Velikić: Knjige su više od robe

Međunarodni 54. Sajam knjiga u Beogradu, na kojem učestvuje više od 800 izlagača iz dvadesetak zemalja, svečano je otvorio 26. oktobra jedan od najprevođenijih srpskih pisaca Dragan Velikić, koji se osvrnuo na status knjige na tržištu, posebno u vreme krize, a istakao je i njenu moć komunikacije i izrazio uverenje da će knjige, uprkos svemu, ostati više od puke robe, upravo zahvaljujući vernim čitaocima.

Ukazujući na manjak knjižara u Srbiji danas, koje se ili zatvaraju ili opstaju kao prodavnice mešovite robe, Velikić je rekao da beogradski Sajam knjiga, uprkos tome, raste iz godine u godinu i postaje najveće odredište kako za pisce i čitaoce, tako i za izdavače iz čitavog regiona.

Pominjući impresivne statističke brojke Sajma knjiga, čiji organizatori očekuju oko 150.000 posetilaca, Velikić je rekao i da je samo pogled na knjigu - susret s knjigom, a svaki susret predstavlja i otvorena vrata za dalje upoznavanje.

Velikić je konstatovao i da je knjiga danas roba, od koje živi čitav niz zanimanja neophodnih u procesu njenog prenošenja do čitaoca, ali je istakao i da je ostala najvažnije mesto susreta sa savremenicima različitih mišljenja, ideja i poslova, s drugim kulturama, kao i sa onima koji su davno živeli i sa svime što je postojalo i što može da postoji u svim vremenima i na svim prostorima.

“Kroz tu komunikaciju stiče se bogatstvo koje nijedna svetska kriza ne može oduzeti”, rekao je Velikić, dodajući i da čitalac time postaje individua, prestaje da bude broj, postaje neko ko misli svojom glavom…

Zbog takvih čitalaca, knjige će ostati nešto mnogo više od robe, rekao je Velikić, autor nekoliko romana, priča i eseja, prevođenih na desetak svetskih jezika, dobitnik nagrade “Miloš Crnjanski” za roman “Via Pula”, te “NIN-ove” i nagrade “Meša Selimović” za “Ruski prozor”.

Posetioce na svečanom otvaranju 54. Sajma knjiga, čiji je počasni gost Grčka, pozdravio je i grčki akademik i predsednik Udruženja književnika Grčke Tanasis Valtinos, koji je istakao tradicionalno prijateljske odnose Grka i Srba i u najtežim vremenima, ocenjujući da je razlog za to verovatno pravoslavlje, kao faktor duhovne kategorije koji i stvara jake veze.

Kao jedan od razloga naveo je i umetnost, naročito književnost, navodeći da ona nije samo način za razumevanje naroda putem njihovih jezika, već zadire mnogo dublje, odgovara na mnoga pitanja ili barem suočava čoveka sa njegovom sudbinskom dimenzijom, bez ograničenja.

To suočavanje imanentno je i veri i književnosti, rekao je Valtinos, koji je i filmski scenarista i prevodilac, a član je Evropske akademije nauka i umetnosti, Atinske akademije i Grčkog udruženja dramskih pisaca.

Valtinos je rekao i da će na Sajmu knjiga, osim brojnih kontakata i poznanstava, biti potpisani i mnogi ugovori, ali je izrazio uverenje da mu to ne oduzima zavodljivost, jer književnost, kako je naveo, nikada ne ide bez svoje erotične dimenzije.

Iz Grčke ucestvuje 12 pisaca, čije su knjige objavljene na srpskom tokom 2009. godine, a među njima su i nagrađeni autori poput Nasosa Vajenasa, dobitnika nagrade “Branko Radičević" 2008. godine, kao i kandidati za prestižnu regionalnu nagradu “Balkanika” - Takis Teodoropulos (2007) i Elena Huzuri (2006). Iz Grčke dolazi i spisateljica i ilustratorka Vaso Psaraki, koja je bila grčki kandidat za nagradu “Andersen” 2006. godine, a svakodnevno će držati crtačke radionice za najmlađe posetioce.

