Uspesi i relativno (ne)zadovoljstvo Ministarstva kulture postignutim

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije izrazilo je zadovoljstvo većinom rezultata postignutih u protekle četiri godine mandata, ali smatra da su pojedina pitanja mogla bolje da se reše, a među njima je i neostvareno povećanje finansijskih sredstava za kulturu. Rezimirajući rezultate u protekle četiri godine, ministar Vladan Vukosavljević izrazio je 15. juna nadu da će nova Vlada Srbije imati mogućnost da poveća budžet za kulturu na nivo od 1% koji, prema standardima Uneska, predstavlja minimum održivog razvoja.

Prema rečima Vukosavljevića, Ministarstvo kulture i informisanja je u prethodne četiri godine svaki put prilikom izrade budžeta insistiralo u razgovorima s predstavnicima Ministarstva finansija na povećavanju budžetskih sredstava sa sadašnjih oko 0,7%. Ne računajući novonastale okolnosti zbog pandemije korona virusa, zbog kojih su sredstava MKI dodatno smanjena rebalansom budžeta za oko 20%, Vukosavljević je rekao da budžet za kulturu jeste u izvesnom smislu i rastao proteklih godina, ali nije dostigao 1%. “To je zadatak onih koji se budu bavili kulturnom politikom. Procenat ne bi smeo da bude sporan”, rekao je Vukosavljević, koji navodi i da ne razmišlja o tome da li će ostati na čelu MKI ili ne. “Moj zadatak da se bavim poslovima koji su mi povereni ili dati na upravljanje u periodu u kojem postoji saglasnost da ja obavljam te poslove. Kada te okolnosti budu prestale da postoje, ja ću se baviti nečim drugom, a ako nastave da postoje, baviću se njima. Trudim se da dužnost koja mi je dodeljena obavljam na najbolji mogući način, a naravno javnost je tu da sudi”, rekao je Vukosavljević.

Među pitanja koja su mogla bolje da budu rešena Vukosavljević je ubrojao i to što je Vlada usvojila Strategiju razvoja kulture u narednoj deceniji tek u februaru ove godine, kao i neusvajanje izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Prema rečima Vukosavljevića, sticajem proceduralnih okolnosti Strategija razvoja kulture 2020-2029. usvojena je samo na Vladi, ali ne i u Narodnoj skupštini, čime je propuštena prilika da se tom ključnom aktu koji definiše smernice i pravce razvoja kulture da pun legitimitet.

Vukosavljević je rekao novinarima u Klubu poslanika i da nije dovoljno uspešno tretiran i prihvaćen u pravoj meri i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, za koji smatra da bi “bitno unapredio položaj i status ćiriličnog pisma”.

Prema navodima MKI, od 2018. godine više puta se obraćalo Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, kao ovlašćenom predlagaču, sa inicijativom za izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. Ta inicijativa nikada nije stavljena u dalju proceduru, bez jasnog obrazloženja Ministarstvu kulture i informisanja.

“Sekretarijat za zakonodavstvo nije imao dosad sluha - ne bih ulazio u razloge, ali nerealizovanje tog aspekta za nas nije idealna stvar”, rekao je Vukosavljević u Klubu poslanika, u kojem je predstavio rezultate rada MKI sa saradnicima, u prisustvu medija i direktora većine ustanova kulture.

Među segmente kulturne politike kojima je relativno zadovoljno, Ministarstvo kulture i informisanja je navelo i pitanje rada Nacionalnog saveta za kulturu, kojem je istekao mandat, ali lista sa predloženim kandidatima, koja je poslata u parlament, nikada nije stavljena na dnevni red sednice, i to bez jasnog obrazloženja.

Vukosavljević je rekao i da je relativno zadovoljan jezikom koji se koristi u medijima, iako na to MKI, kako je naglasio, nije moglo više da utiče.

“U delu medijske sfere toleriše se govor mržnje i isključivosti, ali mediji su odraz duha društva, i ne možemo samo na medije da obratimo pažnju, nego na celo društvo. Ministarstvo nema alate da nasilno sprovodi jezičku kulturu govora”, rekao je Vukosavljević, koji je na čelo MKI došao sa mesta gradskog sekretara za kulturu Beograda u avgustu 2016. godine – najpre kao član Vlade Aleksandra Vučića, sadašnjeg predsednika države, a potom i kao član kabineta premijerke Ane Brnabić.

