Transnacionalne alternative
Transevropa festival umetnosti, kulture i politike, koji je okupio proteklih dana u Beogradu više od sto aktivista, mislilaca, blogera, novinara i umetnika, predočio je sumornu sliku današnje Evrope, ali je ponudio i niz ideja alternativnih rešenja za promenu evropske i globalne situacije, opisane u jednoj od mnogobrojnih diskusija kao “transnacionalni totalitarizam transnacionalnih elita”. Ističući stoga neophodnost jačanja transnacionalne solidarnosti različitih civilnih, aktivističkih, medijskih i političkih inicijativa, ali i preuzimanja lične odgovornosti građana za svoj i život budućih generacija, poseban poziv za buđenje poslat je kroz više diskusija i levici, kojoj ističe vreme da se konsoliduje naspram sve surovijeg krupnog kapitala, bujanja desnice, pa i rasizma i fašizma.
Diskusije u okviru četiri tematske celine: Nove političke forme i pokreti, Alternativna ekonomija, Zajednička dobra i Migracije i mobilnost, održane u Centru za kulturnu dekontaminaciju i Domu omladine Beograda, otvorile su neke od rak rana današnje Evrope i njene institucionalne forme - EU, koja se već godinama bori sa ekonomskom krizom i posledicama mera štednje, nespremno je dočekala talas izbeglica sa Bliskog Istoka, zatvara granice, podiže zidove i suspenduje Šengen, izneveravajući neke od svojih osnovnih postulata.
Izbeglička kriza, koja je iznela proteklih meseci na svetlo brojne slabosti današnje Evrope, razmotrena je sa različitih aspekata u diskusionom programu Transeuropa festivala, koji je pod sloganom "Beyond Fragments" započet temom o radikalnim promenama u Evropi danas, a završava se 4. oktobra debatom o ultra-desnici i političkom ekstremizmu. Pažnju su izazvale i diskusije o novim partijama i novim medijima, političkim pokretima i strankama, kontroli informacija i opasnostima od globalnog nadgledanja, kao i o alternativnoj ekonomiji o kojoj su razgovarali Piter Sunde (Peter), jedan od suosnivača Pirate Bay-a, i analitičar evropske i globalne ekonomije Bret Skot (Brett Scott) koji zagovara antropološki pristup u razumevanju finansijske moći, odnosno direktan razgovor sa trgovcima, bankarima i ljudima koji imaju alternativne ideje, umesto čitanja teorija.
Foto: Euroalter
Kao jedna od ključnih tema današnjice, od koje umnogome zavise rešenja za sva goruća pitanja, jeste pitanje informacija i njihovog širenja, posebno posredstvom interneta, ali i kontrole i manipulacije zarad jačanja moći političkih i finansijskih elita.
Informacijama, kao valuti današnjice, posvećena je bila posebna diskusija u DOB-u, koju je moderirao filozof Srećko Horvat iz Hrvatske, uz učešće pravnice za ljudska prava Renate Avila iz Gvatemale i pozorišne rediteljke Angele Rihter iz Nemačke, koje su u redovnom kontaktu sa osnivačem WikiLeaks-a Džulijanom Asanžom (Julian Assange) i Edvardom Snoudenom (Edward Snowden) i drugim digitalnim aktivistima i disidentima.
Obe su se zauzele za veću podršku zviždačima, navodeći da upravo primeri Asanža i Snoudena pokazuju koliko je ceo sistem ranjiv i šta bi se moglo učiniti kada bi razotkrivanje tajnih podataka političkih institucija i korporacija bilo masovnije.
Rihter, Horvat, Avila, DOB
Posebno je bilo reči o opasnostima koje vrebaju od nadgledanja i praćenja informacija, koje je globalnoj javnosti otkrio Snouden, dokazujući kako američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) nadzire, prati i klasifikuje privatne onlajn prepiske, a zahvaljujući razvoju tehnologije, i praktično celokupan život današnjih ljudi – navike, interesovanja, kretanje...
“Danas nam nisu potrebni špijuni kao što su bili u istočnonemačkoj Štazi ili jugoslovenskoj Državnoj bezbednosti – svi smo na neki način sami sebi špijuni”, rekla je Rihterova, koja je poreklom iz Hrvatske, a o važnosti digitalnih disidenata i svojim susretima sa Asanžom i Snoudenom govorila je i proteklom leta na trećem FALIŠ festivalu levice i alternative u Šibeniku.
Prema njenim rečima, Asanž smatra da levici je preostalo još dve godine da učini nešto na političkoj sceni, mada je dodala i da se digitalni revolucionari sa kojima sarađuje uglavom ne identifikuju sa rečju “levo”.
