UNESKO status Ohrida neizvestan zbog gradnje univerziteta
Ugledne arhitekte kažu da bi plan izgradnje univerziteta u srcu grada, nazvan „Plaošnik 2014.“ mogao da ugrozi opstanak Ohrida na UNESKO listi zaštićene svetske baštine.
Ugledne arhitekte kažu da bi plan izgradnje univerziteta u srcu grada, nazvan „Plaošnik 2014.“ mogao da ugrozi opstanak Ohrida na UNESKO listi zaštićene svetske baštine.
Piše: Aneta Risteska
Možda je već prekasno da Ohrid počne da brine o свом izuzetnom kulturnom nasleđu iz perioda ranog i srednjovekovnog hrišćanstva. Udruženje arhitekata Makedonije upozorava da će slikoviti grad vizantijskih crkava i bazilika biti izbrisan sa prestižne liste svetske baštine UNESKО-a, ako uskoro ne dođe do promene plana.
Arhitekte pozivaju na kompromis između zahteva za očuvanjem autentičnog nasleđa Ohrida i potrebe da se on razvija kao turističko mesto i moderan grad.
Poslednji građevinski plan koji ih je zabrinuo, nazvan „Plaošnik 2014“, predviđa izgradnju univerzitetskog kompleksa na brdu iznad jezgra starog grada.
Univerzitet je dizajniran tako da simboliše preporod slovenske pismenosti koji se ovde odigrao između 9. i 10. veka.
Plan koji će država finansirati predviđa podizanje fakulteta za teologiju i društvene nauke, muzeja, galerija, škole za konzervaciju, spomenika i konferencijske sale.
Takođe, u borovoj šumi na brdu Plaošnik predviđena je izgradnja „Vrta Svetog Klimenta“ nazvanog po naučniku i misionaru iz vizantijske ere koji je pre 11 vekova osnovao prvi univerzitet u ovom podneblju.
Međutim, problem je u tome što je predviđeno da sve ove građevine budu podignuti na vrednom arheološkom nalazištu.
Planirano je da će projekat vredan 9 miliona evra, koji bi se prostirao na 7.800 kvadratnih metara, biti završen do 2014.
Arhitekte koje se protive ovom projektu kažu da njegov cilj nije rekonstruisanje autentičnog nasleđa prošlosti. Oni tvrde da je stil objekata daleko od autentične arhitekture grada i stare slovenske tradicije crkvenog neimarstva.
Arhitekte smatraju neprihvatljivatljivim da se futurističke građevine dižu na najvrednijem arheološkom nalazištu u državi.
Članovi ovog udruženja su se i ranije žalili da se urbanizacija Ohrida obavlja na iracionalan način i bez stručne konsultacije sa arhitektama.
U ovom slučaju, oni tvrde da je na lokaciji Plaošnik neprikladna urbana ekspanzija i dodaju da je teško očekivati da UNESKO zažmuri na tu intervenciju.
Protivnici projekta kažu da će arhitektura Ohrida biti „pomračena“ sa oko 20 novih građevina.
Jedna od najcenjenijih srednjovekovnih građevina, crkva Svetog Pantelejmona je po njihovim rečima u neposrednoj opasnosti, jer plan predviđa da ona bude okružena visokim zgradama
Ranije verzije projekta uključuju ultra-moderna zdanja od stakla i metala. Takođe, gradske vlasti su se odlučile za fasade koje se najmanje slažu sa tradicionalnom arhitekturom Ohrida.
UNESKO je već u stanju pripravnosti po ovom pitanju. Tokom posete Makedoniji, generalna direktorka UNESKO-a Irina Bokova je upozorila da bilo kakve dramatične i preterane izmene u pejzažu mogu imati za posledicu brisanje Ohrida sa liste svetske baštine.
„Moramo da pazimo na zaštitu i očuvanje nasleđa, i da se trudimo da zaštitimo autentičnosti“, rekla je Bokova tom prilikom.
Šefica Kancelarije za zaštitu kulturnog nasleđa Makedonije Donka Bardžijeva Trajkovska smatra da lokacija ne sme da bude tretirana kao slobodna građevinska zona, već kao arheološki lokalitet, zaštićen zakonom.
„Mislim da sistematsko arheološko istraživanje koje prethodi gradnji podrazumeva čišćenje terena, tako da se stvara prostor za nove građevine“, rekla je Trajkovska.
„Ako plan obuhvata i električne i telekomunikacione instalacije, kao i izgradnju podzemnih objekata, kolateralna šteta [na arheološkom nalazištu] neće moći da se ispravi nikada“, upozorila je.
UNESKO je dodao na svoju listo grad i jezero Ohrid prvo kao kulturno, a zatim i kao prirodno dobro 1979. i 1980. godine.
Taj grad je jedan od 28 lokacija koje su na UNESKO spisku svrstana i kao kulturno i kao prirodno dobro.
Lista se sastoji od 936 lokacija širom sveta.
Milan Đurčinov, član Makedonske Akademije nauka i umetnosti, MANU, koji je rođen u Ohridu kaže da ovaj državni projekat predstavlja ogromnu grešku.
„Ohrid polako gubi svoj prepoznatljivi duh. Što me kao njegovog stanovnika jako pogađa“, rekao je Đurčinov. „Niko ne traži savet od naučnih institucija, niti one imaju uticaj na poteze vlasti“.
Pasko Kuzman, šef Biroa za zaštitu kulturnog nasleđa [u okviru Misnistarstva kulture Republike Makedonije], koji je učestvovao u pravljenju projekta ne slaže se sa tim.
On je rekao za ohridski internet portal „Ohridnews“ u Avgustu 2011 da kritičari nisu videli prave projektne planove, već samo „interpretiraju lažne opise“.
On tvrdi da ni jedna od planiranih zgrada nema više od dva sprata, i da su akademici, arhitekte i istoričari umetnosti odgovorni za dizajn. „Odabrani projekat pedviđa izgradnju objekata koji će se u potpunosti uklopiti u arhitekturu Ohrida i njegove pravoslavne arhiepiskopije koju čine zdanja koja potiču iy perioda od 11. do 14. Veka, uključujući arhitekturu starog grada koja je još prisutna u Ohridu“, rekao je Kuzman za OhridNews.
„To predstavlja simbiozu koja neće narušiti ambijent“, dodao je.
On ne poriče da u projektu postoje greške, ali kaže da je njegova izgradnja uvažava makedonsku i svukupnu slovensku kulturu, dodajući da će samo vreme pokazati da li je projekat opravdan ili ne.
On takođe veruje da će sve arheološke relikvije koje budu otkrivene tokom kopanja na Plaošniku biti na pravi način zaštićene i prikazane javnosti.
Za sada izgradnja stoji zbog hladnog vremena, ali iskopavanja će se nastaviti na proleće, tvrdi Tanja Paskaleva Buntaševska, direktor Kancelarije za zaštitu kutlurnih spomenika u Ohridskom muzeju.
Buntaševska, koja je jedan od tvoraca projekta „Plaošnik“, insistira da projekat neće ugroziti Ohridov status kod UNESKO-a.
„Građevine nisu visoke i takođe nisu preblizu crkvi Svetog Pantelejmona“, kazala je ona.
Ona takođe sumnja da mnogi od kritičara nisu videli originalan projekat već samo neke netačne opise u medijima.
„Ulažemo maksimalne napora da zaštitimo teren i sve više podržava naš cilj“, smatra ona.
„Obzirom na to da ćemo poštovati zakon, ne postoji opasnost da će iskopine ostati nezaštićene“, dodala je.
Šef Nacionalne komisije UNESKO-a u Makedoniji Lidija Topuzovska da je mesto Ohrida na listi bezbedno, budući da su 2010. i 2011. godine doneti posebni zakoni o upravljanju ohridskim regionom, kao lokaciji od kulturnog i prirodnog značaja
Ona priznaje da nije videla arhitektonski projekat „Plaošnik 2014“, ali da veruje da će se sve odigrati po propisima.
„U slučaju da bude bilo kakvih previda nećemo imati opravdanja zbog toga što su zakoni na snazi“, rekla je.
Ona smatra da je projektu sada potreban brižan nadzor, i strogo pridržavanje zakona. „Sve je teže pridržavati se standarda i vršiti nadzor“, rekla je Topuzovska.
Poslednji put je UNESKO obrisao neki grad sa svoje liste kada je 2009. „precrtao“ Drezden pošto je izgrađen most sa četiri kolovozne trake kroz zaštićeno gradsko jezgro.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.
