Velika očekivanja

Narodno pozorište u Beogradu proslavilo je 22. novembra 148. rođendan svečanom akademijom na kojoj je ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević ponovio nameru o hitnom uvođenju tog teatra u zakonski okvir raspisivanjem konkursa za novog upravnika, a zajedno sa v.d. upravnikom Dejanom Savićem istakao je i potrebu ozbiljnih priprema za proslavu 150-godišnjice te kuće kao “ponosa srpske kulture”.

Vukosavljević je rekao da nedavni izbor novog Upravnog odbora Narodnog pozorišta pokazuje nameru Ministarstva kulture da stvara potreban ambijent za bolјe uslove funkcionisanja ustanova kulture.

“Očekujemo od UO mnogo, u okviru njegovih ovlašćenja. Očekujemo mnogo od zaposlenih i upravnika da učine sve što mogu da rade svoj posao najbolјe što mogu. Mi nećemo prepustiti Narodno pozorište situaciji u kojoj neće biti finansijske podrške. Neke stvari vezane za Narodno pozorište regulisaćemo u strategiji kulturne politike na kojoj sada radimo”, rekao je Vukosavlјević.

Savić je ocenio da je Narodno pozorište “konačno dobilo UO po svojoj meri” i dodao da njegovi članovi “sada imaju predstavu o značaju institucije na čije čelo su došli”.

“Jedan od prvih zadataka Narodnog pozorišta biće da se stanje sa upravnikom dovede u sklad sa zakonom i statutom” kazao je Savić, kome je mandat v.d. upravnika istekao još u oktobru 2014. godine, a sa prethodnim UO, kao i sa ranijim minitrima kulture, imao je različite konfliktne situacije.

Savić je kao jedan od problema Narodnog pozorišta naveo nemogućnost novog zapošljavanja, ali je naglasio da ta kuća poštuje državni sistem, iako se nalazi “na granici izdržlјivosti funkcionalnog opstajanja” zbog gasenja 111 radnih mesta u prethodnom periodu.

Uveren da je Narodno pozorište “svetionik kulture i umetnosti kako u Srbiji, tako i u regionu” i da to treba da ostane, Savić je rekao da ta kuha mora da ima umetničku, edukativnu i stvaralačku misiju u društvu, te da ne može da dozvoli da spusti nivo predstava ili smanji obim produkcije, između ostalog i zbog više od 150.000 posetilaca godišnje.

Savić je istakao da Narodno pozorište čeka proslava 150 godina postojanja, a ocenio je da se sa pripremama već zakasnilo.

“Kao što to biva kod nas, sve ćemo stići u poslednji čas”, rekao je Savić. Povodom govora poslednjih godina o izgradnji nove scene Narodnog pozorišta na mestu tržnog centra “Staklenac”, Savić je rekao da to treba da bude tehnički opremlјen prostor u kojem je moguće praviti veće scenske spektakle.

Kada se ta dvorana izgradi, kako očekuje, Savić je rekao da će od nadležnih biti moguće tražiti da se Trgu tepublike vrati prvobitni naziv Pozorišni trg. Savić je ponovio i svoj predlog od pre dve godine da Velika scena Narodnog pozorišta dobije ime Branislava Nušića, nekadašnjeg upravnika. “To je inicijativa za čije usvajanje je potreban opštenarodni i opšteumetnički koncenzus, jer će to ostati za sva vremena”, uveren je Savić.

I ministar Vukosavlјević istakao je značaj Narodnog pozorišta kao jedne od, kako je naveo, svega nekoliko ustanova kulture u Srbiji u koje bilo koji ministar mora da dolazi sa pijetetom, skrupulozno i sa radošću i naglasio. Ujedno, rekao je da je u Narodnom pozorištu “otvorio vrata rukom domaćina, a ne rukom gosta”.

“Ovde se osećam dobro, među svojima”, rekao je Vukosavljević.

“Namera nam je da se ozbilјno pripremimo za obeležavanje 150 godina od nastanka Narodnog pozorišta i da dokažemo i sebi i drugima šta je ponos srpske kulture”, dodao je ministar, podsećajući da je Beograd u vreme osnivanja Narodnog pozorišta pre 148 godina imao svega 25.000 stanovnika. “Ogromnim pregnućem koje je višestruko nadilazilo nacionalne i budžetske potencijale narod i oni koji su bili u prilici da odlučuju uspeli su da porode iz sebe jedno zdanje koje je po arhitektonskim karakteristikama višetsruko prevazilazilo arhitektonski ambijent Beograda. To nije bio izraz pretencioznosti, već namera da Srbija i njen prestoni grad snažnim koracima hvata ritam sa kulturnim zonama u Evropi”, rekao je Vukosavlјević i ocenio da Narodno pozorište u proteklih gotovo vek i po “nije imalo čega da se stidi, a imalo je itekako čima da se ponosi”.

“Uvek je na sceni Nacionalnog teatra mogao da se prepozna dug klasicizma ili modernizma u zavisnosti od predstava koje su igrane”, rekao je Vukosavlјević i izrazio uverenje da će ta kuća i u budućnosti – ma kakva bila, predstavljati neophodnost.