Grčka je na svom štandu, podeljenom u osam tematskih celina, najavila bogat svakodnevni program, a predstaviće i izdavačku delatnost šest izdavačkih kuća, među kojima i Nacionalnog muzeja savremene umetnosti Grčke i Svetogorskog ognjišta.

Bogat svakodnevni program zemlje počasnog gosta uključuje i predavanja, projekcije, radionice za decu, performanse: "Od bogova ka ljudima" i "... a na nogama mi cipele od papira", 3D projekcije Fondacije Helenskog Sveta i aktivnosti Helenskog fonda za kulturu u Beogradu.

Na 54. Sajmu, čiji je slogan “More knjiga”, gostovaće i pisci iz Kanade, Ukrajine, Poljske, Italije, Nemačke, Velike Britanije, Hrvatske i Francuske, koji će, kao i brojni domaći autori, imati susrete sa posetiocima i prezentacije na nacionalnim štandovima svojih zemalja ili svojih izdavača na srpskom.

Među zemljama koje učestvuju su i Švedska, Japan, Kina, Rusija, Austrija, Španija, Portugalija, Švajcarska, Izrael, Brazil, Iran, Angola, Bugarska, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Zajednički nastup imaće i ove godine kulturni centri iz zemalja Evropske unije u Beogradu okupljeni u mrežu EUNIC: Helenski fond za kulturu, Austrijski kulturni forum, Francuski kulturni centar, Gete institut, Institut Servantes i Italijanski institut za kulturu, koji organizuju predavanja, predstavljanja knjiga i autora, projekcije filmova, koncert i kviz.

Osim niz promocija i susreta pisaca sa čitaocima, uz velike popuste i tradicionalne programe, kao što su Školski dan i Forum, 54. Sajam ima i nekoliko novih programa, poput strip radionice i popodnevnih susreta “Slike iz susedstva” i “Slike Srbije”.

Nova izlagačka koncepcija Sajma knjiga, koji se prostire na više od 30.000 kvadrata, podrazumeva izložbene celine, pa su tako u Hali 1 Beogradskog sajma, pored Grčke kao počasnog gosta, i domaći i strani izdavači isključivo sa sopstvenim izdanjima.

Domaći i strani izdavači i knjižare nalaze se u parteru Hale 4 (bivša Hala 14), na čijoj su galeriji antikvarne i korišćene knjige.

Državne institucije i ustanove predstavljaju se u Hali 1a (bivša Hala 5), a nacionalne prezentacije i strani izdavači, kao i oni koji za osnovnu delatnost imaju obrazovanje, školsku i stručnu literaturu, nalaze se u Hali 2a.

I ove godine organizovan je “Forum Sajma knjiga”, posvećen pitanjima profesionalnog izdavaštva u Srbiji, razvojnih strategija u nastajanju i predstavljanju knjige, kao i aktuelnih kulturnih fenomena.

Već 27. oktobra biće reči o “književnim nagradama i književnim nepravdama”, a potom su predviđene diskusije na teme: “Medijski status knjige”, “Besplatni udžbenici: godinu dana kasnije”, “Književni i medijski junaci: fenomen Hari Poter” i “Knjiga kao kulturni kapital”.

Program 54. Sajma knjiga obuhvata i popodnevne “ćaskaonice” stvaralaca i čitalaca od 16, odnosno 18 sati.

U okviru programa “Slike iz susedstva”, pisci iz regiona, kritičari i teoretičari, razgovaraće od 16 sati s čitaocima o intimnom doživljaju susreta kultura, svojoj poziciji "bivanja između" jezika, kultura i mentaliteta.

Kao gosti tog programa najavljeni su renomirani pisac Laslo Vegel, dobitnik Košutove nagrade, ukrajinska slavistkinja Ala Tatarenko i najčitaniji savremeni hrvatski pisac Miljenko Jergović, a domaćin u sali "Borislav Pekić" biće im Gojko Božović.

Na istom mestu od 18 sati, u okviru novog programa “Slike Srbije”, domaći pisci tražiće odgovor na pitanje da li su zapravo “domaći stranci” koji neprestano iskušavaju vrednosti sa kojima su odrasli. Među učesnicima su najavljeni Vida Ognjenović, Vladislav Bajac, Igor Marojević i drugi, a razgovore će voditi Aleksandra Glovacki.

