Teret suočavanja sa istinom

Igrani film “Teret” reditelja i scenariste Ognjena Glavonića, koji posle Kana i drugih svetskih festivala ima domaću premijeru na 24. Festivalu autorskog filma u Beogradu, poziva na suočavanje sa prošlošću na različitim nivoima, zalažući se za istinu, a protiv tišine i zaborava.

Glavni lik Vlada, koga igra Leon Lučev, radi kao vozač kamiona tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Vozeći kamion sa nepoznatim teretom sa jedne kosovske destinacije do Beograda, susreće najrazličitije likove. Film otvara pitanja o odnosu prošlosti i sadašnjosti i o potrebi ljudi na Balkanu da povežu rasturen istorijski narativ kroz život više generacija.

“Za film sam se odlučio ne zato što se to desilo i što sam čuo za postojanje toga (masovne grobnice kosovskih Albanaca) u predgrađu Beograda, nego zato što ne postoji interesovanje da se o tome zna nešto više, da to bude mesto znanja o našoj prošlosti, mesto istine, a ne da se ponovo zatrpava. O tome se i dalje ćuti”, rekao je Glavonić 24. novembra na konferenciji za novinare u Kombank dvorani uoči premijere “Tereta”.

Prema njegovim rečima, nije hteo da koristi film kao poligon za distribuciju informacija ili moralnih i istorijskih lekcija.

“Za mene je film nešto mnogo više. Ovim filmom bavim se od kada sam završio fakultet 2011. Nakon pet godina odbijanja projekta, iz te teme je nastala ‘Dubina 2’, dokumentarni film sa malim budžetom, gde sam mnoge stvari rekao i nisam imao potrebu da ih ponavljam u igranom filmu. ‘Teret’ je priča o čoveku koji tokom jednog dana radeći svoj posao otkriva istinu o tome šta prevozi, kao i istinu o svojoj zemlji i sa tom istinom odlazi kući. To je priča o tome šta jedna generacija ostavlja drugoj, takođe o društvu za vreme bombardovanja, o teretu mladih i uopšte ljudi u jednom društvu koje je zapravo prestalo da postoji”, rekao je Glavonić, dodajući da je za njega “Teret” postao i film “o raspadu Jugoslavije, o završnom udarcu”.

Navodeći da je znao da mora da napravi film tako da bude nešto lično, odlučio je da uključi svoja sećanja i svog oca.

“Vozač u filmu razmišlja i o mom ocu koji je bio u ratu u Hrvatskoj. Film je nastao iz sudara te priče o kamionu, koja je bila inicijalna kapisla i mojih sećanja na bombardovanje, na tadašnja iskustva. Sećam se straha, paranoje, ali i solidarnosti među ljudima, a sećam se i da mi je jednako kao te bombe i NATO bilo važno to što sam se u to vreme zaljubljivao u pank i metal muziku. Tako da je film sudar tih slika koje sam doživeo i onih slika i priča koje su mi bile zabranjene, ne samo meni nego i većem delu društva, a koje se i dalje prećutkuju”, rekao je Glavonić, čiji je “Teret” osvojio nagrade na festivalima u Kini, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu…

Glavonić je rekao da ga ljudi pitaju zašto pravi filmove o srpskim zločinima, a Hrvati, Albanci, Bosanci… ne rade to o njihovim.

“Prave ih, samo ti filmovi ne dođu do nas”, rekao je Glavonić, pominjući filmove “Srbenka” i “Švajcarac Kris”. Ti filmovi, kao i njegov, imali su sreću da ih izaberu neki veliki festivali, pa onda ne mogu da budu ignorisani u svojim sredinama, naveo je Glavonić.

“Ali to su i dalje priče o kojima pričaju ljudi sa margine, dok je zvanična politika da se održe iluzije i laži. Svako ko udara na te laži proglašava se opasnim, a zapravo je opasan nametnuti nacionalizam koji skriva suštinsku nejednakost, nepravdu. Kada ljudi budu shvatili da treba da se povezuju na druge načine, kad počnu da uče decu da se prvo zaljube u istinu, a tek onda u državu i naciju, možda ćemo imati neku šansu”, rekao je Glavonić.