Kao ključne uspehe, Vukosavljević je naveo konačno završavanje rekonstrukcije i ponovno otvaranje Muzeja savremene umetnosti u oktobru 2017. i Narodnog muzeja u Beogradu u junu 2018, te aktivno primenjen princip decentralizacije kulturne politike kroz konkurs Gradovi u fokusu, koji je obezbedio pomoć od više od 700 miliona dinara lokalnim samoupravama širom zemlje. Takođe, ministar je zadovoljan međunarodnim aktivnostima, uključujući otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu, koji trenutno ne radi zbog, kako je rekao, proceduralnih stvari MKI i Ministarstva inostranih poslova.

“Rezultati tih aktivnosti će se tek videti…”, rekao je Vukosavljević i ponovio da je planirano da budu otvoreni slični centri i u Moskvi, Berlinu i drugim svetskim metropolama.

Posebno pominjući među uspehe i borbu za očuvanje ćiriličnog pisma, Vukosavljević je istakao i “pravičnu raspodelu sredstava na konkursima” MKI, te afirmisanje duha kulture u različitim oblastima i potpisivanje Povelje o srpskom kulturnom prostoru sa Republikom Srpskom u martu 2019, koje predstavlja “važan simbolički iskorak”.

Vukosavljević je posebno pomenuo i međunarodne aktivnosti na zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu. “Pisali smo i rimskom papi, rimskoj Kuriji, Unesku…”, istakao je Vukosavljević, pominjući i aktivnosti na “osporavanju prijema lažne države Kosovo u Unesko”.

Posebno je istakao i da je Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa krajem 2018. godine upisano, nakon “kola” i “slave”, i “pevanje uz gusle”, što ima značajnu simboličku vrednost u razdoblju pokušaja prekrajanja i otimanja prošlosti.

Kao svetlo simboličko značenje na polju međunarodne saradnje, Vukosavljević je naveo i sporazum koji je u oktobru 2019. godine potpisao sa tadašnjim ruskim ministrom kulture Vladimirom Medinskim o povraćaju nedostajućeg lista Miroslavljevog jevanđelja u Srbiju, odnosno vraćanju slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha u Rusiju.

Prema rečima Vukosavljevića, ruska Duma bi trebalo za nekoliko nedelja da ratifikuje taj sporazum, što je Skupština Srbije već učinila, a potom bi, prilikom neke od poseta na visokom državnom nivou, došlo i do faktičke razmene.

Vukosavljević je posebno pomenuo i sistematski rad na digitalizaciji koji je počeo u aktuelnom mandatu MKI, a uklapao se i u prioritete Vlade Srbije. U tom pogledu posebno je istakao uspostavljanje “Nacionalnog pretraživača kulturnog nasleđa”.

Vukosavljević je istakao i da su godišnjim budžetom od više od milijardu dinara za Filmski centar Srbije zabeležena istorijski najviša ulaganja u srpski film, a pomenuo je i postepeni rast budžeta za otkup knjiga za biblioteke, kao direktan vid pomoći kvalitetnom izdavaštvu.

Vukosavljević je istakao i zakonodavne aktivnosti MKI, uključujući izmene i dopune krovnog Zakona o kulturi, usvajanje Zakona o arhivima i arhivskoj delatnosti nakon više decenija, te Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi, koja je time dobila mogućnost kontinuiranog državnog finansiranja. Istakao je i usvajanje Zakona o Memorijalnom centru “Staro sajmište” kao osnove za dolično predstavljanje istorijskih podataka i negovanje sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora.

Ministarstvo kulture i informisanja, kako je naglasio Vukosavljević, aktivno je učestvovalo i u donošenju Medijske strategije kao dokumenta od velike važnosti za dalje uređenje oblasti informisanja i optimizaciju medijskih zakona.

Prema njegovim rečima, komisije Ministarstva su na konkursima u oblasti informisanja pažljivo i u skladu sa uslovima konkursa, kvalitetom projekata i interesima medijske scene, raspoređivale opredeljena sredstva.

