UBSM – lider digitalizacije u kulturi

Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” u (UBSM) Beogradu, jedina u Srbiji koja ima ceo svoj fond dostupan na internetu, započela je digitalizaciju 2008. godine, a kao lider u tom procesu, opremljen moćnim skenerima i softverima, danas digitalizuje i fondove drugih ustanova kulture ili manifestacija, poput Bitefa. Budući da digitalizacija u oblasti kulture ne podrazumeva samo očuvanje baštine i njenu prezentaciju, već i korišćenje, UBSM ukazuje da je to segment koji je potrebno posebno dodatno unaprediti, što bi podrazumevalo saradnju različitih aktera sektora kulture, obrazovanja, nauke...

“Problem je u tome što je UBSM pomoćna aktivnost Univerziteta. Mi smo kao tetkice koje održavaju higijenu, samo što mi uređujemo znanje. Kao takvi, ne možemo sami da formiramo velike i važne sadržaje. To što mi uredimo, neko treba da iskoristi”, naveo je za projekat Vodič za digitalizaciju kulture u Srbiji dr Adam Sofronijević, zamenik upravnika UBSM i jedan od vodećih domaćih stručnjaka u oblasti digitalizacije.

Kao primer, Sofronijević je naveo kolekciju UBSM o početku Prvog svetskog rata (Kolekcija odabranih antirevizionističkih dela o Prvom svetskom ratu) koja sadrži materijale koji ne mogu da se nađu na drugom mestu, a doslovno je ostala neiskorišćena.

“Meni je nejasno kako je bilo koji rad o Prvom svetskom ratu napisan, jer nikada niko nije došao da pročita te knjige. Kako ćeš pisati o Prvom svetskom ratu ako nisi pročitao Luiđija Albertinija, ne znaš ništa o diplomatskoj, formalnoj strani izbijanja rata, jer nisi pročitao diplomatsku prepisku. E, to je slika koja sa digitalizacijom postaje transparentna. Mi imamo jedan primerak Luiđija Albertinija i ovde je moguće videti statistike korišćenja te jedne knjige. Statistika je nula. Niko nikad nije došao da je pročita. Stvar sa digitalizacijom je to što je transparentna. Pokazuje kakav je način rada na Katedri za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pritom, takve statistike možemo da imamo za sve oblasti. Da vidimo koliko studenata ima na Univerzitetu, pa i koliko je knjiga pročitano po glavi studenta… Preovlađujući način naučnog delovanja u Srbiji jeste da se sedne i duboko razmisli bez dostupnih informacija”, naveo je Sofronijević, prema čijem je konceptu 2008. godine UBSM i osnovala Odeljenje za održavanje i razvoj sistema, digititalizaciju fonda i kulturnu delatnost, kao jedinstveno u ovom delu Evrope, jer objedinjuje više srodnih funkcija koje se prožimaju, nadopunjuju i čine smislenu celinu.

“Kulturna delatnost bez digitalizacije danas nema nikakvog smisla, potpuno je anahrona i nepotrebna. Takođe, bez razvoja i održavanja sistema digitalizacija je nemoguća, tako da je Odeljenje objedinilo tri bibliotečke funkcionalnosti. Uprava je imala sluha za koncept koji sam predložio”, naveo je Sofronijević.

Magic Box

Prva digitalizovana knjiga u UBSM bila je “Ko je ko u Kraljevini Jugoslaviji 1926”, a odmah potom ćirilski rukopisi i ostala starija izdanja. Za početke digitalizacije u UBSM, kako napominje Sofronijević, važno je reći da ne postoji momenat kada neko diže zastavicu i najavljuje početak.

“Digitalizacija je počela po kućama. Ja sam imao skener, pa sam stotine knjiga skenirao sam. Kolega Matea (Milošević), koji je radio u magacinu, isto je imao kod kuće skener i sam je skenirao stotine strana. To znanje je samo preneto u institucionalni kontekst kada je Biblioteka pristala da kupi bibliotečki skener”, dodao je on.

Organizacioni i funkcionalni napredak u procesu skeniranja je u međuvremenu ostvaren, pa sada UBSM ima skener vredan 80.000 evra (nabavljen sredstvima Evropske komisije) i program Docworks za koji je Ministarstvo kulture pre dve godine izdvojilo 4,7 miliona dinara (za dve licence - za UBSM i Narodnu biblioteku Srbije). Reč je o programu koji je skup, ali je i najbolji i nakvalitetniji metod skeniranja. Taj program radi kompanija CCS iz Hamburga, lider u tom poslu, a da li Srbija ima para za to i da li treba da daje pare za to, Sofronijević kaže da nije na njemu da sudi.

