Uloga umetnosti u narativnom filmu i na televiziji
Međunarodna izložba “Fade In 2: Ext. Modernistička kuća – noć” kustoskog tima Švajcarskog instituta za savremenu umetnost u Njujorku biće otvorena 14. jula u Legatu Čolaković u Beogradu, a obuhvata radove više od 20 umetnika koji istražuju ulogu umetnosti u narativnom filmu i na televiziji.
Reč je o nastavku izložbe “Fade In: Int. Art Gallery – Day”, koja je prikazana u Švajcarskom institutu za savremenu umetnost u Njujorkuu martu 2016. godine, u produkciji kompanije “Balkan Projects” čiji je cilj da aktivno uključi balkansku umetničku scenu u širi međunarodni kontekst.
Nova verzija izložbe “Fade In” u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, jednom od izlagačkih prostora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, omogućava umetnicima da se pozabave načinom na koji se umetnost reprezentuje na ekranu, bilo kao rekvizit, scenski nameštaj, narativni sklop ili karakterno obeležje.
Na izložbi učetvuju umetnici: Danai Anesijadu (Danai Anesiadou), Darja Bajagić, Dora Budor, Ulises Karion (Ulises Carrión), Heman Čong (Heman Chong), Bris Delsperže (Brice Dellsperger), Aleksandra Domanović, Matis Gaser (Mathis Gasser), Dajga Grantina, Siniša Ilić, Aleks Izrael (Alex Israel), Bertran Lavije (Bertrand Lavier), Vilijam Levit (William Leavitt), Kristijan Marklej (Christian Marclay), Rodrigo Mateus (Rodrigo Matheus), Benjamin Ramirez Perez (Benjamin Ramírez Pérez), Karisa Rodrigez (Carissa Rodriguez), Bojan Šarčević, Ejmi Sigl (Amie Siegel), Tobijas Špihtih (Tobias Spichtig) i Dragoljub Raša Todosijević.
Carissa Rodriguez, La Collectioneuse, 2016, ljubaznošću umetnice i Karma International
Priroda izložbe je takva da se skulpture, slike, performansi i instalacije transformišu od rekvizita preko slike do umetničkog predmeta, kako bi se razmotrilo pitanje da li te fiktivne predstave u masovnim medijima imaju više uticaja na definisanje kolektivnog razumevanja umetnosti nego sama umetnost.
“Fade In 2” iznova promišlja prvobitnu izložbu, ovaj put za Galeriju-legat Čolaković, čija nagomilana istorija - kao stambenog objekta, legla organizovanog kriminala i umetničke galerije, dodatno podupire ambiciju izložbe da preoblikuje galeriju i dodeli joj novu ulogu- ulogu pozornice za izvođenje dramskih scena.
U istoriji kinematografije, kako podseća MSUB, rano se primećuje zaokupljenost određenim osobinama umetničkih dela: dragocenost umetničkih predmeta postaje fokus u razvoju dramskog zapleta, a napetost raste zahvaljujući energiji umetničkih dela i njihove moći da deluju na gledaoce ili da dočaraju posebnu atmosferu. U različitim žanrovima, ličnost umetnika obično se prikazuje kao nestalna, prevrtljiva figura kojoj je dopušteno da podriva društvene norme, i koja se izvrgava smehu, izaziva strah i uliva poštovanje. Iz mnogih takvih narativa, “Fade In 2” uzima umetničke predmete, dodeljujući im status koji su prethodno imali na ekranu, istovremeno ukazujući na trenutke borbe za prevlast različitih medijskih formi.
Radovi Darje Bajagić, Aleksandre Domanović i Siniše Ilića istražuju kanon srpskog i jugoslovenskog filma, omogućavajući stapanje filmskih, društvenih i političkih istorija.
Iz filma "Rondo" reditelja Zvonimira Berkovića, 1966; ljubaznošću Jadran filma, Zagreb
Pored radova prikazanih na izložbi “Fade In” u Švajcarskom institutu u Njujorku, autora Brisa Delsperžea, Dore Budor, Matisa Gasera, Bertrana Levijea, Kristijana Markleja, Karise Rodrigez i Ejmi Sigl, “Fade In 2” predstavlja i nove radove Danai Anesijadu, Dajge Grantine, Rodriga Mateusa, Benjamina Ramireza Pereza i Tobijasa Špihtiha.
Izvori i arhivski materijal koji su umetnici imali na raspolaganju prilikom stvaranja novih radova bili su filmovi “Rondo” (1966) i “Kolekcionarka” (La Collectionneuse) (1967), zatim “Ksanadu” (Xanadu) (1980) i “Rizičan posao” (Risky Business) (1983), te “Žena sa krajolikom” (1976), “Princezini dnevnici” (The Princess Diaries) (2001) i “Dosije Iks” (The X-Files) (1993-2002).
