Veća podrška nauci, pod uticajem Šangajske liste

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je veću podršku države zaposlenima u nauci, najavljujući posebnu budžetsku liniju koja se tiče Šangajske liste rangiranja najboljih univerziteta na svetu, na kojoj je Univerzitet u Beogradu zabeležio ove godine nastavak pada.

U razgovoru s prof dr Stojanom Radenovićem, čiji se rad u oblasti matematike smatra zaslužnim i za globalnu poziciju BU prethodnih godina, Vučić je poručio 24. avgusta da će država učiniti sve da zadrži naučnike koji su doprineli da Beogradski univerzitet bude visokoplasiran na Šangajskoj listi, objavljeno je na sajtu i profilima predsednika na društvenim mrežama.

“Država će sada pokazati da brine o nauci i kulturi i, nakon medicinskih sestara, najviše će podići primanja upravo u ovim oblastima. Saglasan sam sa prof. Radenovićem da naučnici treba da državi vrate radom i angažovanjem, a ne samo kuknjavom. Ustanovićemo budžetsku liniju koja se tiče Šangajske liste kako bi se podstaklo objavljivanje što više radova u naučnim časopisima u svetu”, poručio je Vučić, navodeći da država neće ulagati samo u auto-puteve, vodovod i kanalizaciju, već i u naučno-tehnološke parkove, brz internet, digitalizaciju… Pokušaće, kako je istakao, da vrati mnoge ljude iz sveta, a a onima koji su ostali da ukaže poštovanje.

Predsednik Srbije je posebno zahvalio prof. Radenoviću, koji je do penzije radio na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a sada iz egzistencijalnih razloga objavljuje naučne radove za Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji.

Zahvalivši Radenoviću na vrednom radu i na tome što je proslavio ime svoje zemlje, Vučić je naveo da ga je lično pogodio njegov slučaj.

“Mene je lično pogodila činjenica da ste zbog naše nedovoljne aktivnosti i pažnje počeli da pišete i potpisujete za Saudijsku Arabiju i zato Vas molim da utičete i da tu svoju energiju prenesete i na mlađe ljude, a mi ćemo obezbediti sve uslove kao što drugi nude”, naveo je Vučić, napominjući da je za plasman domaćih univerziteta na Šangajskoj listi zaslužno još nekoliko profesora.

Prema njegovij analizi, u društvenim naukama Srbija ima mali broj citiranih autora, a u ekonomiji, psihologiji i matematici ima par njih.

Prof. Radenović primio je 2016. godine od tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića Srebrnu medalju za posebne zasluge u nauci, a za prelazak na Univerzitet kralja Sauda, kako je izjavljivao, odlučio se zbog male penzije, nedovoljne da bi izdržavao porodicu.

Uoči susreta sa Vučićem, Radenović je izjavio “Večernjim novostima” da je uzbuđen, jer je “poziv predsednika najveća čast za svakog građanina”, jer to znači da je uspešan u svom poslu. Najavio je i da predsedniku izneti sve probleme naučne zajednice, a ocenio je i da “problem nije u novcu, zbog koga se žale neki naučnici, već u pogrešnoj raspodeli novca, da se nosioci naučnih projekata bore za svoj džep, a ne za Srbiju”.

“Predsednik se bori za Srbiju, ali i ja se borim ništa manje od njega baveći se svojom naukom… Predsednik može da mi bude sin po godinama, ja se zalažem da i u nauci budu mladi i ljudi srednje generacije, a tamo se guraju stariji koji ne mogu da pogode bravu na vratima”, rekao je Radenović, koji je rođen 1948. u selu Dobra Voda kod Leskovca, a nakon dve decenije rada na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu, od 2000. godine radio je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde je dočekao i penziju. Objavio je sa domaćim i stranim koautorima oko 400 radova u međunarodnim časopisima, od čega je više od 200 časopisa sa SCI liste.

Pažnju javnosti proteklih meseci izazvala je i odluka čuvenog genetičara i osnivača specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu Miodraga Stojkovića da napusti Srbiju i ode na Harvard, jer je "gladan nauke i komunikacije sa ljudima koji ga neće popreko gledati jer navija za druge".

Stojković ce se na Harvardu, koji je već godinama neprikosnoveno na prvom mestu Šangajske liste, baviti istraživanjem matičnih ćelija, a kako je rekao za Nedeljnik, pokušavao je godinama da shvati zašto sistem mrzi onoga ko drugačije misli i “zašto je bezuspešno dokazivanje da treba prozvati i kazniti falsifikatore diploma a ne one koji na njih ukazuju".

"U takvoj atmosferi nije čudo što mala grupa ljudi političku vlast doživljava kao demonstraciju moći, pretnji i zastrašivanja koja u malim mestima postaje normalna pojava i na ulici. Ljudi koji su se do juče pozivali na prijateljstvo počeli su da okreću glavu, da izbegavaju susrete, sve u strahu od lokalnih moćnika. Na to dodamo i ono najbitnije – želju za naučnim radom. Odlazak je bio neminovan”, naveo je Stojković, ocenjujući i da Srbija “sa mizernim budžetom za nauku i obrazovanje izgleda kao zemlja koja, poduprta na štap, kaska za drugima koji već lete".

Posle intervjua Nedeljniku, Stojković je, kako je objavio na Tviteru, obavešten da bi ministar prosvete Mladen Šarčević želeo da ga kontaktira, pa je zamoljen za broj telefona u SAD. Zahvalio se na poruci i odgovorio da je imao telefon i dok je bio u Srbiji.

Odluci Stojkovića o odlasku na Harvard prethodio je neprolazak u prvi krug izbora za članstvo u SANU i planovi za smenu sa mesta šefa Katedre za matične ćelije na doktorskim studijama Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, od kojih se odustalo.

*Foto: Predsedništvo Srbije

(SEEcult.org)