Veče sećanja na Miru Stupicu

Veče sećanja na veliku srpsku i jugoslovensku glumicu Miru Stupicu (1923-2016) održano je 3. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu, u prisustvu članova njene porodice, mnogobrojnih kolega, prijatelja i poštovalaca, a reditelj programa Jagoš Marković je tom prilikom objavio predlog da se Teatar Bojan Stupica ubuduće zove Teatar Bojan i Mira Stupica.

“Čuvajući uspomenu na velikane, mi čuvamo najbolji deo našeg identiteta. Oni su vrhunci našeg naroda, našeg jezika i našeg duha”, obrazložio je Marković.

O neizbrisivom tragu koji je Mira Stupica ostavila svojim raskošnim talentom  na svakoj od mnogih scena na kojima je igrala govorili su v.d upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić, direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković i ambasador Crne Gore u Srbiji Branislav Mićunović, nekadašnji upravnik Crnogorskog narodnog pozorišta u kojem je Stupica bila počasni član, a pročitano je i pismo koje poslala upravnica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu Dubravka Vrgoč.

Sećanja na koleginicu kojoj su se divili podelili su s publikom dramski umetnici Mira Banjac, Renata Ulmanski, Branka Petrić, Predrag Miki Manojlović i Dragan Mićanović, dok je na filmsku karijeru Mire Stupice podsetio Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke.

Uz inserte iz njenih predstava i filmova, fotografije i audio snimke, emitovane na Velikoj sceni, u foajeu je postavljen deo izložbe “Mira Stupica – glumica veka” autorke Ksenije Šukuljević Marković, koja je bila održana u Muzeju Narodnog pozorišta 2013. godine.

Program je započet minutom ćutanja kojim je odata pošta slavnoj, cenjenoj i obožavanoj glumici, a završen je, prema njenoj želji, frulom Bore Dugića.

Dejan Savić podsetio je da je njena prva replika “Za život”, koju je izgovorila sa scene kao sasvim mlada početnica, postala i njen životni moto, a da je za sebe govorila da je “po temperamentu na pozornici uvek bila mercedes, nikada fića”.

Nabrajajući uloge Mire Stupice – Petrunjela, Glorija, Madam San Žen, Princeza Ksenija..., Savić je rekao da njena karijera, prebogata predivnim kreacijama, ne može da stane u jedan govor, niti inserti mogu da prikažu sve što je ona značila.

“Mira Stupica je nezaobilazan kamen temeljac Narodnog pozorišta, drugih pozorišta u kojima je igrala i naše dramske umetnosti i kulture uopšte”,  istakao je Savić.

Predrag Miki Manojlović je citirao delove njene memoarske knjige “Šaka soli” o strasnoj vezi sa pozorištem u različitim životnim fazama i o dubokoj vezi sa rediteljem i životnim partnerom Bojanom Stupicom.

“Taj talentiovani i mitski par ostavio je u nasleđe generacijama pozorišnih stvaralaca ono najvažnije – radoznalost, hrabrost, otkrivanje i oslobađanje najskrivenijeg u čoveku, želju za traganjem u svemu što zovemo životom”, rekao je Manojlović, dodajući da Miri Stupici na sceni, ali i u ličnim kontaktima, niko nije mogao odoleti.

Mira Banjac je ispričala kako je u mladosti dolazila vozom iz Novog Sada mnogo puta da gleda Miru Stupicu, koja ju je opčinila glasom, osmehom, celokupnom scenskom pojavom… Navela je i da je imala veliku tremu kada su kasnije igrale zajedno.

“Bila je iskonski mudra, britkog duha i neverovatnog šarma”, rekla je Mira Banjac.

Renata Ulmanski oprostila se od Mire Stupice stihovima Duška Radovića “Ne plačite za dobrim ljudima”, a Dragan Mićanović pesmom Vladislava Petkovića Disa “Možda spava”.

Tamara Vučković je naglasila nemerljiv značaj Mire Stupice za JDP, kao pripadnice prve generacije koja je, uz Bojana Stupicu, postavila temelj tog pozorišta.

“Zahvalni smo joj za smisao koji je davala svim svojim umetničkim bićem, za njenu brigu i ljubav koju nam je iskazivala do poslednjih dana”, rekla je upravnica JDP-a.

Branka Petrić pročitala je pismo Dubravke Vrgoč koja je istakla da će prvakinju Drame HNK pamtiti po antologijskim ulogama, jer je Mira Stupica, u saradnji sa velikanom režije Bojanom Stupicom, 50-ih i 60-ih godina obeležila novu epohu u istoriji HNK, bila nadahnuće generacijama pozorišnih umetnika i miljenica zagrebačke publike.

Branislav Mićunović rekao je da su Miru Stupicu krasili harizmatična jednostavnost, brzo uočljiva i omamljujuća zagonetka raskošnog glumačkog dara i tajne ženske persone, šarm obavijen lakom ironijom.

“Pijedestal na kojem je rođena čuvala je pre svega uspravnom kičmom, životnim principima, daleko od svakog licemerja. Bila je istinska diva, samosvesna, jedinstvena”, istakao je Mićunović.

Radoslav Zelenović primetio je da je broj njenih uloga na filmu i televiziji manji od onog u pozorištu, ali da se opus ne meri brojem, nego značajem, te da su njene upečatljive filmske role izuzetno značajan deo srpske i jugoslovenske kinematografije. Posebno je pomenuo nezaboravne uloge u filmovima Miće Popovića “Roj” i “Delije”, kao i ulogu Kike Bibić u televizijskoj seriji “Bukvar”.

Uz Jagoša Markovića, program sećanja na Miru Stupicu režirao je i Balša Đogo, a u realizaciji su Narodnom pozorištu pomogli JDP, Atelje 212, CNP i drugi.

Slavna Mira Stupica, dobitnica najprestižnijih pozorišnih priznanja, preminula je 19. avgusta u Beogradu u 93. godini.

Rođena u Gnjilanu 1923. godine, sestra je Bore Todorovića, takođe čuvenog glumca i oca glumaca Srđana i Dane Todorović. Mira Stupica počela je da se bavi glumom već tokom školovanja u Beogradu.

Bila je članica Drame Narodnog pozorišta u Beogradu od 1941. do 1943, te potom 1947. godine, a poslednji angažman zajedno sa Bojanom Stupicom, potpisala je 1. septembra 1959. u vreme upravnika Milana Bogdanovića. Prva uloga u Narodnom pozorištu bila je Druga devojka u predstavi “Đido” Janka Veselinovića – Dragomira Brzaka koja je, u režiji Dušana Radenkovića, premijerno izvedena 20. decembra 1941. godine. Poslednja rola koju je ostvarila u Narodnom pozorištu bila je Stana u predstavi "Stanoje Glavaš" Đure Jakšića, koja je premijerno izvedena 3. oktobra 1979. godine, u režiji Gradimira Mirkovića.

Mira Stupica bila je i članica JDP-a od njegovog osnivanja, a u ranoj karijeri bila je članica i HNK-a u Zagrebu.

Bila je inicijatorka i doživotna predsednica žirija za dodelu nagrade “Žanka Stokić”, a ove godine je zbog bolesti bila sprečena da prisustvuje uručenju tog priznanja Jasni Đuričić.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)