Trnovit put Palića - od sankcija do 30-godišnjice

Festival evropskog filma Palić, čije će jubilarno, 30. izdanje biti održano od 15. do 21. jula na Paliću i u Subotici, prošao je trnovit put od osnivanja u vreme međunarodnih sankcija, ali je, uprkos svim teškoćama, uključujući krizne godine finansiranja, uspeo da istraje i ostane prepoznatljiv po najboljim filmovima kinematografija u Evropi, koje promoviše već dve decenije.

“Kada se osvrnemo na godine kada je ovaj festival nastao, u najtežim vremenima, možemo reći da je tokom 30 godina bilo velikih iskušenja”, rekao je 5. jula na konferenciji za novinare predsednik Saveta FEF Palić, akademik Dušan Kovačević, najavljujući “izuzetno zanimljiv program” jubilarnog festivalskog izdanja u kojem će “biti za svakoga ko voli film ponešto”.

“Ima izuzetno dobrih filmova. Gosti koji su potvrdili da dolaze su stvarno svetska i evropska imena”, istakao je Kovačević, koji je rekao i da ni ova godina nije manjkala iskušenjima - što “zbog globalne krize, što zbog svih čuda koja su nam se događala, što se naravno odražava i na produkciju, na snimanje naročito domaćeg filma, kao i na organizaciju ljudi koji spremaju festival”.

Izražavajući nadu da će jubilarnim Palićem ipak “svi biti zadovoljni”, Kovačević je rekao da taj festival, kao i drugi u Srbiji, predstavljaju identitet i vitalitet jednog naroda. “Kada se danas priča o Paliću, prva ideja je ovaj festival. Za Niš su prva asocijacija Glumački susreti ili Džez festival, za Novi Sad – Sterijino pozorje... Kultura je nešto što je najbitnije za opstanak i identitet jednog naroda. U tom kontekstu jubilej Palićkog festivala je lep i značajan događaj”, naglasio je Kovačević.

Foto: Monika Husar

Dugogodišnji direktor i osnivač FEF Palić Radoslav Zelenović osvrnuo se na turbulentnu istoriju Palićkog festivala, koji po mnogo čemu “nije običan festival”.

“Trideset godina u istoriji jednog festivala od njega napravi svojevrsni dokument koji ima mnoge aspekte. Nastao je 1992. godine u teško vreme sankcija. Blažo Perović i ja i drugi ušli smo u to sa nepodnošljivom lakoćom. Nismo bili svesni šta sve može da se desi. Bilo je mišljenja da Festival ne može da opstane. Srećom, nismo odustali. Dogovorili smo se da prvih deset godina tražimo koncept. Svašta smo pokušavali…”, rekao je Zelenović, podsetivši da 1996. godine Palićkog festivala nije bilo, jer nije bilo novca. Potom je 1997. godine prvi put posle rata prikazan neki hrvatski film – “Kako je počeo rat na mom otoku” Vinka Brešana. Posle NATO bombardovanja, 1999. godine, održan je “festival kontinuiteta” sa 15-ak filmova. Nagrada “Aleksandar Lifka” postala je 2000. godine priznanje za doprinos evropskom filmu, prvi dobitnici bili su Milena Dravić i Mikloš Jančo, podsetio je Zelenović i istakao da je lista dobitnika tog priznanja  jedna od najboljih ličnih karti Palićkog festivala.

“Od Milene, Bate, Smokija, Simketa, Gorana pa do Duška Kovačevića, od Janča, Louča, Kena Rasela, Mihalkova, Mencla, pa do Azanavicijusa, to su ljudi koji su temelj naše i evropske kinematografije”, rekao je Zelenović.

Zelenović je kao ključnu godinu označio 2003, kada je doneta odluka da će Palić biti isključivo Festival evropskog filma.

“Tokom Festivala promenio se način snimanja i prikazivanja filmova – sa 35 milimetara prešlo se na elektroniku. Jedno vreme smo morali da imamo projektore i za jedno i za drugo. Pravimo smo mali film na tu temu. Trideset  godina je da se podvuče crta. Procena je da smo imali oko 300.000 posetilaca. Prikazali smo na hiljade filmova. Filmovi iz Evrope ranije ovde nisu imali status kakav zaslužuju, s obzirom da smo mi evropska država,a  2017. godine je Evropska unija proglasila naš festival za jedan od najboljih u Evropi, mada nismo članica EU”, istakao je Zelenović, koji je i sam iznenađen pojedinim arhivskim podacima.

“Đorđe Zelenović, moj sin, koji je od početka bio sa nama na festivalu, povadio je razne podatke iz arhiva. I sam sam bio iznenađen da je sredinom 90-ih predsednik žirija bio direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera. Naš festival je od samog početka imao veoma jak status. Zato što je imao jaku želju ljudi koji su radili festival da on bude to što treba da bude i to što on objektivno jeste. Palić je promenio svoju fizionomiju, jednim delom zbog uticaja festivala i dolaska poznatih umetnika. Finansiranje nam je sada stabilno. To nikada nije dovoljno, ali znamo koliko imamo i u tom okviru pravimo festival”, rekao je Zelenović, dodajući da je srećna okolnost privrženost ljudi iz kinematografije Palićkom festivalu. U tom kontekstu istakao je da su predsednici Saveta FEF Palć bili Milena Dravić, Branislav Lečić, Želimir Žilnik, Mira Banjac i sada Duško Kovačević.

