Urbani zečevi na Ušću
Beogradska publika ima priliku da pogleda predstavu francuskog novog cirkusa “Urban Rabbits” (Urbani zečevi), u izvođenju diplomaca 21. klase Nacionalnog centra za cirkusku umetnost iz Šalona (Centre National des Arts du Cirque - CNAC de Chalons-en-Champane) i režiji nagrađivanog Arpada Šilinga (Schilling), koja se bavi pitanjima savremenog društva, a igra se u pravoj cirkuskoj šatri postavljenoj na Ušću.
Beogradska publika ima priliku da pogleda predstavu francuskog novog cirkusa “Urban Rabbits” (Urbani zečevi), u izvođenju diplomaca 21. klase Nacionalnog centra za cirkusku umetnost iz Šalona (Centre National des Arts du Cirque - CNAC de Chalons-en-Champane) i režiji nagrađivanog Arpada Šilinga (Schilling), koja se bavi pitanjima savremenog društva, a igra se u pravoj cirkuskoj šatri postavljenoj na Ušću.
Šiling je poznat beogradskoj publici po učešću na BITEF-u - sa Kretakor teatrom osvojio je Gran pri “Mira Trailović” 40. BITEF-a, a na 37. BITEF-u 2003. učestvao je predstavom “Radnički cirkus" (W-workers Circus), koja je osvojila specijalnu nagradu.
Zahvaljujući saradnji Francuskog kulturnog centra, “Jugokoncerta” i Beogradskog letnjeg festivala (BELEF), predstava “Urban Rabbits” gostuje u Beogradu od 31. jula do 6. avgusta (sa pauzom 3. avgusta).
Ogoljavajući scenu, koncentrišući se prvenstveno na rediteljski i glumački rad, uz pomoć cirkuske rekvizite (točak, žica, karike, mreža, konopac), Šiling je kreirao originalno delo-predstavu sa 15 mladih umetnika-akrobata (i muzički obrazovanih), na licu mesta, koristeći se samim ličnostima svojih aktera i njihovim naizgled beskrajnim kreativnim mogućnostima.
Živa muzika koja se izvodi tokom predstave ima bitnu dramaturšku ulogu, jer se nadovezuje na scensku radnju i približava je gledaocu.
Spektakl “Urban Rabbits” je mozaik čitavog niza pojava i pitanja kojima se bavi savremeno društvo.
Povezuje različite priče (crtice iz stvarnog života samih učesnika, sa njihovom muzikom, kao svojevrsno vezivno tkivo nastupa sa i na raznim spravama, uz tekstualni deo titlovan sa prevodom) u jedinstven cirkuski i umetnički izraz predstave koja se bavi osnovnim egzistencijalnim pitanjima urbanog čoveka: “Tražim nepredvidivo... želja mi je da srušim barijere između posmatrača i glumca. Rečju, glumac mora da proživi isti rizik koji proživljava hodač po žici”, naveo je o predstavi Šiling, koji je vođen tom idejom angažovao studente-diplomce koji su stavljeni u poziciju smelih akrobata i ujedno kreativnih izvođača.
Prema rečima Šilinga, naziv predstave proistekao je iz toga što mu je jedan od akrobata ispričao priču o zecu kojeg je sreo vraćajući se jedno veče biciklom iz grada do kuće na selu u kojoj je živeo. To veče je dosta popio. Primetio je zeca tek kada se ovaj pojavio u svetlu bicikla. Kada je zec video svetlo, počeo je da trči ispred bicikla. Tako su čovek i zec išli jedno kilometar zajedno, a onda je zec nestao u polju.
“Ovog zeca smatram prvim urbanim zecom, jer je životinja naučila da koristi čoveka”, naveo je Šiling, koji je sa samo 24 godine postao zvezda mađarske pozorišne scene, kada je režirao “Bal”, ranu dramu Bertolta Brehta (Brecht, 1898-1956). Od tada je njegov rad izuzetno cenjen, jer ne pristaje na kompromis, stremi ka jednostavnosti i životnosti, za što je prošle godine ovenčan i najeminentnijom evropskom Nagradom za novu pozorišnu stvarnost “Europe Prize”.
