Tišina minskih polja
Zvučna instalacija “Između tišina” Bojana Gagića, koja će biti izložena od 23. februara u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, predstavlja fonografski zapis 12 minskih polja snimanih tokom 12 meseci na magnetofonskim trakama kojima je rok trajanja istekao 90-ih.
U Hrvatskoj je više od 460 kvadratnih kilometara kopnene površine minirano. Hrvatski centar za razminiranje ocenjuje da je širom zemlje neaktivirano više od 46.000 mina. Gagićeva zvučna instalacija pokazuje kako zvuči hodati među njima.
Zvučna slika područja na kojima se nalaze mine menja se u zavisnosti od godišnjeg doba i lokacije. Snimanjem zvuka, kako je naveo MSU, zabeležene su prostorne posebnosti, šumovi lišća, udari vetra, blizine urbanih celina, pev ptica - zvuci koje ni po čemu ne naglašavaju opasnost mesta i njegovu izolovanost, već naglašavaju prožetost sličnih celina bez obzira na njihov neprirodan dodati sadržaj. Period od dvadesetak godina netaknute prirode u ekosistemu minskog polja Gagić je beležio usmerenim mikrofonom visokog dometa na magnetofonske trake kojima je rok trajanja istekao 90-ih godina - u vreme kada su ta minska polja i nastala. I prostor i vreme aktivni su elementi zabeleženog zvuka; traka sadrži snimak određenog polja i zvuk (šum) 20-godišnjeg oštećenja medija, čime se naglašava “oštećenost” snimanog prostora.
Graberje
Na izložbi u MSU, čija je kustoskinja Leila Topić, magnetofonska traka se razapinje i vrti u neprekinutoj petlji. Svi zvukovi reprodukuju se sa internih magnetofonskih zvučnika i prisutni su istovremeno.
Najnovija zvučna instalacija Gagića, rezultat nastala po život opasne ekspedicije, svojevrstan je nastavak njegovog istraživanja pojma tišine predstavljenog u julu 2015. u Domu hrvatskih likovnih umetnika.
Češko Selo
“… Mine su bez sumnje jedno od najužasnijih tehnoloških dostignuća čovečanstva. Podrazumevaju nebrigu za čovečanstvo, život i, ono što je najgore, potpuno zanemaruju prolaznu prirodu konflikta. Za razliku od drugih oružja, čija upotreba zahteva prst (doslovno i metaforički), jednom položena mina čeka skrivena poput nekog zastrašujućeg podzemnog stvorenja. Eksplodira ne birajući ni metu, ni kontekst. Učinak koji mina ostvaruje svojim zaostajanjem u vremenu jeste besmisleno sakaćenje, učinjeno izvan vremena sukoba, u kojem je mina postavljena”, naveo je Lorens Ingliš (Lawrence English), jedna od svetskih zvezda umetnosti zvuka povodom Gagićeve izložbe. Danas su ta bezbožna polja sa svojim eksplozivima stvorila neočekivane mikro-geografije širom sveta. Njihova prisutnost, kako je dodao, napad je na mogućnost korištenja zemljišta na kojem se nalaze. Čine arbitrarne razdele i odbijaju ponovno oživljavanje prostora od strane čovečanstva (bez značajnih ulaganja i rizika). Uvođenjem tih objekata, stvorenih za razgraničavanje vlasništva i teritorijalnosti, generisali smo ne-mesta, prostorne praznine koje će provocirati generacije koje dolaze.
Kako onda možemo upoznati ta ne-mesta? Kako možemo početi istraživati njihovo značenje u kontekstu izvan sukoba? Kako početi razmišljati o ovim prostorima i shvatiti načine na koje prirodna melioracija može ponuditi i metafore za naša vlastita htenja za prihvatanjem tih mesta, možda čak i povratak u njih?, pita Ingliš povodom Gagićeve izložbe.
Gornja Subocka
Bojan Gagić je višestruko nagrađivani multimedijalni umetnik, dizajner zvuka i rasvete. Autor je većeg broja ambijentalnih instalacija, performansa, kompjuterskih grafika, muzike za eksperimentalne video radove, fonografskih zapisa i video radova. Aktivno izlaže u Hrvatskoj i inostranstvu od početka 90-ih godina samostalno ili kao deo umetničkog dvojca Lightune G.
Sistematski se bavi luminoakustikom, field recordingom i eksperimentima u vezi sa odnosima telo/prostor/zvuk/sećanje.
U MSU se do sada predstavio petokanalnom interaktivnom audio-instalacijom “Meandrofon” u sklopu Dana MSU-a, audio-vizuelnom instalacijom “Richterov pogled” u Zbirci Rihter, te svetlosnom instalacijom na južnoj fasadi zgrade MSU-a u sklopu projekta "Za aktivnu umetnost – Nove tendencije 50 godina poslije (1961-1973)".
Izložba “Između tišina” biće otvorena u MSU do 15. marta.
(SEEcult.org)
