U čast gastarbajtera
Izložba “Ajnhajtclub” o fenomenu gastarbajtera sa prostora bivše Jugoslavije u Austriji biće otvorena 5. jula u Q21 u Muzejskoj četvrti (MQ) u Beču, povodom 50-godišnjice stupanja na snagu Sporazuma o regulisanju zapošljavanja jugoslovenskih radnika, koji je potpisan sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom 1966. godine.
Izložba “Ajnhajtclub”, čiji je kustos Bogomir Doringer, biće svečano otvorena u prisustvu direktora MQ Kristijana Strasera (Christian Strasser) i saveznog ministra spoljnih poslova i integracije Sebastijana Kurca (Sebastian Kurz), a prema navodima organizatora, kombinacijom savremene umetnosti i istraživačkog rada, uspostaviće vezu između istorije nekadašnjih doseljenika i njihove današnje situacije, te ponuditi perspektivu za budućnost.
Sporazum Austrije i SFRJ, čija je 50-godišnjica povod za izložbu, omogućio je svojevremeno legalnu, dobrovoljnu migraciju radnika u tu zemlju, pa tako i pojavu fenomena takozvanih gastarbajtera.
“Ajnhajtclub” bavi se istorijom gastarbajtera iz perspektive klubova jugoslovenskih radnika, predviđenih članom 9 tog sporazuma, koji se bavio podsticanjem kulturnog i društvenog života lica na privremenom radu u Austriji. Na osnovu tog člana, došlo je do osnivanja više od stotinu klubova jugoslovenskih radnika koji su, kako je navedeno u najavi izložbe, predstavljali ne samo slobodne prostore za negovanje kulturnog identiteta i osećaja pripadnosti, nego i ventile u kontekstu nostalgije prema domovini.
ASYMPTOTE (c) Evelyn Bencicova & Adam Csoka Keller
Na izložbi “Ajnhajtclub” učestvuju: ATK! (Belgija), Evelyn Benčičová (Slovačka) & Adam Csoka Keller (Slovačka/Kanada), Ljubomir Bratić (Austrija), Juan Pablo Cámara (Argentina/Holandija) & Michele Rizzo (Italija/Holandija), Leyla Cárdenas (Kolumbija), Olga Dimitrijević (Srbija), Mladen Đorđević (Srbija), Hor “29. novembar” (exYU/Austrija) & Turbo Tanja (Srbija/Austrija), Nikola Knežević (Srbija/Holandija), Marko Lulić (Austrija), Claudia Maté (Španija), Milan Mijalković (Makedonija/Austrija), Miroslav Mikuljan (Hrvatska), Vladimir Miladinović (Srbija), Goran Novaković (Austrija), Josip Novosel (Hrvatska), Bernd Oppl (Austrija), Krsto Papić (Hrvatska), Antonis Pittas (Grčka/Holandija), Marta Popivoda (Srbia), Roberto Uribe-Castro (Kolumbija/Holandija), Addie Wagenknecht (SAD) i drugi.
Istraživanje i produkcija radova za izložbu ostvareni su na osnovu dogovora kustosa Bogomira Doringera i umetnika iz rezidencijalnog programa Q21. Više od 15 umetnika gostovalo je na privremenom radu u Beču kako bi uspostavili kontakt s gradom i fenomenom gastarbajtera.
“Ajnhajtclub” (Klub Jedinstvo) svečano započinje rad u okviru proslave pola veka od potpisivanja sporazuma o gastarbajterima. Klub će raditi u frei_raum Q21 exhibition space, kao svojevrsni znak zahvalnosti izvornim gastarbajterima poreklom iz nekadašnje SFRJ, a danas Slovenije, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Bosne i Hercegovine. U Austriji je fenomen gastarbajtera duboko ukorenjen, ali je istorijski u velikoj meri još uvek neistražen. Već je i sam naziv za gostujuće radnike paušalan, pošto se u njemu mešaju oni koji su došli na osnovu Sporazuma iz 60-ih i mlađe generacije migranata.
Marta Popivoda, Yugoslavia-how ideology moved our collective body, 2013
Izložba predstavlja, kako je navedeno, šarenu panoramu posvećenu fenomenu gastarbajtera, koja sadrži trodimenzionalne avatare, modernizovani folklor i interaktivne performanse i intervencije.
Umetnička dela grupišu se oko monumentalne projekcije filmskog eseja Marte Popivode “Jugoslavija ili kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo” (Yugoslavia: How Ideology Moved Our Collective Body) koji posreduje vrlo lični pogled na istoriju socijalističke Jugoslavije i njen tragičan kraj. Arhivski snimci prikazuju ne samo snagu ideologije da masu ljudi podstakne da stvore kolektivno telo, već i moć ljudi ujedinjenih u kolektivu da ideologiju unište.
Raznolikost izloženih dela odražava, između ostalog, i preuobličene skulpture bečkih opštinskih zgrada Bernda Oppla, koje ukazuju na nestabilnost i nedostatke tih građevina, kao i na činjenicu da je Evropska unija Austriju – za razliku od mnogih drugih država-članica, prilično kasno prisilila da i gastarbajterima bez državljanstva dozvoli pristup stanovima u takvim zgradama.