Kao moguće alternative sistemu nadgledanja, u diskusiji je pomenuto odustajanje od korišćenja društvenih mreža, poput Fejsbuka, kao i uvođenje enkripcije za elektronsku poštu. Renata Avila je pomenula da je brazilska levičarska vlada pokušala da uvede enkripciju posredstvom nacionalne poštanske službe, ali se, kako je rekla, Google histerično pobunio i optužio vlasti u Brazilu za “balkanizaciju” interneta, odnosno kršenje slobode korisnika.
Debate Transeuropa festivala posebno su istakle i važnost objedinjavanja civilnog društva na evropskom nivou, budući da još uvek pretežno deluje u nacionalnim okvirima.
To je i jedan od razloga za organizovanje Transeuropa festivala u Beogradu, umesto u nekoliko evropskih gradova istovremeno – kako je bio slučaj od njegovog pokretanja 2007.
Diskusija u CZKD-u
Prema rečima Lorenca Marsilija (Lorenzo), direktora i suosnivača Evropskih alternativa, mrežne organizacije koja je pokrenula Transeuropa festival, Beograd je odabran kao mesto dešavanja zbog činjenice da je, s jedne strane, u srcu Evrope u geografskom smislu, i ujedno u središtu izazova i glavnih pitanja geografske Evrope, uključujući i izbegličku krizu, a s druge strane je van periferije institucionalne Evrope, odnosno EU. Ta kontradiktorna pozicija je dodatni izazov koji su pokušali da istraže učesnici Transeuropa festivala, koji su Evropske alternative organizovale s beogradskim Ministarstvom prostora.
Osim glavnih političkih tema današnje Evrope, učesnici Transeuropa festivala osvrnuli su se kroz različite forme programa i na položaj umetnika u kriznom vremenu, njihovu mobilnost i umrežavanje, odnos prema pitanju migracija i drugim problemima i temama kritičke umetničke prakse danas. Većina tema intenzivnog programa propraćena je umetničkim akcijama, izložbama, performansima i radionicama, održanim u galeriji Remont, Magacinu u Kraljevića Marka, Kulturnom centru Grad, javnom prostoru…
Beleške sa margine, Remont
Na Trgu Nikole Pašića postavljena je instalacija kolektiva Belgrade Raw i organizacije BLOCKFREI iz Beča “Naše nove komšije”, a deo programa je i nedavno otvorena izložba u Muzeju afričke umetnosti “Život migranata u Beogradu”, kao i izložba “Beleške sa margine” kolektiva Ogino Knaus (ogino:knauss) iz Berlina u Remontu.
Naše nove komšije
U Magacinu u Kraljevića Marka u završnici Transeuropa festivala 4. oktobra biće održana međunarodna konferencija “Novi prostori – nove mogućnosti”, u saradnji sa Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) koja tim skupom namerava da borbe za društvene i kulturne centre u Srbiji i regionu stavi u širi globalni kontekst borbe za javna dobra. Takođe, NKSS tim skupom nastavlja napore da se od Magacina, na osnovu novog modela koji je predložila, formira kulturni centar za programe nezavisnih grupa i pojedinaca u oblasti savremene kulture i umetnosti na principima otvorenosti i dostupnosti prostora velikom broju kulturnih radnika, zajedničkog rada, deljenja prostora i stvaranja podsticajnog okruženja za kulturnu produkciju.
Prvi panel, na temu “Novi prostori kulturne produkcije”, okupiće učesnike iz Srbije i sveta koji će govoriti o različitim pristupima korišćenju, osvajanju i upotrebi prostora (Sally Abu Bakr - Ramala, Palestina, Elof Hellström - Cyklopen, Stokholm, Lorenzo Romito - Stalker Collective, Venecija, Ma Yongfeng – Peking, Ivan Velisavljević - Beograd). Drugi panel posvećen je regionalnoj sceni, pa će na temu “Kakav nezavisni kulturni centar nam treba?” govoriti Mitja Bravhar (Kino Šiška, Ljubljana), Emina Višnić (Pogon, Zagreb), Iskra Gešoska (Jadro, Skoplje) i Milica Pekić (NKSS).
Magacin u Kraljevića Marka
U okviru Transeuropa festivala, između ostalog, održan je i Mikro festival amaterskog filma, a Tačka komunikacije osmislila je za posetioce posebne gradske šetnje koje tematski istražuju urbanističke i društveno-istorijske okolnosti razvoja grada.
Pojedini učesnici posetili su i sedište projekta “Beograd na vodi”, koji je takođe bio tema diskusija, a deo programa bila je i oproštajna žurka Inex filma.
Svi programi otvoreni su za javnost i besplatni, a detalji se nalaze na festivalskom sajtu transeuropafestival.eu, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