Povodom kritika iz desničarskih krugova i pre nego što je “Teret” prikazan, Glavonić je rekao da je to počelo još sa “Dubinom 2”.

“To su ljudi koje ne zanima film, koje ne zanima da komuniciraju. Njih zanima da iznesu svoj stav na osnovu poluinformacija koje dobiju, da iskritikuju svetske nepravde. Nismo imali zbog toga lične probleme. Šalju mi komentare na društvenim mrežama, ali ja na to ne obraćam mnogo pažnju. Naravno da sam očekivao da će toga biti, kad kreneš u ovakvu priču očekuješ da se to većini neće svideti, ali ja ne tražim mir u većini ili naciji nego u sebi”, rekao je Glavonić.

Na pitanje o procesu istraživanja za film, Glavonić je odgovorio da se zna za oko 115 ljudi iz celog tog događaja, da su neki i u zatvoru.

“Oni koje smo kontaktirali nisu hteli da govore za film, ali postoje svedočenja, s tim da je u Hagu uglavnom suđeno organizatorima i nalogodavcima, a u Beogadu izvršiocima”, rekao je Glavonić.

Glavonić je ponovio da je taj slučaj bio “samo incijalna ideja za film, kada je teret u kamionu bio samo taj jedan zločin”.

“Izbacio sam mnogo objašnjavanja, istorijskog konteksta, pa i informacija i otvorio, nadam se, mesta za veće učešće publike. Kada sam shvatio da je to film i to tome šta znači biti saučesnik, shvatio sam da i publika treba da prođe taj put sa glavnim likom. Nisam hteo da ovo bude film smao o tom jednom slučaju. Teret iz naslova nije samo teret iz kamiona, niti samo teret koji psihološki muči vozača, to je i nešto što se prenosi kroz istoriju, ta tišina i nemogućnost artikulisanosti nekih priča o odgovornosti”, dodao je Glavonić.

Prema rečima Glavonića, za njega je “Teret” i film o njegovom putu, o saznanju te priče i o artkulisanju bunta.

“U filmu nisam sudija šta je dobro ili zlo, želim da otvorim prostor da gledaoci to pročitaju i dovrše priču”, dodao je Glavonić.

Povodom prizora spomenika na Tjentištu rekao je da je to i priča o ocu i sinu, odnosno o tome šta su nam naši očevi ostavili. “Shvatio sam da mi je potrebna i ta generacija koja je stvarala zemlju u borbi protiv fašizma, a da su deca koja su odrastala na tim vrednostima ubila tu zemlju. Za mene je i to postalo teret ovog lika, ne samo to šta je u kamionu i da on postaje saučesnik i da sa time treba da dođe pred dete, sa tom istinom. On je sin borca sa Sutjeske. Kada se suoči sa prirodom zločina u kojem učestvuje, i koji je po svojoj prirodi fašistički, to je tragedija, to je težak teret, s kojim mora da ide kroz život - da je izdao oca i vrednosti na kojima je ta zemlja nastala”, rekao je Glavonić.

Poznati hrvatski glumac Leon Lučev istakao je da je prihvatio ulogu vozača kamiona Vlade jer mu je važna tema tog filma, a “glavni okidač bila je Ognjenova energija”.

“Došao je kod mene, bez scenarija i pričao mi o filmu. To mi se svidelo. Želeo sam da podržim fim, to mi je bilo bitno”, rekao je Lučev, dodajući da mu se svideo i način rada mladog produkcijskog tima, koji je opisao kao “čist, jasan, eksplicitan od samog početka, što kod nas često nije slučaj”.