Kada je reč o poštovanju medijskih zakona, MKI smatra da je bilo nepristrasno, i da je sa podjednakim aršinima pristupalo i tzv. “provladinim” i “antivladinim” medijima, boreći se za pravo novinara na rad, bezbednost i poštovanje integriteta, zbog čega je neretko bilo izloženo napadima sa različitih strana.

Prema rečima Vukosavljevića, čiji je tim pripremio i kraći film o rezultatima u protekle četiri godine, situacija u oblasti kulture bila je izuzetno složena kada je preuzeo dužnost, ali to, kako je napomenuo, “ne znači da je prethodno bio pustoš, niti da će sada uslediti potop”.

Navodeći da je mandat aktuelnog kabineta MKI počeo suočenjem sa nekim dugo nezavršenim poslovima, Vukosavljević je naveo da je ponovno otvaranje najvećih nacionalnih muzeja predstavljalo prve pozitivne znake odgovornije kulturne politike. Značajnu podršku naporima u vezi sa obnovom i rekonstrukcijom ta dva važna muzejska objekta, MKI je imalo od tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića, za čijeg je mandata napravljen ključni iskorak ka rešavanju tih dugogodišnjih otvorenih problema u srpskoj kulturi, a podršku je pružila i premijerka Ana Brnabić.

Vukosavljević je posebno pomenuo u rezimeu rada i projekte nastavka obnove Hilandara, slikarsko-konzervatorske i druge radove u manastirima Studenica, Žiča, Sopoćani, u crkvi Svetog Nikole u Kuršumliji, antičkom Sirmijumu i na Smederevskoj tvrđavi, te u kosovsko-metohijskim spomenicima: Pećkoj patrijaršiji, Bogorodici Ljeviškoj, Gračanici, Banjskoj. Pomagana je i slojevita arheološka topografija Srbije: od Vinče, Caričinog grada do srednjovekovnog grada Rudnika, istakao je Vukosavljević, pominjući i podršku stalnim muzejskim postavkama o prisajedinjenju 1918. u Muzeju Vojvodine, ali i u muzejima u centrima poput Leskovca i Kruševca. Takođe, izdvojio je i studijske izložbe “Srpsko umetničko nasleđe Kosova i Metohije” i “Osam vekova umetnosti pod  okriljem Srpske pravoslavne crkve” kao događaje iza kojih je takođe ponosno stajalo Ministarstvo kulture i informisanja.  

U saradnji s pokrajinskim vlastima Vojvodine, pristupilo se obnovi Dositejeve rodne kuće u rumunskom Čakovu, Dositejeva zadužbina u Beogradu takođe je našla svoj krov i redovni izvor finansiranja programskih aktivnosti, a posebno se, u okviru zakonskih mogućnosti, pomaže rad i Vukove i Kolarčeve zadužbine, Matice srpske i Srpske književne zadruge, kao uporišnih tačaka srpske kulture.

Kao posebno značajnu aktivnost, Vukosavljević vidi i iniciranje kulturnog dijaloga u vidu međunarodne tribine “Beogradski kontrapunkt”, koju je moderirao s rediteljem Emirom Kusturicom.

Takođe, istakao je pokretanje konkursa za mlade pesnike “Novica Tadić”.

Vukosavljević je izrazio nadu da će postulati kulturne politike koji su postavljeni u prethodne četiri godine – briga o identitetskim pitanjima, poput zaštite jezika i pisma ili očuvanja srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji; ravnomeran razvoj savremenog stvaralaštva u svim delovima zemlje; nastavak aktivne saradnje sa prijateljskim državama i međunarodnim organizacijama;  snažan iskorak na polju digitalizacije; dalje uređivanje medijske sfere – biti nastavljeni i u budućnosti.

“Jedino i samo konstantnim sprovođenjem tih načela srpska kultura može da računa na stabilnu sadašnjost, koja svoje korene i smisao ima u onome što je najbolje iz njene prošlosti, što sve zajedno daje nadu i čvrst oslonac za njenu lepšu i izvesniju budućnost”, naveo je Vukosavljević.

(SEEcult.org)