Teror i radost, Makavejev
Prateći program 40. FEST-a obuhvata, između ostalog, i promociju knjige “Teror i radost - filmovi Dušana Makavejeva” autorke Lorejn Mortimer koja, za razliku od konvencionalno filmsko-istorijskog pristupa i lucidnih poetskih i biografskih ispovesti tog kultnog reditelja (300 čuda), pristupa temi sa obuhvatne interdisciplinarne teorijske platforme studija kulture.
Prema navodima profesorke Univerziteta umetnosti Nevene Daković, dragocena odlika knjige “Teror i radost”, u izdanju FDU i kuće Clio, jeste konsekventno preplitanje autorkinih teorijskih analiza i pažljivo odabranih živopisnih iskaza samog Makavejeva.
Lorejn Mortimer postavlja filmove-tekstove Makavejeva u kontekst politički turbulentnog XX veka u nekadašnjoj Jugoslaviji i svetu, uspostavljajući spregu sa politički radikalno subverzivnim i satiričnim duhom, radom i životom samog autora.
Knjigu "Teror i radost", koju su preveli sa engleskog Irena Šentevska i Ivan Šentevski, predstaviće 26. februara u podne u Sava centru sam Makavejev, prof. dr Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i novinar Dragan Jovićević.
Tom prilikom biće najavljena i manifestacija “Mak Fest”, posvećena stvaralatvu Makavejeva.
Takođe, biće predstavljena i druga izdanja nova izdanja edicije “Ars cinema” kuće Klio - knjiga “Film i filozofija” Dominika Šatoa, koja daje istorijski i kritički pregled uticaja filozofije na film i svedoči o novoj fazi u teoriji filma, kao i knjiga “Filmska fabula” Žaka Ransijera, koja analizira različite oblike sukoba dveju različitih poetika koji čini srž samog filma.
Lorejn Mortimer je bila profesorka studija filma, sociologije i antropologije na Univerzitetu La Troub u Melburnu, gde je danas povremeni saradnik na Fakultetu za komunikacije, umetnost i kritičke studije. Njena istraživačka interesovanja se kreću od studija kulture preko epistemologije i feminizma do filma. Prevela je sa francuskog na engleski jezik knjigu Edgara Morena “Film ili imaginarni čovek” (University of Minnesota Press, Mineapolis 2005), i napisala predgovor za njegovu drugu knjigu “Zvezde”.
Makavejev (1932) je jedan od osnivača filmskog crnog talasa i jedna od najznačajnija figura u istoriji jugoslovenske kinematografije.
Ostvarenjima “Čovek nije tica”, “Ljubavni slučaj ili Tragedija službenice PTT-a” i “Nevinost bez zaštite”, stekao je međunarodnu pažnju i priznanja.
Inspirisan idejama Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich), Makavejev je snimio izmedju krajem 60-ih i početkom 70-ih u SAD i Jugoslaviji film “WR: Misterije organizma”, koji je zabranjen u Jugoslaviji odmah nakon što se pojavio zbog političkog i seksualnog sadržaja. To je rezultiralo egzilom Makavejeva i povratkom u zemlju tek 1988. godine.
Njegov boravak u inostranstvu obeležili su filmovi “Sweet Movie” (1974) i “Coca-Cola Kid” (1985).
Makavejev je dobitnik niza domaćih i međunarodnih nagrada za stvaralaštvo, među kojima su i Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hugo u Čikagu...
(SEEcult.org)
