Više no ljudski odnosi i saradnje
Mogućnosti više-no-ljudskih odnosa i saradnji, odnosno potencijala umetničkih i istraživačkih pristupa koji se trude dovesti u pitanje uvrežene hijerarhije između vrsta i pojava na Zemlji, tema je onlajn razgovora koji će 11. aprila biti održan na Zoom platformi i Fejsbuku, u organizaciji Kurziva, Krytyke Polityczne i Maske.
Razgovor “Reparative Explorations: More-than-human potentials” istražiće kako usmeravanje pogleda izvan ljudskog domena i zalazak u više-no-ljudsko može reparativno delovati na krizu današnjice.
U razgovoru učestvuju biološkinja i vizuelna umetnica Krysia Jedrzejewska-Szmek (Poljska), vizuelna umetnica i istraživačica Ana Kuzmanić (Hrvatska) i dramaturškinja i umetnička istraživačica Tery Žeželj (Slovenija), uz moderaciju stručnjakinje za obrazovanje i umetnice sa fokusom na klimatska pitanja Olge Roszkowske (Poljska).
Više-no-ljudske (more-than-human) saradnje uključuju neljudska bića, biljke, gljive, meteorološke pojave i vodene površine. Takvi odnosi i saradnje od zahtevaju da se izmaknemo iz vlastitih pozicija i oslušnemo različite prostorne i vremenske razmere, da zakoračimo u nepredvidljivo i nepoznato. Kako bismo osvestili i negovali takve odnose, potrebno je razviti nove jezike, znanja i prakse, naveli su organizatori drugog u nizu onlajn razgovora posvećenih potrazi za odgovorima koje kultura može ponuditi za oporavak usled trenutne političke i ekološke krize.
Ideja reparativnosti, od koje program polazi, sledi koncept “reparativne kritike” teoretičarke Eve Kosofsky Sedgwick, koji se u humanistici koristi kako bi se opisali oblici mišljenja i tipovi reakcije koji ne slide unapred zadate pristupe niti već postojeće okvire. Nasuprot paranoičnim pristupima, reparativni pristupi svom objektu pristupaju bez upisivanja i predumišljaja, ne analiziraju ga sa distance već misle uz njega ili s njime, omogućujući da iz odnosa bliskosti i pažnje proiziđu neočekivani ishodi.
Foto: Lutz Peter/Pixabay
Vizuelna umetnica i biološkinja Krystyna Jędrzejewska-Szmek diplomirala je medijske umetnosti i fotografiju u Varšavi i Poznanju, te biologiju u Varšavi, a godinama je radila u Botaničkom vrtu varšavskog Univerziteta. Fokus njenog interesovanja je složena mreža međuodnosa i napetosti između ljudi i sveta koji čine više-no-ljudska bića. Članica je ZAKOLE grupe i koautorka umetničke knjige Tropicale koja se bavi vezom botanike i kolonijalizma.
Hrvatska umetnica Ana Kuzmanić razvija praksu zasnovanu na istraživanju i zajedničkom radu. Njen rad aktivno problematizuje svakodnevni život, ispituje napetosti individualnog i društvenog, politike i poetike, tražeći potencijale za promene. Korišćenjem širokog spektra medija, kao što su javna intervencija, zvučne instalacije, knjige umetnika, štampani mediji, performansi i video, njen rad je često specifičan za mesto i vrijeme. Uz vlastitu praksu, radi s međunarodnim umetničkim kolektivom Eastern Surf i kao vanredna profesorka na Univerzitetu u Splitu.
Slovenačka dramaturškinja, umetnička istraživačica, autorka i urednica Tery Žeželj fokusirana je na feminističke prakse. Recentno je na Bunker institutu započela istraživanje Multispecies Landscapes o mogućnostima rekonceptualizacije odnosa sa okolinom, koje se fokusira na mnogostrukost i raznolikost isprepletenih i međuzavisnih tela koja suoblikuju krajolike.
Razgovori “Reparative Explorations” obeležavaju početak zajedničkog programa i eksperimentalnog istraživačkog procesa koji vode Kurziv/Kulturpunkt (Zagreb), Maska (Ljubljana) i Krytyka Polityczna (Varšava). Kroz projekat će biti razvijane “reparativne metode” – kreativni oblici istraživanja koji će kroz kombinaciju teorijskih/naučnih i umetničkih/kulturnih alata, ispitivati i nadograđivati potencijal kulture za društveni oporavak.
U prvom razgovoru, nazvanom The Pursuit of Joy, učesnici su istražili mogućnosti užitka i radosti kao okidača u istraživačkim procesima. Završni razgovor “Feminist Pathways” na rasporedu je 18. aprila.
Serija razgovora deo je projekta “Testing Ground: Reparative Practices for New Cultural Ecosystem” koji su, uz podršku Kreativne Evrope, razvili i sprovode Kurziv – Platforma za pitanja kulture, medija i društva, Stowarzyszenie Im. Stanislawa Brzozowskiego/Krytyka Polityczna i Maska Ljubljana.
Program podržavaju i Ministarstvo kulture i medija Hrvatske, Ured za kulturu, međugradsku i međunarodnu suradnju i civilno društvo Zagreba i Zaklada Kultura nova.
Razgovor “Reparative Explorations: More-than-human potentials” počinje 11. aprila u 18 sati, a moguće ga je pratiti na Zoom-u i Fejsbuku.
*Naslovna ilustracija: Maja Maar
(SEEcult.org)