Film “Rondo” Zvonimira Berkovića tako je poslužio je kao inspiracija Siniši Iliću za instalaciju u Legatu Čolaković. Rad podrazumeva poseban ambijent u kojem će publika moći da pogleda taj Berkovićev film u celosti.
Karisa Rodrigez je napravila nekoliko verzija skulpture koja se pojavljuje u filmu Erika Romera “Kolekcionarka” iz 1967. godine. Skulptura u filmu je obojena konzerva sa zakačenim žiletima, a pojavljuje se u sceni razgovora umetnika i trgovca umetninama u kojem raspravljaju o nasilnoj prirodi umetnika i njegovoj ulozi u društvu.
Između ostalog, Kristijan Marklej u radu “Made To Be Destroyed” spaja mnoštvo isečaka iz različitih filmova u kojima su umetnička dela uništena. Minimalno istraživanje i naknadno uređivanje inserata ukazuje na seriju narativa i kulturnih obrazaca u kojima je umetnost predstavljena kao žrtva nasilja. Bilo da su išarana sprejem (Betmen, 1989), spaljena (Ekvilibrijum, 2002) ili razbijena (Krv pesnika, 1932; Goli pištolj, 1988), umetnička dela su uništena u trenutku besa prema sebi i drugima, bola zbog gubitka, pobune protiv države ili političke moći.
Bertrand Lavier, Walt Disney Productions 2001-2016 (The Princess Diaries), 2016, ljubaznošću umetnika
U saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, organizovan je i prateći filmski program, koji počinje 15. jula filmovima “Sedam i po” (2006) Miroslava Momčilovića i “Malteški soko” (1941) Džona Hjustona, a do 20. jula obuhvata i “Vizantijsko plavo” (1993) Dragana Marinkovića, “9 ½ nedelja” (1986) Adrijana Lina, “Lijepe žene prolaze kroz grad” (1986) Želimira Žilnika, “Teorema” (1968) Pjera Paola Pazolinija, “W.R. Misterija organizma” (1971) Dušana Makavejeva, “Afera Tomas Kraun” (1999) Džona MekTirnana, “Tajvanska kanasta” (1985) Gorana Markovića, “Vrtoglavica” (1958) Alfreda Hičkoka, “Mlad i zdrav kao ruža” (1971) Jovana Jovanovića i “Velika očekivanja” (1998) Alfonsa Kuarona.
Izložbu je osmislio kustoski tim Švajcarskog instituta za savremenu umetnost i Žili Bukobza (Julie Boukobza), u saradnji sa Anom Anakijev i Milošem Zecom.
Švajcarski institut za savremenu umetnost u Njujorku, inače, neprofitna je umetnička galerija posvećena promovisanju naprednog mišljenja i ekperimentalne umetničke prakse. Tokom više od 30 godina bio je poznat po eksperimentalnim i pažljivo promišljanim izložbama. Posvećen najvišim standardima kustoskih i edukativnih praksi, služi kao platforma za podsticanje mladih umetnika, katalizator novih konteksta već proslavljenih dela, i podstiče razumevanje potcenjenih pojava.
Deset godišnjih izložbi Švajcarskog instituta, kao i opsežan javni program, predstavljaju značajan forum za savremeni, međunarodni kulturni dijalog u oblastima vizuelnih i performativnih umetnosti, dizajna i arhitekture.
Kompanija “Balkan Projects” je inicijativa Marije Karan, čiji je plan da vrati Balkan na svetsku mapu savremene umetnosti, izgrađujući novu svest o lokalnom talentu, kako onom iz prošlosti, tako i onom iz sadašnjeg trenutka, otvarajući mogućnosti za dijalog sa većim umetničkim zajednicama širom sveta i starajući se o tome lokalni stvaraoci više ne budu “izgubljeni u prevodu”. Kroz raznovrsne aktivnosti – izložbe, dešavanja, razmene lokalnih i međunarodnih umetnika, kustosa, kritičara, i kolekcionara, “Balkan Projects” želi da stvori novu infrastrukturu za plodnu umetničku scenu.
Da bi se izborili sa istorijski fragmentisanom prirodom regiona, “Balkan Projects” samosvesno prihvata mobilnu strategiju u svojim inicijativama, pa tako planira da organizuje seriju godišnjih izložbi i dešavanja koja se kreću od jedne balkanske zemlje do druge, prikupljajući podsticaje i kritičnu masu sve dok ujedinjujuća vizija ne bude upotpunjena.
Izložba će biti otvorena u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića na Dedinju do 21. avgusta.
(SEEcult.org)