Bernd Oppl, crooked building, 2015, Holz, Pigmentprint, Buettenpapier, 40x135x70cm
Odmah pored njih nalazi se svečani “Karaoke-bar” Olge Dimitrijević koja je, na osnovu razgovora vođenih s gastarbajterkama različite starosti, prepevala njihove omiljene pesme na svoj način. U “Karaoke-baru” posetioci mogu i sami da pevaju, te da i na taj način proslave živote tih žena.
“Ajnhajtclub” je i bina na kojoj se predstavljaju inicijative kakva je bečki Hor “29. novembar”, čiji su suosnivači 2009. bili bečki umetnici Alex Nikolić i Saša Miletić. U tom horu, koji će nastupiti na otvaranju izložbe, može da peva ko god to zaželi. Sociolog Rosa Reitsamer piše da Hor “29. novembar” predstavlja “politički angažovanu tradiciju popularne muzike, koja kritiku geografski definisanog shvatanja kulture i etnički argumentovanih nacionalizama povezuje sa obelodanjivanjem kulturne prošlosti migranata, a posebno njihove popularne muzike, i zalaže se za podsticanje dijaloga među generacijama” (Popular Music and Society, 2015).
Horu će se prilikom nastupa na otvaranju izložbe priključiti Turbo Tanja, zvezda bečkog kluba “Lepa Brena”.
“Ajnhajtclub” poziva posetioce da učestvuju i u plesnim tačkama gostujućih umetnika Juana Pabla Cámare i Michele Rizzo, koje su koncipirali prilikom poseta probama folklora bečkog kulturno-umetničkog društva “Stevan Mokranjac”.
Claudia Maté, untitled
Trodimenzionalna animacija Claudie Maté predstavlja neobičnu montažu seksualno naglašenih slika motivisanih opisima raznih društvenih miljea u mas-medijima. Njeni “avatari” su zavodljivi i šarmantni, ali se njihovo poreklo i značaj ne mogu otkriti na prvi pogled. Posetioci im se raduju, iako su svesni da su veštački stvoreni. Claudie Maté tematizuje voajersko zadovoljstvo koje donosi distancirano opažanje fenomena migracije, dok avatari upućuju na kontekst između stare i nove migracije i predstavljaju primere njihovog iskorišćavanja.
Vladimir Miladinović je za izložbu izradio ručno uvećanu kopiju dokumenta za “vrbovanje gastarbajtera” kako bi tematizovao i prokomentarisao odnos birokratskog državnog aparata prema stranim radnicima. Posebno ističući određene odeljke Sporazuma o gastarbajterima, umetnik ukazuje i na uticaj izbora reči na kasniji položaj jugoslovenskih radnika u Austriji.
Vladimir Miladinovic, Ugovor o radu, Ink wash on paper, 50x35cm, 2016
Ljubomir Bratić, saradnik projekta “Arhiv migracije”, izlaže deo sakupljenih objekata koji doprinose narativu važnosti klubova i njihove istorije. Bratić je bio i aktivan kao savetnik prilikom istraživanja za potrebe izložbe.
Fotografije velikog formata Milana Mijalkovića prikazuju građevinskog radnika u pozi heroja na svojoj “baušteli”.
U saradnji sa grupom Roter Teppich für junge Kunst, u okviru otvaranja će biti izveden performans “mi morati raditi” (wir müsst arbeiten) sa pet simboličnih “arbajtera”. Delo je postavljeno na zidu od simboličkih cigala Roberta Uribe-Castra.
Fotografije Evelyne Benčičove & Adama Csoke Kellera prikazuju radnice i radnike pretežno jugoslavenskog porekla u neupadljivim ustanovama i javnim prostorima Beča, tako da posetiocima postaje jasno zbog čega je drugi najgovoreniji jezik u tom gradu upravo srpsko-hrvatski.
Naslov izložbe “Ajnhajtclub” napisan je i izgovara se u dikciji prostora bivše Jugoslavije, koja je mnogim pridošlicama bez znanja nemačkog jezika predstavljala vezu između dve kulture. Toj pojavi posvetio je rad Goran Novaković aka Goxilla.
Milan Mijalkovic, Der Arbeiter am Mistkübel, 2015
U “Ajnhajtclub-u” ekskluzivno će biti prikazani delovi dokumentarnog roadmovie Mladena Đorđevića pod radnim naslovom “Gastarbajterske priče”, koji prikazuje ljude koji napuštaju domovinu, ali još nisu stigli do cilja, tako da se uvek nalaze na putu - u prostoru između.
Izložbu je dizajnirao Martin Hikman (Hickmann) sa Univerziteta Mozarteum iz Salcburga. Svetlosnu instalaciju postavlja umetnički duo ATK!
Kustos izložbe Bogomir Doringer, umetnik iz Srbije koji već duže vreme živi u Holandiji, vraća se izložbom “Ajnhajtclub” u MQ nakon međunarodnog uspeha koji je imao projektom “Faceless”.
U okviru izložbe, za 5. avgust predviđene su projekcije filmova u sklopu frame[o]ut-festivala u MQ.
Takođe, najavljen je i performans “Budućnost pročitana u betonu i kamenu” (Future Read in Concrete and Stone) Bojana Đorđeva na ImPulsTanz festivalu, kao i radionica sa Michele Rizzo.
Ulaz na izložbu je besplatan, a biće otvorena u frei_raum Q21 do 5. septembra.
Izložba je organizovana u saradnji sa Saveznim ministarstvom za evropska pitanja, integraciju i spoljne poslove Austrije i Austrijskim fondom za integraciju.
(SEEcult.org)