Novost na Sajmu knjiga je strip radionica, u okviru koje će posetioci, svakoga dana od 13 sati u posebno dizajniranoj sali, imati priliku da prate predavanja, promocije i dobiju specijalne poklone.

Poseban program posvećen je poeziji, a među gostima su najavljeni slavista Manfred Jenihen, italijanska pesnikinja Gabrijela Muzeti i poljska Eva Lipska.

Biće održani i jubilarni, peti godišnji Susret bibliotekara, na temu “Čitalac u novom tehnološkom okruženju”, a tradicionalni Školski dan je 29. oktobra.

Sajam knjiga obuhvata i izložbe “Gruzijski rukopisi”, “Todor Manojlović - građanin sveta”, “Aforizam i ilustracija” i “Kultura ćirilice”.

Tradicionalno će biti dodeljene nagrade za izdavaštvo, a već 27. oktobra biće svečano uručena nagrada "Dositej Obradović" za stranog izdavača koji kontinuirano doprinosi objavljivanju i promociji srpske književnosti. Ovogodišnji dobitnik je mađarski izdavač Gábor Csordás - Jelenkor iz Pečuja, a nagradu će mu uručiti u sali “Slobodan Selenić” ministar kulture Srbije Nebojša Bradić.

Na Sajmu je najavljen i protest - izdavačka kuća Kornet pozvala je na bojkot kompanije IPS, odnosno Mamuta i Media II, koje je optužila za kriminalne aktivnosti i sticanje profita na račun drugih i to zahvaljujući “vezama s vladajućim strukturama”.

Prema navodima Korneta, IPS “pokušava da napravi monopol (kupili su "Prosvetu" i "Rad") i tako uništi ostale knjižare, što će za posledicu imati drastičan pad književne produkcije u Srbiji”.

U pozivu na protest ispred štanda IPS-a u hali 4 (bivša hala 14), Kornet je naveo da će bojkot IPS-a biti doprinos “borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji”.

Prošlogodišnji, 53. Sajam knjiga, na kojem je predstavljeno više od 800 izlagača iz 25 zemalja, uključujći Japan kao počasnog gosta, privukao je oko 150.000 ljubitelja knjiga.

Prema statističkim podacima, na 53. Sajmu knjiga prodato je 135.000 ulaznica, ali je poseta bila ukupno više od 147.000.

Sajamski “Forum” bio je posvećen kulturnoj politici u Srbiji u oblasti izdavaštva, univerzitetskom izdavastvu i akademskom pisanju, besplatnim knjigama za đake, podsticanju čitanja i jeziku domaćih knjiga, kao i elektronskom izdavaštvu i ekranskoj kulturi, a u okviru tih rasprava, ponovljeni su hronični problemi knjige u Srbiji, uključujući nedostatak odgovarajućeg zakonodavstva i adekvatnog udruženja izdavača, kao i sporazuma o jedinstvenoj ceni knjige, te postojanje monopola, nelojalne konkurencije i piraterije.

I predstavnici vlasti i Saveta Sajma knjiga najavili su bili bolje dane za izdavaštvo i knjigu uopšte, svesni da ta manifestacija ne bi trebalo da se svede samo na najveću privremenu knjižaru na Balkanu i priliku da se iskoriste popusti i napune kese najraznovrsnijim izdanjima za lični užitak ili poklon.

Za najboljeg izdavača 2008. proglašena je beogradska “Geopoetika” - i prema oceni zvaničnog žirija, i posebne komisije akreditovanih novinara, dok je nagrada za izdavački dodeljena za komplet izdanja čuvenog jugoslovenskog avangardnog časopisa “Zenit 1921-1926”, u izdanju Narodne biblioteke Srbije, Instituta za književnost i umetnost iz Beograda i Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" iz Zagreba, kao i za Odabrana dela Ljubomira Simovića, u izdanju Beogradske knjige.

Sajt Sajma knjiga je www.beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)