U banku mi verujemo
Beogradski umetnik Milovan Destil Marković, koji od sredine 80-ih živi i radi u Berlinu, predstavlja u Galeriji Halveršajd u Minhenu novu seriju bar-kodiranih slika kojima se kritički osvrće na ulogu banaka u savremenom društvu, smatrajući da su nosioci svojevrsne diktature koja je nevidljiva, ali se tiče svih.
Na izložbi “U banku mi verujemo” (In Bank We Trust) Marković će predstaviti četiri nova rada velikog formata iz serije bar-kodiranih slika (Barcoded Paintings), posvećenih fenomenu bankarskog sistema (Bank Series).
Novi radovi Markovića ukazuju na snagu komercijalizacije i potrošačkog društva danas, kritički se odnoseći prema moći banaka koja je na apstraktnim raznobojnim slikama sa motivom bar-koda predstavljena natpisima nalik religijskim parolama (In Bank We Trust, Save The Bank, Bank Me Now…), ispisanim sprejom.
“Cinično, ali veoma realistično”, rekao je Marković u intervjuu za Radio WYBCX Univerziteta Jejl, za koji je govorio i o učešću na proteklom 56. Oktobarskom salonu u Beogradu, na kojem je takođe predstavio deo radova iz serije bar-kodiranih slika, te o statusu umetnosti danas u Srbiji i Evropi, odnosu umetnika prema sve burnijoj političkoj stvarnosti, umetnosti i aktivizmu…
Milovan Destil Marković, Save The Bank
Bar-kodirane slike Markovića deo su serijala “Otmica Evrope” (The Abduction of Europe), koji se oslanja na priču koju je još u 17. veku Rembrant prikazao na istoimenoj slici sa Zevsom koji se, videvši i zaljubivši se u lepu Evropu, pretvorio u bika i oteo je.
“Ta priča je veoma impresivna, interesantna umetnicima do danas. Snaga bika je i danas aktuelna - bik je, između ostalog, simbol berze u Njujorku (Charging Bull)”, rekao je Marković, koji je ideju otmice Evrope stavio u današnji kontekst banaka i ekonomije neoliberalnog kapitalizma.
Bankrotstvo američke finansijske korporacije Lehman Brothers 2008. godine, kako podseća Marković, uticalo je i na mnoge druge kompanije, pa i čitave zemlje. “Grčka je indirektna žrtva tog principa ‘Save the Bank’”, rekao je Marković, koji navodi da više koristi reč ekonomija, nego politika, jer smatra da danas više i nema politike.
“Imamo ekonomiju kao dominantnu silu”, rekao je Marković, dodajući da je danas svaka centralna banka u Evropi vođena po principima delovanja Goldman Saks grupe.
“Sve postaje kao nekada u Sovjetskom Savezu kada ste imali apartičke Centralnog komiteta. Sada imamo apartčike Goldman Saksa svuda”, rekao je Marković.
Milovan Destil Marković, In Bank We Trust
Napominjući da je oduvek pokušavao da radi i predstavi svoje radove na način koji nije direktno u vezi sa aktuelnom politikom ili ekonomijom, Marković je rekao da je neophodno da umetnost bude nezavisna od bilo kakve ekonomske ili političke dominacije.
Povodom novih pokreta solidarnosti i protesta širom sveta, politike kao sve češće teme umetnosti, ali i napada na slobodu izražavanja, Marković je rekao da je evidentno da na umetničkoj sceni ima “određenih osećanja, ideja i pokreta u malim porcijama”. Te pojave, kako je dodao, vidi na pozitivan način, jer smatra da je umetnost danas jedina platforma slobodna od ekonomske dominacije.
Prema njegovim rečima, bar što se Berlina i Istočne Evrope tiče, mnogi umetnici se bave kritičkom umetnošću ili aktivističkim praksama, ukazujući na pojave u društvu koje se ne mogu naći u mejnstrim medijima i na internetu.
