Vukosavljević o reakcijama na dodelu Nobela Handkeu
Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević izjavio je, povodom negativnih reakcija na dodelu Nobelove nagrade za književnost Peteru Handkeu, da je reč o “notornim bukačima” koji “novim otrovom natapaju svoje stare stavove”, ali da ipak donekle iznenađuje “prava bujica antisrpske histerije” u regionu i delom u svetu.
“Dok se širom sveta svi pravi i iskreni ljubitelji književnosti raduju i pozdravljaju dodeljivanje Nobelove nagrade Peteru Handkeu, najvećem živom piscu nemačkog jezika, iz balkanskog regiona i ponegde iz sveta, sa dobro poznatih adresa stižu glasovi mržnje”, naveo je Vukosavljević 14. oktobra u pisanoj izjavi.
“Praveći se da ne znaju da se Nobelova nagrada za književnost dodeljuje za životni doprinos laureata svetskoj književnoj i kulturnoj baštini, a ne njegovim privatnim stavovima o različitim društveno-istorijskim fenomenima, notorni bukači novim otrovom natapaju svoje stare stavove. Njihovi glasovi i repertoari odavno su nam dobro poznati”, naveo je Vukosavljević.
Peter Handke i Vladan Vukosavljević, Novi Sad, 2017. Foto: Prozefest
Vukosavljević je ocenio da ipak, “donekle iznenađuje prava bujica antisrpske histerije, primitivnih invektiva, istorijskog revizionizma i izmišljotina svake vrste, sve zbog okolnosti da je Nobelovu nagradu dobio pisac koji se usudio da voli i poštuje srpski narod”.
Oni i piscu i narodu, kako je dodao, namenjuju “istu sudbinu, osudu i raspeće na nečasnom krstu svojih neistina”.
“Ohrabrujemo ih da razmotre mogućnost da sva dela Petera Handkea sakupe na gomilu, zapale ih i oko vatre odigraju ritualni ples uz gromko izvikivanje antisrpskih parola. Sve pod uslovom da prethodno sebi objasne vezu između vrhunske umetnosti i sopstvene mračne isključivosti natrunjene šovinizmom”, naveo je Vukosavljević.
Taj potencijalno katarzični trenutak, kako je dodao, istovremeno bi predstavljao prikladnu istorijsku referencu na inspiratore takvih postupaka, poznate sa najtamnijih stranica istorije Evrope.
“Osim toga, pokazali bi čovečanstvu da poražena ideologija i postupci pokretača Drugog svetskog rata i dalje žive na Balkanu i u glavama pojedinih lažnih filozofa i marionetskih udruženja po svetu, snažni i vitalni kao nekad. I to najviše u onim klajnbirgerskim varošima, orijentalnim kasabama i srpskim provincijama koje su naciste dočekivale cvećem i karnevalskim raspoloženjem i ushitima. Nama i ubedljivo većem delu današnje civilizacije ne ostaje drugo nego da ih pominjemo u svojim molitvama za spas njihovih duša. I naravno, da nastavimo da uživamo u veličanstvenom književnom opusu i etički visoko izgrađenim vrlinama uzoritog pisca i čoveka, nobelovca Petera Handkea”, naveo je Vukosavljević, koji je Handkeu 2017. godine uručio književnu nagradu “Milovan Vidaković” 11. Međunarodnog festivala proze “Prozefest” u Novom Sadu.
Kontroverzne reakcije na dodelu Nobelove nagrade za književnost austrijskom piscu Peteru Handkeu, koje se kreću od čestitki do gnušanja i zahteva za poništenje te odluke, povod su za razgovor “Postoji li književnost bez politike?” koji će 15. oktobra biti održan u Krokodilovom centru za književnost, uz učešće filozofa i kniževnog kritičara Ivana Milenkovića i novinara i književnog kritičara Teofila Pančića.
Handkeu je Nobelova nagrada za 2019. godinu dodeljena za “uticajan rad koji lingvističkom genijalnošću istražuje periferiju i posebnost ljudskog postojanja”.
(SEEcult.org)
