U slavu Anastasa Jovanovića
Muzej primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu obeležava 200 godina od rođenja Anastasa Jovanovića, pionira primenjene umetnosti i dizajna na ovim prostorima - izložbom njegovih nacrta i prvih dizajnerskih rešenja vezanih za ovu sredinu.
Izložba “Anastas Jovanović (1817-1899) – pionir primenjene umetnosti i dizajna”, čija je autorka muzejska savetnica Jelena Perać, otvorena je u MPU 6. novembra, povodom dana tog muzeja, a obuhvata radove iz kolekcija MPU i Galerije Matice srpske u Novom Sadu.
Jovanović je u okvirima srpske umetnosti XIX veka ostvario pionirsku delatnost u nekoliko oblasti vizuelnog izražavanja koje pripadaju domenu primenjene umetnosti i dizajna. Pored fotografije i litografije, pionirski karakter ima i njegova delatnost na izradi nacrta za dekorativne predmete namenjene sakralnoj i profanoj upotrebi.
Jovanovićevi nacrti, predstavljeni na izložbi, datovani su u široki vremenski period njegovog života i rada u Beču (1846-1858), a obuhvataju rešenja za stoni pribor, za različite elemente uređenja i dekoracije enterijera, kao i za bogoslužbene i odevne predmete. Svi nacrti izvedeni su u duhu aktuelnih stilskih koncepcija u austrijskom i srednjoevropskom umetničkom zanatstvu sredine XIX veka. Manji broj nacrta rađen je u stilu klasicizma, odnosno bidermajera, a preovlađuju kombinacije bidermajera i elemenata drugog rokokoa, kao i nacrti u stilu drugog rokokoa.
Iako predmeti izvedeni po nacrtima Jovanovića nisu sačuvani, njihova struktura upućuje na identitet mogućih poručilaca.
Prema načinu obrade, primenjenim stilskim elementima i materijalu u kome je trebalo da budu izrađeni, predmeti na Jovanovićevim nacrtima pripadaju istom tipu luksuznih objekata inostrane provenijencije koji su putem porudžbina i uvoza stizali u Srbiju tokom XIX veka.
Kada su u pitanju poreklo i namena nacrta, kako navodi MPU, mogućim se čine dve pretpostavke. Prva je da su njegovi nacrti predstavljali rešenja za predmete koji su se, prema porudžbini, izrađivali (ili je trebalo da se izrađuju) u radionicama njegovih saradnika – umetničkih zanatlija u Beču. Druga pretpostavka je da su nacrti nastali s namerom da posluže kao ilustracije za katalog radionice, bilo da su u pitanju crteži gotovih predmeta ili nacrti za predmete koji se mogu izraditi po narudžbini.
Na izložbi su prikazani i srebrni artefakti evropske provenijencije, iz kolekcije MPU koji, kao komparativni materijal, ilustruju stilske i formalne paralele između predmeta koji su iz evropskih centara, a pretežno iz Austrijskog carstva, stizali u Kneževinu Srbiju i u rubne oblasti carstva, i onih koje je dizajnirao Jovanović.
Bilo da su zaista realizovani ili da je za to samo postojala namera, nacrti Jovanovića za dekorativne upotrebne predmete mogu se smatrati prvim i jedinstvenim dizajnerskim rešenjima u okvirima srpske umetnosti XIX veka.
Poznavanje savremenih umetničkih i stilskih tendencija Jovanović je putem svoje umetničke delatnosti i kao konsultant ili neposredni nabavlјač sličnih premeta u Beču, prenosio i u srpsku sredinu, utičući na formiranje ukusa i oblikovanje građanske kulture. Njegovi nacrti za dekorativne upotrebne predmete predstavlјaju tako još jedan vid njegovog uticajnog delovanja, u okvirima vizuelne kulture i umetnosti, na oblikovanje srpske kulture XIX veka u celini, istakao je MPU povodom izložbe, koja je otvorena do 31. januara 2018.
Povodom 57 godina MPU, direktorka Ljiljana Miletić Abramović navela je na otvaranju da taj muzej godišnje organizuje 14 izložbi koje privuku između 15.000 i 18.000 posetilaca. Prioriteti u narednom periodu su proširenje i adaptacija prostora, intenzivnije povezivanje i uklјučivanje u regionalne i evropske projekte, digitalizacija i unapređenje vidlјivosti i komunikativnosti sa najširom publikom, kao i veća ulaganja u lјudske resurse.
(SEEcult.org)
