Tucakovićev film o Reju
Omaž program legendarnom američkom reditelju Nikolasu Reju (Nicholas Ra) u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u okviru 39. FEST-a, prvi je u godini u kojoj se obeležava vek od njegovog rođenja, a beogradski reditelj Dinko Tucaković priprema i film “Dr Rej i đavoli”, čija bi svetska premijera trebalo da bude na Filmskom festivalu u Veneciji.
Omaž program legendarnom američkom reditelju Nikolasu Reju (Nicholas Ra) u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u okviru 39. FEST-a, prvi je u godini u kojoj se obeležava vek od njegovog rođenja, a beogradski reditelj Dinko Tucaković priprema i film “Dr Rej i đavoli”, čija bi svetska premijera trebalo da bude na Filmskom festivalu u Veneciji.
Tim povodom na FEST-u gostuje i Rejova udovica, Suzan Rej, koja je najavila još nekoliko projekata kojima će biti obeležen vek od rođenja njenog muža, koji je boravio u Beogradu 60-ih godina prošlog veka, kada su Avala film i njen direktor Ratko Dražević pokušali da naprave balkanski Holivud u zemlji “sa one strane gvozdene zavese”.
Suzan Rej rekla je 2. marta na konferenciji za novinare da se iz tog perioda ne seća detalja, ali da je za Reja to bio “specijalan period, koga se rado sećao”.
“Voleo je ovu zemlju i rado je bio ovde, ne sećam se više detalja, jer je bilo davno”, rekla je Suzan Rej, koja je istakla da je vrlo važna podrška Srbije Tucakovićevom filmu kako bi bio završen na vreme i spreman za Mostru.
Prema njenim rečima, razgovarala je i sa direktorom Mostre Markom Milerom, koji joj je potvrdio da je rok za završetak filma “Dr Rej i đavoli” 24. jun.
I sam Tucaković zatražio je podršku države za svoj film, a između ostalog, rekao je da producenti imaju muke sa pristizanjem sredstava, iako su potpisani ugovori.
“Ova tema otvara vrata velikih svetskih festivala. Trudićemo se da do 24. juna završimo film, jer ako ne bude išao u Veneciju, moramo da čekamo tek Berlin 2012. godine”, rekao je Tucaković, koji je u decembru počeo snimanje filma “Dr Rej i đavoli”, u produkciji “Viktorija filma”.
Prema njegovim rečima, film “Dr Rej i đavoli” zamislio je kao misteriju.
“To bi trebalo da bude neki beogradski film noar”, rekao je Tucaković koji se još za vreme studija, koje je upisao 1979. godine, kada je Rej umro, zainteresovao za tog reditelja, a potom je dalje istraživao njegov boravak u Beogradu 1964. godine.
Rej je najpre živeo u hotelu “Moskva”, pa u “Metropolu”, a zatim je iznajmio stan, a prema navodima Tucakovića, to je bio izuzetan kreativan period njegovog života. Projekat “Doktor i đavoli” nikada nije završio, a sa njim je trebalo da radi i Vlasta Gavrik i još niz filmskih stvaralaca sa ovih prostora.
U filmu “Dr Rej i đavoli”, koji je Tucaković opisao kao “fiction-faction”, Reja igra Pol Marej (Paul Murray), koji je rekao da je svakom glumcu najvažnije da nađe vezu sa karakterom lika koga igra i da pronađe delove njegove ličnosti koje ga inspirišu.
“Srećom, Rej je bio vrlo inspirativan čovek i to mi nije bilo teško”, rekao je Marej, pored koga igraju i Dragan Bjelogrlić, Anica Dobra, Lena Bogdanović, Branislav Trifunović, italijanska glumica Maja Sansa, koja živi u Americi...
Prema rečima Tucakovića, i Rade Šerbedžija je obećao da će igrati u tom filmu.
Nastavak snimanja filma “Dr Rej i đavoli” biće krajem marta u Srbiji, a potom u Hrvatskoj - na primorju i u Zagrebu, dok će lokacije Pariza biti dočarane u Budimpešti.
Scenario za taj film dobio je prvu nagradu na konkursu Skupštine grada Beograda, kao i podršku Ministarstava kulture i Filmskog centra Srbije, ali i fonda SEE CN na festivalu u Solunu, a biće realizovan kao koprodukcija sa partnerima iz Mađarske (FilmTeam) i Hrvatske (Alka film), ali i sa Avala filmom i Jugoslovenskom kinotekom.
Projekat je dobio podršku i materijale slavnog nemačkog reditelja Vima Vendersa (Wim Wenders) i njegove producentske kuće Neus Road Movie.
Osim Tucakovićevog filma, obeležavanje veka od rođenja Reja obuhvatiće i restauraciju njegovog ekspresionističkog dokumentarnog filma “We Can Go Again”, a planirana je i muzejska instalacija i pokretanje sajta povodom jubileja, rekla je Suzan Rej.
Suzan Rej je 2. marta otvorila i omaž priređen njenom suprugu u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Program je počeo Rejovim kultnim filmom “Buntovnik bez razloga” (1955) sa Džejmsom Dinom (James Dean) i Natali Vud (Natalie Wood).
Omaž Reju obuhvata i filmove “Rodeo” (1952) sa Suzan Hejvord (Susan Hayward) i Robertom Mičamom (Mitchum), “U senci vešala” (1955) sa Džejmsom Kegnijem (James Cagney), “Heroji Gvadalkanala” (1951) s Džonom Vejnom i “Bele senke” (1960) sa Entonijem Kvinom (Anthony Quinn).
Rej je rođen u La Krosu u državi Viskonsin 1911. godine, pod imenom Rejmond Nikolas Kincle (Raymond Nićolas Keinzle). Pod uticajem autoritativnog oca, Visokog Nemca, kako su ga zvali, izuzetno obrazovanog, ali i sklonog alkoholu, formirao se jedan od najinteresantnijih autora iz generacije holivudskih odmetnika.
U istom gradiću sazrevao je i dve godine stariji Džozef Louzi (Joseph Losey) sa kojim je Rej delio interes za umetnost i levičarski pogled na svet. Blizak toj dvojici na svoj način bio je i Orson Vels (Orson Welles), a sva trojica će karijere i filmske snove završiti u Evropi mnogo godina kasnije.
Rej je pre filmske karijere sarađivao sa veličinama američke kulture, kao što su Džon Hausman (John Houseman, pozorište/radio), Kliford Odets (Clifford Odets - pozorište), Frenk Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright - arhitektura), Vudi Gatri (Woodie Gathrie - kantri muzika, Ledbeli (Ledbelly - bluz)... Bio je jedna od žrtava mekartzima, poznatog i kao “lov na veštice”.
Opus Reja, koji je u filmskoj umetnosti pomerao granice, radeći u sistemu Holivuda, a kasnije i u Evropi.
Njegov opus imao je veliki uticaj na autore kao što su Godar (Godard), Venders (Wenders) ili Džarmuš (Jarmush).
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, FEST-a www.fest.rs, a programi se nalaze i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