Milovan Destil Marković, Bank Me Now
Povodom predstojeće izložbe, koja će biti otvorena 23. februara u privatnoj Galeriji Dirk Halveršajd (Halverscheid), Marković je rekao da je i sam iznenađen time što jedna komercijalna galerija želi da izloži radove koje se kritički osvrću upravo na komercijalizaciju. Dodao je da to govori, između ostalog, i da danas gotovo da nema nema granice između toga šta je komercijalno i nekomecijalno u umetnosti.
“Umetnici su još 60-ih, poput Manconija (Piero Manzoni), prodavali i parče izmeta u konzervi (Artist’ Shit). Nema granice između toga šta je komercijalno ili nije u istoriji savremene umetnosti… Umetnost kritikuje deo društva, poziciju moći, a ako pratimo situaciju, videćemo da koncentracija moći u istoriji samo menja oblike, ali ne i suštinu”, rekao je Marković.
Marković se u intervjuu za radio Jejl univerziteta ovrnuo i na protekli 56. Oktobarski salon “Ljubavni zanos”, na kojem je učestvovao po pozivu kustosa Dejvida Eliota, a izložio je bar-kod slike velikog formata koje su posvećene seksualnom odnosu dvoje ljudi.
Milovan Destil Marković, Bar-kodirane slike, 56. Oktobarski salon, Muzej grada Beograda, 2016.
“Moja ideja je da bar-kod možete skenirati bilo kojim mobilnim telefonom danas i možete dobiti sve informacije o radu, koji je potpuno apstraktan, ali čitljiv”, rekao je Marković, koji je ocenio da je Eliotova ideja bila da pokaže šta danas znači živeti u vremenu mržnje i ujedno da ukaže na neophodnost uživanja i prava na zadovoljstvo.
“Nije to politička ideja, ali je politički naslov, i to je indirektno bila veoma politička izložba”, rekao je Marković.
Osvrćući se na situaciju u Evropi generalno, Marković je rekao da se posle Hladnog rata smatralo da će ljudi moći da žive zajedno, da ima razloga za optimizam. Devedesetih su, međutim, besneli ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, koje su obeležili mnogi zločini i mnogobrojne izbeglice – prve posle Drugog svetskog rata.
“Sada u Evropi imamo drugi talas izbeglica, ali sa Bliskog Istoka… Stvari su ponovo zastrašujuće”, rekao je Marković, koji od 1986. godine živi i radi u Berlinu, ali i dalje provodi po nekoliko meseci godišnje u Beogradu, gde je ranih 80-ih bio jedan od glavnih aktera umetničke scene i stvaranja nove slike, koje je u berlinskoj fazi nastavio transfigurativnim slikarstvom.
Milovan Destil Marković, I Love The Bank
Markovićevi radovi do sada su predstavljeni na brojnim međunarodnim bijenalima i izložbama širom sveta, među kojima su 42. i 46. Venecijansko bijenale, 4. Istanbulsko bijenale, 6. Trijenale u Nju Delhiju, 5. Cetinjsko bijenale, Bijenale u Sao Paolu... Izlagao je u Muzeju savremene umetnosti Kumamoto, P.S.1 Centru za savremenu umetnost u Njujorku, Nišido galeriji savremene umetnosti u Tokiju, zatim u Lođu, Stokholmu, Budimpešti, Pragu, Gracu, Šangaju, Diseldorfu, Beogradu, Berlinu...
Dobitnik je niza nagrada i značajnih priznanja, među kojima su nagrada 24. Oktobarskog salona u Beogradu (1983), nagrada za mladog umetnika Grada Beograda (1984), “Politikina” nagrada (1986), nagrada 19. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku (1996), nagrada Pollock-Krasner fondacije u Njujorku (2000), kao i brojne nagrade u Nemačkoj.
Markovićeva izložba “In Bank We Trust” u Galeriji Dirk Halveršajd, na kojoj će predstaviti i tri rada iz ranijeg ciklusa “Karminke” (Lipstick Portraits) sa portretima Gong Li, Ane Netrebko i Anželik Kidžo, biće otvorena od 23. februara do 1. aprila.
(SEEcult.org)
