U odbrani ćirilice

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević otvorio je 11. septembra u Loznici 84. Vukov sabor, ponovivši uverenje da je neophodna odbrana ćiriličnog pisma.

Vukosavljević je istakao da je pitanju jezičke kulture, odnosno zaštiti jezika i pisma, posvećena velika pažnja i u Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji od 2017. do 2027. godine, koji je u procesu javne rasprave.

Vukosavljević je naveo i da upravo u postojbini reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića očekuje od svih građana Srbije podršku za očuvanje ćiriličnog pisma, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Iako deca uče ćirilicu u školi, Vukosavljević je rekao da je duh vremena takav da se ona koristi sve slabije.

“Ukoliko ne budemo svesni krunskog dragulјa svoje kulture, odnosno svog ćiriličnog pisma, fonetske reforme koje su u najvećoj meri zasluga Vuka Karadžića mi nećemo imati šta da prenesemo svojim potomcima”, rekao je Vukosavljević.

Vukosavljević je istakao da je kulturno jezgro jednog naroda njegova osobenost, kao i da je zadatak osmišljene kulturne politike upravo da prepozna to svoje jezgro, da ga sačuva, obogati i da ga tako očuvanog prenese generacijama koje dolaze.

“Obaveza ove generacije je da se posveti otvorenim pitanjima, kao što je zaštita jezika i ćiriličnog pisma, a to spada u naše apsolutne prioritete”, naveo je Vukosavljević.

Navodeći da je kultura pred mnogim izazovima, Vukosavljević je istakao da će Ministarstvo kulture učiniti sve što može kroz Strategiju kulturnog razvoja da dođe do dokumenta koji će pokazati put kojim treba da se ide.

Vukova kuća u Tršiću, foto: SEEcult.org

Za Vukov sabor - najstariju kulturnu manifestaciju u Srbiji, Vukosavljević je rekao da predstavlja izraz stabilnog i dragocenog kontinuiteta srpske kulture.

Ocenio je da nam je za protekle 84 godine istorija donela i prinosila različite epohe i društvena uređenja, vladare, duh vremena, ali da se tradicija nekada ne neguje kako treba.

Vukosavljević je podsetio da je Vuk Karadžić doneo ono narodno, iskonsko, preplet duše i karaktera našeg naroda. "Na bogatu evropsku kulturnu trpezu sa ponosom je izneo naše narodne pesme, epsku narodnu poeziju, pripovetke, bajke, basne... Izneo je dragulјe srpske kulture pred situ evropsku publiku koja je sa oduševlјenjem prihvatila ono što je ponudio", rekao je ministar.

“Ukoliko mi ne čuvamo njegovo nasleđe i pristup kulturnoj tradiciji, što je čvrsto nacionalno opredelјenje utemeljeno u osnovne i bitne dimenzije srpske kulture koja je i staroslovenska i balkanska i svetosavska, kosovska i evropska, “mi našu kulturu nećemo sačuvati”, dodao je Vukosavljević.

Vukov sabor organizuje Centar za kulturu "Vuk Karadžić" pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, a program obuhvata predsaborske dane i zavrsnu svecanost.

Prvi Vukov sabor održan je 17. septembra 1933. godine na dan svečanog otvaranja obnovlјene Vukove spomen kuće. Prvi sabori su imali lokalni karakter, svečanost se sastojala od saborske besede, čitanja poezije i guslarskog nadmetanja, a danas se sastoji iz dve povezane celine: predsaborskih dana i završne svečanosti.

(SEEcul.org)