Veći budžet za 31. BDŽF, karte već u prodaji
Beogradski džez festival (BDŽF) biće održan 31. put od 27. oktobra do 1. novembra, a zbog značaja za Beograd, uprkos krizi, imaće veći budžet nego 2014. godine, najavili su predstavnici gradskih vlasti i organizatori iz Doma omladine, navodeći da će BDŽF nastaviti tradiciju dovođenja najpopularnijih džez sastava i najboljih novih autora.
Ograničen broj vaučera sa specijalnim popustom već je u prodaji, a reč je o kompletima ulaznica za ponoćni program u sali Amerikana DOB-a, koje je moguće nabaviti po ceni od hiljadu dinara (za najmanje šest koncerata), kao i o kompletima ulaznica za Glavni program po ceni od 2.500 dinara (takođe za najmanje 6 koncerata). Vaučere za komplete ulaznica moguće je nabaviti na blagajni DOB-a i preko mreže Eventima.
31. BDŽF će imati budžet od 26 miliona dinara, što je osam miliona više nego 2014. godine (18 miliona), rekao je 16. aprila na konferenciji za novinare gradski menadžer Goran Vesić, koji je i predsednik festivalskog Odbora.
"U ime Skupštine Grada Beograda želim da kažem da smo veoma ponosni na BDŽF i da smo se potrudili da u vreme smanjenja svih troškova i budžeta odvojimo više novca za festival”, rekao je Vesić i najavio da će gradske vlasti i narednih godina “nastaviti sa trendom povećanja budžeta, što kroz sponzore, što kroz direktna davanja”, jer smatraju da je BDŽF “postao brend Beograda i da treba da bude svake godine sve bolјi, sa što više učesnika i sve masovniji”.
“Orijentacija Grada Beograda je ka turizmu koji je rastuća privredna grana, ali da bismo privukli turiste moramo da im ponudimo i događaje. Zato se trudimo da ulažemo još više u kulturne, kongresne i sportske događaje”, naveo je Vesić, dodajući da će se gradske vlasti truditi da u narednim godinama ulože još više novca kako u BDŽF, tako i u druge festivale.
“Kultura i ekologija su jedina dva resora u Skupštini grada kojima nije smanjen budžet. On nije dovolјan, ali se mi trudimo da animiramo što veći broj sponzora i da gradske manifestacije dobiju i dodatna sredstva”, dodao je Vesić, koji je zahvalio i organizacionom timu i Odboru BDŽF-a na naporu koji ulažu, jer izdvojena sredstva, iako povećana, nisu dovolјna.
V.d. direktor DOB-a Marko Stojanović istakao je da će 31. BDŽF trajati dva dana duže i samim tim imati više koncerata.
“U pripremi BDŽF-a posvetili smo se našoj publici, posebno publici koja počinje da sluša muziku – mladima u osnovnim i srednjim školama. Za nekoliko dana počinjemo sa `Časom džeza`, koji su osmislili lјudi iz Odbora BDŽF-a, u okviru kojeg ćemo biti gosti na jednom času muzičke kulture i na multimedijalan i prijemčiv način mladima predstaviti džez i BDŽF. Takođe, za studente, ali i sve zainteresovane građane, pokrenuli smo ciklus tribina `Istorija džeza`, koji vodi Mićun Ristić, muzički teoretičar”, rekao je Stojanović, dodajući da je prema oceni inostranih novinara i kritičara, redovnih posetilaca međunarodnih džez festivala, publika BDŽF-a najmlađa u Evropi, a možda i u svetu. “To je najbolјi pokazatelј da su mladi želјni kulturnih sadržaja, čemu u prilog govori i činjenica da na programima DOB-a ima sve više i više omladine”, dodao je Stojanović.
Programski menadžer BDŽF-a i odgovorni urednik programa DOB-a Dragan Ambrozić najavio je novi ciklus besplatnih matine koncerata “Džez za Dž”, koji će biti održavan subotom od 13 časova u sali Amerikana, a posetioci će imati priliku da čuju domaće džez izvođače, među kojima su Kvintet Ksenije Kočetove, Kvartet Milana Petrovića, Loud Gretches, Stoiks i drugi.
DOB će obeležiti i Međunarodni dan džeza, 30. april, za kada je najavljen koncert popularnog domaćeg muzičara Marčela i njegovog novooformlјenog džez benda Napeti kvintet (Aleksandar Jovanović Šlјuka, Marko Fabri, Aleksandar Cvetković, Filip Krumes i Miloš Nikolić), koji će prvi put predstaviti tim povodom, a izvešće program koncipiran kao kombinacija hip-hopa i džeza (džez obrade postojećih Marčelovih numera i neke nove kompozicije).
Beogradski džez festival je osnovan 1974. godine kao samostalna manifestacija, u organizaciji DOB-a, a posle niza legendarnih muzičara koje je predstavio, 1990. održan je poslednji put pred 15-godišnju pauzu.
DOB je obnovio BDŽF 2005. godine, a festival je u međuvremenu uvršten među manifestacije od posebnog značaja za grad.
Tokom burne istorije, BDŽF je bio jedan od pet najznačajnijih u Evropi, a ugostio je legende kao što su Majls Dejvis, Čarli Mingus, Dizi Gilespi, Telonius Monk i Djuk Elington. Elington je i započeo istoriju BJF-a, 31. oktobra 1971. godine, kada je sa svojim orkestrom otvorio prvo beogradsko izdanje čuvenog Njuport džez festivala. (SEEcult.org)