Nakon što je režirao dela Bihnera, Čehova, Šekspira.., danas se prvenstveno interesuje za istraživački rad u oblasti teatarske umetnosti, za urbane prostore, uličnu umetnost i cirkus, a uz to je i jedan od osnivača pozorišne trupe “Kretakor” iz Budimpešte.
Trostruki artizam 15 mladih umetnika, koji se odlikuje istovremeno stečenim vrsnim akrobatsko-muzičko-dramskim veštinama i znanjima, ispunjava neverovatna količina kreativnosti, invencije i veština od kojih zastaje dah. U tome im je zdušno potpomogla velika tehnička ekipa “Kretakora” i Šilingovi umetnički asistenti Adel Kolar (Adel Kollar) i Mark Vitkok (Marc Vittecoq), uz muziku Lorensa Vilijamsa (Lawrence Williams).
Majstor zvuka je Aleksis Ofre (Alexis Auffray), a majstor scene i svetla je Pjer Iv Diboa (Pierre-Yves Dubois).
Vrlo zanimljivu posebnost akrobatske, muzičke i dramske bravuroznosti, kako je navedeno u programu, prikazaće studenti CNAC-a: Remi Benard (Remy Benard) na točku - saksofonu, Žan Šarmilo (Jean Charmillot) i Marion Kole (Marion Cole) na žici - harmonici, Damijen Droan (Damien Droin) na trampolini - gitari - perkusijama, Benoa Fošije (Benoit Fauchier) na točku sa spiralom - kontrabasu, Žoris Frižerio (Joris Frigerio) gimnastičkim akrobacijama i na klaviru, Žerom Galan (Jerome Galan) na karikama - klarinetu, Kolin Garsija (Coline Garcia) na konopcu - tubi, Matje Gari (Matthieu Gary) na kineskom jarbolu - bubnjevima - harmonici, Fragan Želker (Fragan Gehlker) na konopcu, Sem Hejns (Sam Hannes) i Odri Luve (Audrey Louwet) u vazdušnoj kolevci i na pekusijama, Matje Renevre (Matthieu Renevret) gimnastičkim akrobacijama, Vasil Tasevski na sfernom točku i sopran saksofonu, i Žuli Tavert (Julie Tavert) akrobacijama na podu i na tubi.
Prema rečima atašea za kulturu Ambasade Francuske u Srbiji Sofi Barde, kada je pre nekih tri decenije porodično oduvek popularni i tradicionalni cirkus počeo da posustaje, novi život udahnuo mu je moderni ili novi cirkus, dopunjen brojnim disciplinama koje se prenose, izučavaju i vežbaju u institucionalnim okvirima. To je rodilo pojavu da je danas već zastupljen u 800 mesta i njime se amaterski bavi oko 300.000 ljudi u Francuskoj, a čak 150 škola akreditovano je za programe cirkuske umetnosti, kao potvrda njene savremene raširenosti.
Visoka škola CNAC najstarija je među srodnim prosvetnim ustanovama i osnovana je 1985. godine, a posle trogodišnjeg studija polaznici iz celog sveta (zbog čega su predavanja na engleskom jeziku) odmah imaju profesionalni angažman i diplomsku predstavu. Sa njima radi neko veliko ime iz sveta pozorišta ili plesa, kao što je pre nekoliko godina to bio i proslavljeni koreograf Jožef Nađ iz Kanjiže.
Studenti često odlaze na turneje sa studijskim predstavama, pa je i gostovanje u Beogradu završetak jedne turneje po Evropi. Beograd će posetiti i direktor CNAC Žan Fransoa Margoran.
Gostovanje predstave “Urban Rabbits” podržali su Sekretarijat za kulturu Beograda, Ministarstvo kulture Srbije, kao i Sosijete Ženeral (Societe Generale Srbija) banka.
Predstava počinje u 21 čas, a traje 120 minuta i nije namenjena deci mlađoj od sedam godina.
Sajt “Jugokoncerta” je www.jugokoncert.rs, BELEF-a www.belef.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
Dimitrije Stefanović
