U slavu Ljubice Marić
Slavna srpska kompozitorka i jedna od prvih dirigentkinja u Evropi Ljubica Marić, čija se stogodišnjica rođenja proslavlja tokom 2009. godine, dobiće 12. novembra spomen-ploču u Beogradu, a u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti biće otvorena i izložba posvećena njenom životu i radu, dok će od 5. do 7. novembra biti održan naučni skup, u okviru kojeg će premijerno biti izvedena i njena novootkrivena minijatura za flautu.
Slavna srpska kompozitorka i jedna od prvih dirigentkinja u Evropi Ljubica Marić, čija se stogodišnjica rođenja proslavlja tokom 2009. godine, dobiće 12. novembra spomen-ploču u Beogradu, a u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti biće otvorena i izložba posvećena njenom životu i radu, dok će od 5. do 7. novembra biti održan naučni skup, u okviru kojeg će premijerno biti izvedena i njena novootkrivena minijatura za flautu.
Spomen-ploča Ljubice Marić (1909-2003) biće otkrivena na fasadi zgrade u Džordža Vasingtona 36, u kojoj je živela i radila, a tim povodom govoriće akademik Dejan Despić, predsednik Odbora za obeležavanje stogodišnjice njenog rođenja, koji je formirala Vlada Srbije.
Izložbu “Ljubica Marić - ...tajna / tišina / tvorenje...” otvoriće u Galeriji SANU ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, a o koncepciji će govoriti autor te postavke Melita Milin, savetnik Muzikološkog instituta SANU, dok će izbor iz poetskih dela Ljubice Marić čitati glumica Dara Čalenić, prijateljica velike kompozitorke.
Život i rad Ljubice Marić biće predstavljen u Galeriji SANU sa mnogo različitih podataka i dokumenata o njenom životu i radu. Publika će moći da se upozna sa njenim poetskim i likovnim radovima, a imaće priliku i da na audio uređajima bira i sluša njenu muziku i vidi film sačinjen na osnovu davno snimljenih intervjua.
Izložbu prati i obiman katalog sa prilozima o kompozitorki i izložbenoj postavci, kao i lifleti na srpskom i engleskom jeziku.
Postavku izložbe, koju su osmislili dizajner Milan Janić i scenograf Nenad Marković, finansijski su omogućili Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, uz donaciju UNESKO-a, koji je jubilej Ljubice Marić uvrstio u svoj kalendar kulturnih događanja 2009.
Povodom jubileja, u SANU će od 5. do 7. novembra biti održan i naučni skup o opusu Marićeve u kontekstu muzike njenog vremena, na kojem će radove o njenom životu i delu izložiti 16 domaćih i 12 stranih učesnika, na srpskom i engleskom jeziku.
Sudeći prema prijavljenim temama i prispelim apstraktima, opus Ljubice Marić biće sagledavan svestrano i inovativno, a skup će svečano otvoriti akademik Dimitrije Stefanović, generalni sekretar SANU i predsednik Organizacionog odbora, kao i direktorka Muzikološkog instituta SANU Danica Petrović.
Stogodišnjica rodjenja slavne srpske kompozitorke i jedne od prvih dirigentkinja u Evropi Ljubice Marić, koja je bila i književnica, slikarka i vajarka, obeležena je i na 41. BEMUS-u - svetskom premijerom njenog dela “Tužbalica, pastorala i himna”.
U okviru proteklog 54. Sajma knjiga u Beogradu, predstavljena je knjiga “Zapisa” Ljubice Marić, u izdanju “Jugokoncerta” i “Arhipelaga”, a PGP RTS bi do kraja godine trebalo da objavi komplet od četiri CD-a sa celokupnim opusom te svestrane umetnice.
Proslava jubileja Marićeve počela je u martu koncertom kamerne muzike u Sali Beogradske filharmonije, na kojem su izvedena njena dela nastala između 1929. i 1976. godine.
Prema rečima čuvenog Dmitrija Šostakoviča, Ljubica Marić je upotrebila čitav arsenal savremene muzike da bi ostvarila visoki cilj. “Ona govori iz dubine svoje duše, jasnim i impresivnim jezikom...", gvoorio je o njenom stvaralaštvu Šostakovič.
Njenu muziku i originalnost izraza hvalili su i drugi veliki umetnici 20. veka, poput Bartoka, Lutoslavskog, Habe, Nikolaja Slonimskog, Hermana Šerhena i Marijusa Flothausa.
Rođena u Kragujevcu 18. marta 1909. godine, Ljubica Marić prešla je ogroman umetnički i intelektualni put da bi, muzičkim delima, omogućila srpskoj muzici dostojno mesto u evropskoj muzičkoj baštini.
Ona je 1929. prva ponela diplomu kompozicije stečenu školovanjem u Srbiji, a počela je u 11. godini da uči violinu i uskoro počela da se bavi i komponovanjem, kod Josipa Slavenskog.
Studije je nastavila u Pragu, na Majstorskoj školi praškog Konzervatorijuma, gde je diplomirala 1932. godine.
Na Državnom konzervatorijumu u Pragu Jozef Suk ju je primio na poslediplomske studije, tokom kojih je pobrala velike uspehe na festivalima u Amsterdamu, Strazburu i Pragu.
Kritičari su pisali o njoj kao o genijalno obdarenoj ženi, a njenu muziku promovisao je veliki pobornik savremene muzike Herman Šerhen.
Najznačajniji kamerni ansambli i orkestri izvodili su njenu muziku, kojima je često sama dirigovala, a Alojz Haba joj je ponudio mesto asistenta na Odeljenju za četvrtstepenu muziku Državnog Konzervatorijuma u Pragu.
Drugi svetski rat je omeo nastavak njene međunarodne karijere, pa je ajveći deo života provela u Beogradu, povučeno i komponujući.
Bavila se i likovnom umetnošću, pisala je i filozofsku poeziju, bila je profesor Muzičke akademije u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Ljubica Marić je prvi kompozitor ikada koji je upotrebio crkvenu muziku vizantijskog porekla u neliturgijskim delima.
Ostvarila je u kompozicijama visoko originalnu sintezu srednjevekovne muzike i avangardnih iskustava muzike 20. veka, stvarajući dela potresne filozofske liričnosti.
Njena muzika je najavila nastanak postmodernizma i minimalizma, a bila je i preteča Arvo Perta i Džona Tavenera.
Pred kraj njenog života, muzika Ljubice Marić ponovo je sa oduševljenjem prihvaćena u velikim evropskim muzičkim centrima Holandije, Nemačke i Velike Britanije.
U Amsterdamu je održan čitav niz koncerata njene muzike, izdat je kompakt disk sa kamernom muzikom, Fondacija KölnMusik naručila je od nje novu kompoziciju, a izdavačka kuća Furore Verlag iz Kasela objavila je partiture svih njenih muzičkih dela. Diskografska kuća Ćandos izdala je CD sa njenim najreprezentativnijim kompozicijama.
Kako je ranije najavljeno, jubilej Ljubice Marić biće obeležen i u Amsterdamu, 16. novembra u sinagogi Uilenburger, a biće izvedena i dela njenih holandskih prijatelja, uz učešće Beogradskog kamernog orkestra “Ljubica Marić” i solista, pod dirigentskim vođstvom najuspešnije savremene beogradske kompozitorke Isidore Žebeljan.
Sajt posvećen Ljubici Marić i stogodišnjici njenog rođenja je www.ljubicamaric.com
Foto: Portret Ljubice Marić, crtež Ivana Tabakovića, 1975.
(SEEcult.org)