Lučev se osvrnuo na kritike filma u Srbiji na neviđeno, rekavši da mu je to poznato i iz Hrvatske, kada je sa Vinkom Brešanom radio film “Svjedoci”, koji je takođe napadan pre nego što ga je iko video.

Lučev je novinarima ispričao i o susretu tokom snimanja u jednom selu u Srbiji, gde su znali o čemu je film “Teret”. Automehaničar, koji im je dao lokaciju za snimanje, a inače je početkom 90-ih bio u paravojnim formacijama, doveo im je svog prijatelja koji je učestvovao u onome o čemu govori “Teret”.

“Taj čovek nam je rekao da je on tovario kamion. Tačno se sećam njegovih reči: ’Kad sam utovario nogu devojčice u crvenoj čizmi doživeo sam nervni slom’. Nakon toga se godinama lečio. I još je rekao: ’Najviše što me je pogodilo je što su me uveravali da to što sam video – nisam video’. To je uzbudljiv trenutak kad na samom snimanju vidiš ljude koji su bili u realnoj situaciji. Ranjen je taj čovek. Ne znam da li je do kraja došao sebi”, izjavio je Lučev.

Na pitanje o jeziku kojim govori u “Teretu”, rekao je da se za njega taj jezik zove ljudski.

“Ukoliko se bavimo ljudskim jezikom i ljudima, svi pričamo zajednički jezik. U Sarajevu me je neko pitao kako je bilo glumiti Srbina. Pa nisam glumio Srbina, nego čoveka. Da glumim Srbina, Hrvata ili Muslimana. strašno bih ograničio kreaciju”, izjavio je Lučev.

Ističući da od kraja rata 90-ih filmski poslenici u regionu rade zajedno, Lučev je rekao da “nema graničnih prepreka u kreaciji, stvaranju, idejama, deljenju potrebe za zajedničkim stvarima", ali da, naravno, to nije svima interes. “Jer, ako bi ljudi shvatili da neke stvari mogu opet zajedno, onda ova vlast ne bi funkcionisala. Ona funkcionisse isključivo na podeli, a ako se maknu podele, onda se otvara prostor za prava pitanja – kako ćemo živeti dalje, zašto ste rasprodali fabrike, odakle vam pravo da date koncesiju na vode...”, rekao je Lučev.

Producentkinja Dragana Jovović ocenila je da stvari u srpskoj kinematografiji idu na bolje. “Nije lako finansirati film, pogotovo ovakav, ali važno je što nas je konačno podržao Filmski centar Srbije. Ta pomoć je mala, ali je simbolički važna, isto kao i podrška Vojvodine”, rekla je Dragana Jovović.

Producent Stefan Ivančić podsetio je da su oni ekipa koja radi zajedno još od kako su se upoznali na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. “Sebe vidimo kao tim. Zajedno sa još nekim kolegama, mi generacijski imamo nagon da izmenimo tok domaće kinematografije koja je od raspada Jugoslavije postala irelevantna za istoriju filma, izuzimajući Kusturicu”, rekao je Ivančić.

Pored Lučeva, glumačku ekipu “Tereta” čine i mladi glumac Pavle Čemerikić, Tamara Krcunović, Ivan Lučev i Igor Benčina.

Producenti “Tereta” su Non-Aligned Films iz Srbije, a koproducenti Cinema Defacto (Francuska), Kinorama (Hrvatska) i Three Gardens Film (Iran).

Film je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije, Sekretarijata za kulturu i javno informisanje Vojvodine, francuskog državnog fonda CNC, evropskog fonda za koprodukcije Eurimages, Hrvatskog audiovizualnog centra, fonda Visions Sud Est, Hubert Bals Fonda festivala u Roterdamu i Doha Film Instituta.

Zbog velikog interesovanja, publika 24. FAF-a će imati priliku da pogleda “Teret” u šest terminanakon premijere - Kombank dvorani, bioskopu “Fontana”, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Centru za kulturu “Vlada Divljan” i u Domu kulture Studentski grad.

(SEEcult.org)