Već neviđeno

Umetnica Jelena Aranđelović predstavlja se od 10. maja u galeriji Stepenište u Šumatovačkoj u Beogradu izložbom “Već neviđeno” sa crtežima velikog formata, ali i manjim radovima, koji predstavljaju različite vremenske okvire, a govore o istoj temi – čoveku nekada, sada i ovde.

Prema rečima Jelene Aranđelović, njene dnevničke priče, prikazane na crtežima, predstavljaju i kritiku savremenog života i ubrzanja, kao i potrebu za spoznajom i autorefleksijom.

Glavna ideja mi je da posmatrač sam pronađe sebe kroz radove i nastavi vizuelne priče tamo gde je kraj neizvestan.

Cilj projekta je emancipatorske prirode, kao i potraga za smislenijim i savršenijim sistemom života danas, navela je Jelena Aranđelović, na čijim crtežima filozof Darko Drašković kao središnju temu vidi pogled.

“Na crtežima vidimo ljude koji upućuju poglede, u posmatrača slike, u druge ljude, životinje i stvari, u slike i daljinu. Na jednom crtežu vidimo psa, životinju, koji gleda, a na drugom, ‘zamrznuti’ pogled drvenog psa igračke, pogled nežive stvari. Neretko, pogled jedne osobe gleda pogled druge osobe, te je tako predmet pogleda pogled sam. Naposletku, na jednoj slici vidimo ogledanje okvira prozora u oknu prozora, kao i ogledanje okoline u oknu prozora”, naveo je Drašković u tekstu povodom izložbe.

Ako, kako je dodao, pogled shvatimo kao likovni izraz svesti, onda vidimo da se na crtežima prikazuju raličiti oblici svesti. Pre svega, vidimo tzv. tetičku svest (Sartr), tj. svest o predmetima, svest zabavljenu drugim stvarima i drugima osobama: svest o ljudima, životinjama, slikama i (neživim) stvarima. Sa druge strane, pogled pogleda drugog ukazuje na svest o svesti, svest koja za predmet ima samu svest drugog. Ta svest svesti drugog već nagoveštava samosvest - mentalni "prostor" gde svest i predmet svesti koincidiraju. Materijalni prikaz ideje samosvesti, pak, vidimo u prozoru koji se ogleda u sebi samom. Konačno, crteži nas konfrontiraju i sa čudnovatim, "mrtvim" pogledom neživih stvari: tako mi, svesna, živa bića, postajemo predmet nemoguće svesti neživih stvari.

“Sve to nam govori da su svest, i njen materijalni izraz, pogled, konstitutivni za čovekovo sopstvo i ljudski svet uopšte: svest i pogled prisutni su na odlučujući način u svim momentima ljudske svakodnevice, od rođenja (bebe) i detinjstva (igračka), preko zrelog doba (muškarac u planini), sve do smrti (sahrana), u porodičnom životu (porodični ručkovi i dva prizora porodice), u slobodnom vremenu (ljudi na plaži), u poslu (žena sa torbom) i javnom životu (scena sa publikom i jahačem)”, naveo je Drašković, ukazujući i na upadljivo prisustvo biljaka na crtežima, kao kontrapunkt ljudima i životinjama.

“One se ponekad javljaju kao usamljeni objekt, a ponekad dominiraju prizorom, dajući smer kretanju pogleda posmatrača svojim prostornim rasporedom. Prema Aristotelu, osnovna razlika između biljaka sa jedne, i ljudi i životinja, sa druge strane, jeste ta što biljke nemaju moć percepcije, dok ljudi i životinje mogu da vide druge i sebe. Tako biljke, kao život lišen pogleda, predstavljaju kontrapunkt ljudskom svetu subjektivnost, nesvodljivo određenom svešću i pogledom, sopstvom i drugim”, naveo je Drašković, napominjući da se to preplitanje gledajućeg i svesnog života, sa jedne, i života lišenog pogleda, sa druge strane, dešava najčešće na pozadini beline.

Ta aktivna praznina, dodao je, predstavlja plan uzajamno artikulišućeg preplitanja ljudi i životinja – sopstva, te biljaka i artefakata - stvari. Ona jeste bestemljni temelj koji dopušta igri pogleda da se pojavi u svoj svojoj kompleksnosti, bestemeljni temelj, spreman u svakom trenutku da primi nazad u sebe i ovu igru i njene aktere.

Jelena Aranđelović diplomirala je (2003) i magistrirala (2008) slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je trenutno na doktorskim umetničkim studijama. Studirala je 2004/05. na ENSBI (Ecole Nationale Superieure de Beaux/art) u Parizu, kao stipendistkinja francuske ambasade i Francuskog kulturnog centra u Beogradu. Takođe, boravila je 2006/07. u Cite International des Arts u Parizu.

Dobitnica je norveške (2002) i stipendije Francuskog kulturnog centra (2004), kao i Fonda Srbije za talente i Rotari kluba u Beogradu (2012). Članica je Udruženja likovnih umetnika Srbije u statusu samostalnog umetnika.

Učestvovala je na mnogobrojnim grupnim izložbama i internacionalnim festivalima u zemlji i inostranstvu. Do sada je imala više od 20 samostalnih izložbi.

(SEEcult.org)