Magic Box - Mika Alas

Pogrešni troškovi digitalizacije, prema njegovim rečima, vezani su isključivo za ekonomski oportunitetne gubitke. To znači ulaganje vremena u nešto što ne donosi rezultate kakvi bi bili da je vreme uloženo u nešto drugo.

“Ti su troškovi bili ogromni. Bavili smo se društvenim mrežama, recimo, prvi smo u bibliotečkom svetu imali 10.000 korisnika na Fejsbuku. Možda je to vreme moglo da se pametnije utroši. Trebalo bi uraditi studiju o našim oportunitetnim troškovima u tom periodu”, naveo je Sofronijević, pominjući da je CCS-ov program postojao mnogo ranije, ali je dobijen tek pre dve godine.

“Ono gde nemamo trošak je rad sa programom Transkribus, u kojem sada imamo sto posto dobitak, jer smo uključeni od početka. To je valjda jedan od retkih slučajeva kada je Srbija uključena odmah. Može se porediti sa momentom kada je Đorđe Stanojević uvodio električnu struju u Beograd. Na svim drugim mestima pretpostavljam da postoji veliki oportunitetni trošak. Mi smo radili skeniranje Lisnog kataloga 2015. godine. Da smo ga radili ranije, ne bi toliko godina ljudi dolazili u biblioteku da na karticama prelistavaju. Koliko je vremena i koliko ljudi provelo u autobusu, a zatim u bilioteci, što znači da se taj oportunitetni trošak može meriti milionima evra. To je bilo pogrešno - razvijali smo društvene mreže, a nismo skenirali kartice”, naveo je Sofronijević.

Rukopis Isidore Sekulić u programu Transkribus

Prema njegovim rečima, pitanje je da li je bilo moguće slediti model neke biblioteke u okruženju u pogledu menadžmenta, utroška vremena i sredstava, jer je biliotekarstvo specifična oblast koja nije finansijski intenzivna.

“Simuliranje modela je koncept iz prethodnih vremena, to ne postoji više”, naveo je Sofronijević. “Nas ima 80 zaposlenih, tada nas je bilo sto, teorijski nije bilo nikakve prepreke da već tada skeniramo, ali jednostavno nije bilo realno da se tada radi”, dodao je Sofronijević, koji se i u svojoj doktorskoj disertaciji bavi temom biblioteka i korišćenja novih tehnologija.

Jedino UBSM ima ceo svoj fond dostupan na internetu. “Naravno, ima malih biblioteka, sa sve novim knjigama, pa su i sve u COBISS-u. Čak i u Narodnoj biblioteci Srbije oko 80 posto fonda nije dostupno putem interneta”, dodao je Sofronijević.

Iako se dešavalo da biblioteke digitalizuju istu knjigu, Sofronijević smatra da to nije veliki problem.

“Dešavalo se… Prvi put je NBS skenirala 2003. godine jedan časopis u rezoluciji koja je tada bila moguća. Drugi put smo ga mi skenirali zato što je bila potrebna veća rezolucija da bi se uradio CRO… Ali, to je elitističko pitanje, jer se bavi temom do koje ćemo mi u Srbiji stići nikada. Mi nemamo nacionalni registar digitalnih objekata koji je skup i u našem slučaju nepotreban alat jer, kakve veze ima ako je neka knjiga skenirana više puta? To dupliranje nikada neće biti veće od jednog promila na nivou cele Srbije. Ništa strašno. Statistike su neumoljive. Na svetskom nivou je tek 5-6 posto kulturne baštine skenirano. U Srbiji je taj procenat možda 1 posto, a verovatno nije ni toliki. Mi nemamo ni popis toga šta analogno imamo. Ne postoji digitalni spisak svih materijala u fondovima biblioteka. Čak ni biblioteke, a da i ne govorimo o svim institucijama kulture…”, naveo je Sofronijević, ističući da je u tom smislu koordinacija mnogo važnija u segmentu prihvatanja primera dobre prakse.

UBSM je, kako je dodao, 2015. godine uradila svoje kartice na vrlo efikasan, jeftin i izvodljiv način. Niko drugi to nije uradio, odnosno niko nije prihvatio model dobre prakse.

Odeljenje za digitalizaciju UBSM

Kao primer dobre prakse digitalizacije u UBSM, naveo je da bi društveno trebalo da bude najkorisniji prevod predavanja “Istorija antičke Grčke” profesora Donalda Kagana sa Jejla. Međutim, to nije najkorišćenije, već su to Istorijske novine, koje imaju više od 30.000 poseta mesečno.

Između ostalog, digitalizovane su i Male novine, koje Sofronijević smatra svojevrsnom pretečom današnjih tabloida.