“To su autoriteti koji ovom festivalu daju dignitet”, naglasio je Zelenović.

U ime organizatora FEF Palić, direktor Otvorenog univerziteta u Subotici Ilija Tatić naveo je da je uložen veliki napor da 30. Palić bude pripremljen kako treba, a podsetio je da se, pored 30 godina od osnivanja, obeležava i 20 godina tokom kojih je Palić festival evropskog filma.

“Nama je čast i zadovoljstvo da pripremamo ovako bitnu manifestaciju, koja je bitna ne samo za Suboticu i Palić, nego za čitavu Srbiju, a mislim i za ovaj deo Evropu”, istakao je Tatić.  

Programski direktor Palića Miroslav Mogorović rekao je da program tog festivala zavisi od toga kakva je aktuelna produkcija u Evropi, a ove godine su, srećom, bile izuzetne selekcije u Berlinu i Kanu.

“U Glavnom progamu 30. Palića će biti filmovi velikana Vima Vendersa, Kena Louča, Margarete fon Trota, Kristijana Pecolda. Imamo film koji je otvorio Kan, kao i plejadu evropskih i svetskih glumaca kao što su Džoni Dep i Džon Malkovič”, rekao je Mogorović. Što se tiče učešća srpskog filma, u toku su završni pregovori, rekao je Mogorović, najavljujući brojne filmske ekipe među gostima, ali ih nije precizirao.

Glavnu takmičarsku selekciju 30. Palića, čiji je selektor Nikolaj Nikitin, čine filmovi: “Crveno nebo” Kristijana Pecolda, “Seneka” Roberta Švenkea, “Zarobljen” Vasilisa Kacupisa, “Tri hiljade numerisanih delova” Adama Časija, “Zemlja kratkih rečenica” Hele Jof, “Preeksponirano” Eleonore Veninove, “Ingeborg Bahman - Putovanje u pustinju” Margaret fon Trota, “Klub Nula” Džesike Hausner, “Stari hrast” Kena Louča, “Savršeni dani” Vima Vendersa, i “Madam Dubari” rediteljke Majven.

Žiri čine: direktor Festivala evropskog filma u Sevilji Tito Rodrigez, scenaristkinja i rediteljka Nana Janelidze, scenarista i reditelj Milorad Milinković, scenarista i reditelj Eran Kolirin i scenaristkinja, rediteljka, publicistkinja i članica organizacionog tima Berlinala Daniela Veber.

U takmičarskoj selekciji programa Paralele i sudari biće prikazani filmovi: “Voli polako” Marije Kavtaradze, “Ugljenik” Jona Borsa, “Živi svetac” Tinatin Kajrišvili, “Hladan poput mermera” Asifa Rustamova, “Embrion-larva-leptir” Kirosa Papavasiloua, “Voliš li me?” Tonje Nojabrove, “Hleb i so” Damjana Kocura, “Svakodnevne greške” Kristine Grosan, “Moć” Maćaša Priklera i “Sestre” Linde Olte.

Žiri programa Paralele i sudari, čija je selektorka Julija Sinkevič, čine producentkinja Ivana Marinić Kragić i glumica i rediteljka Boni Vilijams.

Žiri Međunarodne federacije filmskih kritičara - FIPRESCI čine: Renod Baronian, Mike Nafs i Alehandra Treljes.

Biće dodeljene i nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) za najbolje filmove u pomenutim kategorijama prema mišljenju kritičara srpske sekcije FIPRESCI.

Dobitnici nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji ove godine su srpski glumac Bogdan Diklić i nemački reditelj Andreas Drezen. Dobitnik regionalne nagrade “Lifka” je glumac Nikola Ristanovski iz Severne Makedonije.

Inače, kako je ranije najavljeno, među gostima 30. Palića biće i slavna nemačka rediteljka Margaret fon Trota, dobitnica “Lifke” 2004. godine.

U pratećem programu biće održana radionica mladih kritičara, radionica za društvene medije, ekološka panel diskusija “Posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO agresiji 1999. godine - inspiracija za kinematografe”, izložba “Tragovi jednog vremena - Filmski plakat 1980-1989”, izložba “Mija Aleksić - biti glumac” - povodom stogodišnjice rođenja tog velikana srpske i jugoslovenske glume, te izložba plakata Festivala evropskog filma Palić od petog do 30. izdanja manifestacije, izložba “Momenti festivala”, panel Mreže kinoprikazivača Srbije, kao i promocije knjiga.

Na 30. Paliću očekuje se više od 150 filmskih profesionalaca iz zemlje i inostranstva.

Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa (Media), kao i mnogobrojni partneri i medijski partneri.

Sponzor - prijatelj FEF Palić više od 20 godina je Gorki list, sa kojim će saradnja biti proširena i na muzički deo festivalskog programa.

Program 30. Palića, koji je već počeo predfestivalskim programom, održava na više lokacija, među kojima su Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka.

Festivalski sajt palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)