Tok umetničke ideje
Izložba skulptura i objekata “Tok”, koja će biti otvorena 20. jula u Galeriji BW Experience u Beogradu, predstavlja radove petoro vajara različitih generacija - Koste Bogdanovića (1930-2012), Marka Vukše, Kristine Ivić, Pavla Radovića i Mihaila Kovačevića, naglašavajući univerzalnost i trajanje jedne umetničke ideje, vizuelno ostvarene u njihovim delima.
Tok te ideje može se pratiti gotovo pravolinijski - od Koste Bogdanovića, pripadnika najstarije generacije, u čijem je delu ona našla svoju plodnu genezu kroz intuitivno prepoznavanje i kreativno prevođenje arhetipskih obrazaca u polje skulpture, preko Marka Vukše, koji u svom estetskom izrazu, na savremen i orginalan način čuva sećanje na poetiku i suptilnost Bogdanovićeve ideje, i najzad - u radovima mladih autora, Vukšinih studenata, u kojima se njen život dalje nastavlja, naveo je u tekstu za katalog istoričar umetnosti mr Marko Bogdanović.
“Iako su im stilska opredeljenja naizgled veoma heterogena - mada pokazuju jasnu vezanost za apstrakciju, pa se slobodno može reći da im je ona zajedničko tlo - polazna osnova svih ovih autora jeste stvaralački princip tipičan za domen skuplture, a to je shvatanje umetnosti kao translacije iskustva u prostornu formu”, naveo je Marko Bogdanović.
Kosta Bogdanović, Bez naziva, drvo, ultramarin plava boja, 40 x 15 cm
Umetnost Koste Bogdanovića, kako je podsetio, uvek je bila u sprezi sa njegovim teorijskim radom i proizilazi često iz same istorije umetnosti, iz određenih pojava i iskustava, poput njegovih poznatih Vizantema ili ciklusa Forma Arhitektonika, Forma Japanika, Forma Islamika …
“Uvidevši važnost izbora materijala za oblikovanje umetničkog dela Bogdanović se u svom radu pretežno opredeljuje za drvo i plavu ultramarin boju, gde iz ove kombinacije nastaju njegova najpoznatija dela. On takođe koristi i druge materijale i medije u svojoj umetničkoj praksi, kao što su: metal, kamen, plastične mase, keramiku, crteže, slike, grafiku, fotografije, plakate...”, naveo je Marko Bogdanović.
Kosta Bogdanović, Bez naziva, drvo, ultramarin boja, 40 x 15 cm
Sam Kosta Bogdanović svojevremeno je za delo Marka Vukše naveo da njegov karakter čini “jasnoća skulptorske forme, koja je savršeno imanentna određenom materijalu, osećanje za osavremenjavanje postojećih formi, izvanredan odnos namere i izvođenja, osećanje za monumentalnost, negovanje lepote u isticanju svojstava materijala, skoro univerzalno iskustvo u poznavanju procesa i sredstava za oblikovanje, čine ovog umetnika savremeno autentičnim i utemeljenim. Svakako da je njegova skulptura već danas dragocen prilog ovoj oblasti vizuelnih umetnosti”.
Marko Vukša, Majka zemlja, terakota, 23 x 22 x 23 cm, 2011/2019.
Tok takvog stvaralačkog procesa utemeljenog na ideji prevođenja iskustva u likovnu formu prepoznaje se i u delima umetnika mlađe generacije.
Kristina Ivić izražava se u različitim materijalima, koje često kombinuje na neočekivan načine. Njenu umetnost obeležava eksperimentisanje formom koju tretira kao glavno sredstvo izražavanja. I Pavle Radović na orginalan način eksperimentiše konstruktivističkim i apstraktnim formama koje postavlja u savremen kontekst. Mihailo Kovačević, pored apstraktnog izraza, u skulpturskoj praksi razvija i svedenu verziju klasičnih portreta isklesanih u belom krečnjačkom kamenu sa krajnje suptilnim naznakama ljudskog lica.
Spajajući tih petoro autora različitih generacija i različitih senzibiliteta u celinu, cilj izložbe je da naglasi tok stvaranja iskustva koje objedinjuje tri generacije vajara, čija se dela prvi put izlažu zajedno.
Kristina Ivić, Iz moje kuće, mog tela, mermer, poliester, 30 x 25 x 40 cm, 2021.
Mihailo Kovačević, Ovan, travertin, 51 x 33 x 32 cm, 2018.
Pavle Radović, Kaktus, kombinovana tehnika, 30 x 26 x 25 cm, 2020.
Kosta Bogdanović, rođen 1930. godine u Osjeku kod Sarajeva, posle završenih studija biologije, diplomirao je 1962. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za Istoriju umetnosti. Vajarstvo je učio u ateljeu Sretena Stojanovića od 1958. do 1961. Posle završenih studija istorije umetnosti, ostaje na odeljenju da radi kao bibliotekar, a u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu počinje da radi kao kustos, pa savetnik i na kraju kao direktor tog muzeja, u kojem je 1974. godine osnovao Centar za vizuelnu kulturu i informacije.
Na osnovu svojih dugogodišnjih istraživanja, Bogdanović je ustanovio predmet Vizuelna kultura, koji je predavao na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu. Teoriju Vizuelne kulture, predavao je kasnije i u Banjaluci, Podgorici, Novom Sadu i Beogradu. Imao je 60 samostalnih i više od 220 kolektivnih izložbi, održao nekoliko stotina predavanja u zemlji i inostranstvu i objavio 12 stručnih knjiga. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja i nagrada u zemlji i inostranstvu.
Bogdanović je preminuo u oktobru 2012. u 83. godini, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, nakon komemoracije u prepunoj Galeriji Petra Dobrovića, koju je organizovao MSUB.
Kosta Bogdanovic, Bez naziva, drvo, ultramarin boja, 40 x 15 cm
Marko Vukša, rođen 1977. u Beogradu, diplomirao je 2001. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na kojem od 2016. godine radi kao docent, na predmetu Primenjeno vajarstvo. Bio je polaznik Majstorske radionice Koste Bogdanovića.
Kristina Ivić (1995, Požarevac), Mihailo Kovačević (1994, Gornji Milanovac) i Pavle Radović (1997, Beograd), diplomirali su 2020. godine na FPU, na odseku Primenjeno vajarstvo, u klasi profesora Marka Vukše. Iste godine upisali su i master studije na FPU.
Izložba “Tok” biće otvorena do 7. avgusta u Galeriji BW Experience, koja je umetnička inicijativa Kvart BW i Galerije Štab.
(SEEcult.org)