“Ako vas neko pita šta je Kurir u Srbiji, ja mogu da kažem - Pera Todorović 1903. godine u Malim novinama. Pera Todorović je tri godine ložio javnost Srbije da postoje Kremanska proročanstva. Tu dolazimo do pitanja šta je digitalizacija i zašto je ona važna, jer mi živimo u svetu posle istine. Na osnovu Malih novina ja u fotošopu mogu da napravim bio koju konstrukciju, navodno preuzetu iz tih novina. E, to su sad složenija pitanja”, naveo je Sofronijević.

Prema njegovom mišljenju, posebno je pitanje i šta je dobar PR u kulturi u Srbiji danas.

“Svi kažu da bi bilo sve u redu samo da nema Farme. Ne može da nema Farme i nije problem u Farmi… Da ima sadržaja koji po kvalitetu korespondiraju sa onim što je Farma u svom segmentu (jer, i to je kultura, pošto je sve kultura!), jer zadovoljava kulturne potrebe jednog dela publike, grupe ljudi koja neće nestati, jer nisu neki zli ljudi ili Marsovci nego naši sugrađani. Problem je stoga u drugom segmentu koji ne proizvodi kvalitet koji privuče 20.000 ljudi kao koncert Filharmonije. Kada je toliko ljudi došlo na događaj u biblioteci ili u muzeju? Kada je došlo 20.000 ljudi na Bitef?”, naveo je Sofronijević.

Skeniranje građe

Fond UBSM, inače, sastoji se od zbirke monografskih i serijskih publikacija, referensne zbirke, rukopisa, arhivske građe, doktorskih disertacija i elektronskih izvora. Pored naučno-istraživačkih publikacija koje čine srž fonda, u kolekciji se mogu pronaći i kvalitetni naslovi iz beletristike.

Reprezentativno iskustvo UBSM u polju digitalizacije odnosi se, dakle, na širok spektar građe - od prve celovite digitalizovane zbirke koja je obuhvatala rukopise iz zaostavštine srpske književnice Isidore Sekulić, preko skeniranja starih ćirilskih (od XIII do XVII veka) i orijentalnih rukopisa (na arapskom, osmanskom i persijskom jeziku), uspostavljanja digitalnog repozitorijuma Phaidra sa radovima nastavnika i saradnika Univerziteta, portala E-teze sa doktorskim disertacijama odbranjenim na univerzitetima u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, pa sve do značajnih doprinosa u međunarodnim projektima, koji su krunisani digitalizacijom starih srpskih novina u okviru projekta Europeana Newspapers (Vreme 1924-1941, Pravda 1904-1941, Stražilovo 1885-1894...).

Osim moćnih skenera i softvera, UBSM poseduje i Magic Box, najsavremeniji uređaj za prezentaciju digitalnog materijala, u koji je moguće smestiti i fizički objekat i njegovu digitalnu verziju. UBSM je, između ostalog, partner u projektu E-READ podržanog u okviru programa Horizon2020 Evropske komisije, koji je posvećen evoluciji čitanja u eri digitalizacije. U okviru tog projekta, razvijaju se alati za prepoznavanje rukopisa određene ličnosti (rukom pisanog teksta), a već postoje i modeli na ćiriličnom i latiničnom pismu. Trenutno se izrađuje model za rukopis Isidore Sekulić, zahvaljujući programu Transkribus za prepoznavanje, transkripciju i pretragu rukopisnih tekstova.

Bez obzira na skupu opremu, u UBSM smatraju da bi, s obzirom na obim i prirodu posla digitalizacije, Odeljenje za digitalizaciju bilo samo prazna soba da u njemu nema ljudi koji posvećeno i stručno rade. Među najvažnijima su Matea Milošević i Nikola Krsmanović. Milošević je pritom prethodno bio magacioner, a Krsmanović bibliotekar, a postali su jedni od najboljih stručnjaka za digitalizaciju u Srbiji u pogledu veština i znanja koji su potrebni za skeniranje, obradu materijala i druge korake koji čine pretvaranje analognog u digitalno i njegovu obradu. Kao posebno značajan, u UBSM navode i rad tri volonterke Sandre Spasić, Dragane Popović i Aleksandre Tica, koje obavljaju poslove koje bi radile i kada bi bilo moguće da budu zaposlene. S obzirom na zabranu zapošljavanja u javnom sektoru zbog mera štednje, i dalje su u statusu volontera i saradnika na projektima.

Budući da obim posla, kako navode u UBSM, prevazilazi ljudske kapacitete, stalna je potraga za novim volonterima. Potrebno je pritom naći ljude koji imaju specifičan sistem vrednosti koji im omogućava da uče, da budu vredni i da prihvataju nova znanja.

Kako se odvija proces digitalizacije u UBSM, koje su specifičnosti i prednosti pogledajte OVDE.

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta Vodič kroz digitalizaciju kulture u Srbiji, koji SEEcult.org realizuje u saradnji sa Centrom za medijsko obrazovanje i kulturu, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije