Umetnost i rad na prostoru ex-YU
Izložba “Umetnost na radu” u Muzeju savremene umetnosti Metelkova u Ljubljani predstavlja od 22. septembra pogled na tri različita segmenta genealogije koncepta umetničkog rada na području nekadašnje Jugoslavije – najpre shvatanje rada avangardnih umetnika 60-ih, 70-ih i 80-ih godina 20. veka, zatim koncepta rada umetnika i njihovih prostora 90-ih, te političkih umetničkih praksi od 2000. godine naovamo.
Izložba obuhvata radove više od 50 umetnika i umetnica, umetničkih kolektiva i udruženja sa prostora bivše Jugoslavije, objedinjenih podnaslovom “Na raskršću između utopije i (ne)zavisnosti”.
Na izložbi učestvuju: Nika Autor & Obzorniška fronta, Damir Avdić, Milijana Babić, Jože Barši, Marko Brecelj, Danica Dakić, Walter De Maria, Družina u Šempasu, Goran Đorđević, Lenka Đorojević & Matej Stupica, Šejma Fere, György Galántai, Gorgona, Tomislav Gotovac, Igor Grubić, IRWIN, Hristina Ivanoska, Sanela Jahić, Filip Jovanovski, Doruntina Kastrati, Božena Končić Badurina & Duga Mavrinac, Andreja Kulunčić, KURS (Miloš Miletić & Mirjana Radovanović), Siniša Labrović, Irena Lagator Pejović, Nebojša Milikić & Jelena Mijić, Neue Slowenische Kunst (NSK), Nove tendencije, OHO, Marika & Marko Pogačnik, Darinka Pop-Mitić, Zoran Popović, Uroš Potočnik, Radical Education Collective, Rena Rädle & Vladan Jeremić, Mladen Stilinović, Nebojša Šerić Šoba, Škart & Horkeškart, Biljana Tanurovska Kjulavkovski & Ivana Vaseva, Dragoljub Raša Todosijević, Slaven Tolj, Goran Trbuljak, TV galerija, Udruženje likovnih umetnika Srbije – ULUS, Via Negativa, Za K.R.U.H. i Zrenjaninski socijalni forum.
Ranih 90-ih godina 20. veka, u vremenu tranzicije iz socijalizma u kapitalizam, na prostoru bivše Jugoslavije započete su neke suštinske promene u shvatanju koncepta rada umetnika, pored preoblikovanja koncepta umetničkih prostora. U postsocijalističkom periodu došlo je i do promene shvatanja vremena potrebnog za produkciju umetnosti. Dok su umetnici u vreme socijalizma govorili o lenjosti i dokolici kao o stvaralačkom vremenu, u kapitalizmu je nastupio diktat rokova, dedlajna, navedeno je u najavi izložbe, čiji su kustosi: Zdenka Badovinac, Ana Mizerit, Bojana Piškur i Igor Španjol.
Takođe, 90-ih je nekadašnji utopizam umetničkih kolektiva nadomešten pragmatizmom i fleksibilnošću rada nezavisnih organizacija, pretežno zavisnih od javnih sredstava. Umetnici su postali producenti, a opstanak umetnika i kulturnih radnika postao je zavisan od trajanja pojedinačnih projekata, pa su se pridružili sve većoj vojsci prekarnih radnika.
Igor Grubić, Anđeli garavog lica, 2004-2006. Art Collection Telekom, foto: Igor Grubić i Jasenko Rasol
Iako se za radne uslove za umetnike teško može reći da su bili mnogo bolji u socijalizmu, umetnici su bar bili gospodari svog vremena. Dok se prekarijat (umetničkog) rada intenzivirao sa globalnim pogoršanjem situacije (pandemija, desničarske politike, ratovi, ekonomska kriza), potreba za izgradnjom horizontalnih veza i ponovnim promišljanjem nasleđa avangarde čini se sve hitnijom. Još jedna činjenica koju izložba “Umetnost na radu” podvlači jeste to da su umetnički kolektivi bili dominantno muški, dok su žene organizovale i artikulisale svoj rad na druge načine. Projekti producirani tokom proteklih dvadesetak godina uključuju koncepte radova u maniru političkih organizacija, direktno utičući na kulturne politike u njihovim zemljama. Ovaj deo izložbe odnosi se na lokalne tradicije saradnje umetničkih institucija, nevladinih organizacija i pojedinačnih umetnika u oblasti rada, a tematski je proširen na borbu za radnička prava (u kulturi) koja se poklapa sa borbom za prava radnika u domaćinstvu, negovatelja i migrantskih radnika.
Kustosi posebnih izložbenih projekata su: Sezgin Boynik (Nečist, demokratičan, konkretan: projekat Westeast) i Jelena Vesić (O kolektiviziranju: narativi o jugoslovanskih avangardnih umetničkim kolektivima i primeri feminističkih intervencija). Opsežno istraživanje i mapiranje samostalnih prostora 90-ih godina 20. veka na prostoru bivše Jugoslavije obavila je kustoskinja Teja Merhar.
Veliki deo radova na izložbi je iz zbirke Moderne galerije, pre svega iz međunarodne zbirke Arteast 2000+.
Izložba je deo šireg projekta Naše mnoge Evrope muzejske konfederacije Internacionala, koji sufinansira program Evropske unije “Kreativna Evropa”, a u kojem učestvuju, pored Moderne galerije (MG+MSUM) iz Ljubljane, i Muzej Reina Sofía (Madrid), Muzej savremene umetnosti u Barseloni (MACBA), Muzej savremene umetnosti u Antverpenu (M HKA), Muzej moderne umetnosti u Varšavi, SALT u Istanbul i Ankari i Van Abbemuseum (VAM) u Ajndhovenu, kao i partneri HDK-Valand Högskolan för konst och design (HDK-Valand) u Geterborgu i Nacionalni koledž umetnosti i dizajn u Dablinu (NCAD).
Izložba će biti otvorena do 29. januara 2023.
*Naslovna fotografija: Koncert Horkeškarta (arhiva Škarta)
(SEEcult.org)
