovana Soldatovića, a završiće se u 19 časova u MSUV-u.
Umetnici i umetnice su pozvani da se uključe u aktuelne društvene diskurse i novim radovima, napravljenim specijalno za tu priliku, doprinesu kritici društvene stvarnosti danas.
Direktor MSUV Živko Grozdanić podseća u pratećem tekstu izložbe na raseljavanja na prostorima bivše Jugoslavije tokom ratnih sukoba 90-ih godina, kada su stotine hiljada ljudi postali “meštani javnog prostora”, usled “nacionalnog čišćenja stanovništva sa etničkih periferija ka nacionalnim centrima”.
Prema njegovim rečima, taj proces bio je suprotan ekističkom razvoju gradova u kojima centri, ali i ostale zone rastu ravnomerno u svim pravcima, stvarajući dinamičnu strukturu ljudskih naselja, pa je stvoren nestabilan “linearan” javni prostor velikog broja novih stanovnika, koji svoje kulturno-istorijsko nasleđe pa i etničku pripadnost sporo i teško mogu inkorporirati u strukturu novonaseljenih gradova.
Razvoj scenarija koji je pokrenuo stotine hiljada ljudi u svim pravcima je plod koordinacije političkih mišljenja svih zainteresovanih strana. Učestvovanjem lokalnih javnosti, uvođenjem fleksibilnijih oblika i tehnika planiranja obezbedili su da se bez volje starosedelaca isprazne hiljade seoskih naselja čija se dijalektika naselila u rubne zone Novog Sada, Beograda, Niša, Kragujevca... Takav novi urbani krajolik u celini funkcionalne, simboličke, semantičke i formalne strukture preuzima pojedine funkcije grada. Periferija počinje da raste i takav rastući grad u svom zaleđu oblikuje sublokalne centre, odnosno, kulturno devastirane zone, naveo je Grozdanić u tekstu “New Deal”.
Istakavši da su se u Novom Sadu, koji je tokom 90-ih godina “porastao” za 200.000 stanovnika, sa svim istorijskim predispozicijama, “pojavili prazni džepovi, zone bez ikakvog simboličkog potencijala i izraza koji svojom arhitektonskom estetikom predstavljaju područja stagnacije i fizičke degradacije” - naselja nastala u nizu, uz magistrale, spojena u linearnoj formi sa selima u blizini Novog Sada, Grozdanić ukazuje da projekat intervencije umetnika iz Austrije unutar takvih linearnih struktura jeste rizičan, jer mu preti opasnost da sklizne u estetski formalizam i čak bude označen “pojmom likovne umetnosti u javnom prostoru”.
“Međutim, projekat koji podržava MSUV je otvorena platforma u kojoj se očekuje postavljanje pitanja u skladu sa onim što je Clement Greenberg govorio o bezinteresnoj umetnosti kao vrhunskoj vrednosti kojoj bi umetnost trebala težiti: ‘Ljudi koji stvaraju moć čine neophodan doprinos veličini nacije, ali ljudi koji propituju moć čine jednako neophodan doprinos, pogotovo ukoliko je to propitivanje bezinteresno, jer oni utvrđuju koristimo li mi moć ili moć koristi nas’. Ovde se umetnost postavlja u poziciju državnog korektora, dakle, društvo mora umetniku dati slobodu da sledi svoju viziju ma gde ga ona odvela. Očekivani rezultati ovog projekta su pozivanje na kritičnost unutar okvira poželjnog sastava vrednosti, onoga koji je suprotan vrednostima koje država nameće”, naveo je Grozdanić.
U okviru izložbe, 14. aprila u MSUV biće održana prezentacija kataloga i simpozijum “Orijentacije. Aktuelni razvoj umetnosti i njenih sistema”.
Izložba je finansirana sredstvima Kultur Steiermark und Kunst im öffentlichen Raum Steiermark, a biće otvorena do 21. aprila.
*U PRILOGU: Biografije umetnika
**Foto: Klub Zwei
Sajt MSUV je www.msuv.org
(SEEcult.org)