“Ako bi se desilo da se na ovoj sceni igraju Sofokle, Euripid, Eshil, Šekspir, Sterija, Nušić i drugi naši i svetski klasici samo za jednog zainteresovanog posetioca, ono će i dalјe biti kulturno jezgro iz kojeg će se podići slava srpske kulture”, dodao je Vukosavlјević na svečanosti na kojoj su tradicionalno dodeljene godišnje nagrade, uključujući Pečat Narodnog pozorišta koji su, na osnovu odluke v.d. upravnika, dobili za poseban doprinos životu i radu te kuće prvak Baleta i koreograf Vladimir Logunov i dramaturg Slavko Milanović.

Nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za najbolјu predstavu u proteklih godinu dana pripala je drami “Marija Stjuart” Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića, za koju je Nada Šargin dobila nagradu “Raša Plaović” za najbolјe glumačko ostvarenje na beogradskim scenama u protekloj godini – za ulogu engleske kraljice Elizabete.

Nada Šargin istakla je da je veoma ponosna što je dobila nagradu koja nosi ime čoveka, umetnika intelektualca i glumca koji bi mogao da bude “inspiracija u ovim teškim vremenima za kulturu i pozorište”.

Nada Šargin dobila je i nagradu za vrhunsko umetničko ostvarenje za uloge u predstavama “Marija Stjuart” i “Ivanov”, a isto priznanje, koje dodeljuje UO, dobili su i Branko Vidaković, takođe za ulogu u “Ivanovu”, Ana Pavlović za glavnu ulogu u baletu “Kopelija”, te celokupni ansambl predstave “Žene u d molu/Duga božićna večera”.

Prvakinja Opere Aleksandra Angelov nagrađena je za visok umetnički doprinos u predstavi “Italijanka u Alžiru”, kostimografkinja Katarina Grčić za izuzetan umetnički i radni doprinos u sektoru tehnike, Tanja Mandić Rigonat za režiju predstave “Ivanov” i Nenad Stojmenović za glumačka ostvarenja.

Plaketu povodom značajnih aktivnosti u radu Narodnog pozorišta dobili su primabalerina i koreograf Lidija Pilipenko – za celokupan doprinos Baletu i Italijanski centar za kulturu.

Povodom Dana Narodnog pozorišta, premijerno je izvedena komična opera “Đani Skaki” koja je, uz “Sestru Anđeliku” i “Plašt”, deo Pučinijevog “Triptiha”, a ponovo je, posle deset godina pauze, uvrštena na redovan repertoar Velike scene. Naslovnu ulogu u toj jednočinki iz 1918. godine, pod dirigentskom upravom gosta iz Italije Đuzepa Akvavive, u režiji Ane Grigorović, peva bariton Vuk Zekić, u alternaciji sa Aleksom Vasićem.

Prva repriza biće održana 26. novembra, uz “Kavaleriju rustikanu”.

Narodno pozorište je u protekloj godini imalo deset premijera i dve premijerne obnove. Reč je o dramskim naslovima "Marija Stjuart", "Sirano", "Ivanov" i "Narodna drama", baletima "Kopelija", "Žene u d-molu/Duga božićna večera", kao i minijaturama "Proces ili nikom ovde nije stalo do Jozefa" i "Puškin", u okviru programa “Mladi koreografi”, te operama "Otelo“, "Bastijen i Bastijena" i "Služavka gospodarica". Opere "Plašt“ i "Sestra Anđelika", te “Italijanka u Alžiru”, doživele su premijerne obnove.

Dan Narodnog pozorišta ustanovlјen je 1968. godine prilikom obeležavanja stogodišnjice tog teatra. Tog datuma je po novom kalendaru 1868. godine  održana prva predstava novoosnovanog teatra “Đurađ Branković” Karolјa Obernjaka, a igrana je u gostionici “Kod engleske kralјice”. Prva predstava u novoj zgradi, “Posmrtna slava kneza Mihaila” Đorđa Maletića, izvedena je 30. oktobra 1869.

Narodno pozorište u Beogradu nedavno je dobilo novi UO, nakon što je prethodni UO na čelu sa Jelenom Kajgo, kolektivno podneo ostavku u martu ove godine, u znak protesta zbog toga što se Vlada Srbije nije izjasnila o predlogu da za upravnika Narodnog pozorišta bude izabran Božidar Đurović, koji joj je podnet još u martu 2015.

Đurović je predložen za upravnika na osnovu trećeg uzastopnog konkursa, raspisanog nakon dva neuspešna.

U novom UO su pisac Aleksandar Gatalica (predsednik), glumac Svetislav Goncić, bivši ministar kulture Bratislav Petković, pravnik Nenad Vujić, direktorka marketinga i razvoja “Telekoma” Ljubinka Zarubica i, u ime Narodnog pozorišta, operska pevačica Ivana Krstonošić Raković i balerina Smiljana Stokić.

(SEEcult.org)