Tako blizu, a tako daleko

Umetnici i predstavnici civilnog društva sa prostora bivše Jugoslavije zauzeli su se za ukidanje viznog režima za građane Kosova u regionu, ukazavši na taj problem konferencijom “Kultura bez granica” i predstavom “Tuđe srce ili pozorišni traktat o granici” koju je režirao Dino Mustafić prema dramskom tekstu Biljane Srbljanović, a premijerno je izvedena 6. januara u Sarajevskom ratnom teatru (SARTR).

U organizaciji Udruženja Art Hub i Inicijative mladih za ljudska prava, konferencija “Kultura bez granica” održana je kao najava predstave koja okuplja umetnike iz regiona, a govori o administrativnim, političkim i psihološkim granicama koje su široko rasprostranjene u svetu, a posebno na Balkanu, saopštili su organizatori.

Izvedena u prepunom SARTR-u, priča predstave “Tuđe srce” je, prema rečima Mustafića, civilizacijska stvar, a ne utopistička ili idealistička slika sveta.

Ističući da budućnost balkanskih naroda mora biti prevazilaženje straha od drugog, Mustafić je nakon premijere izjavio da je kulturna javnost zaintrigirana za važno društveno-političko pitanje.

Mustafić je izrazio zadovoljstvo odzivom i reakcijom publike, konstatujući da je predstava uspela da birokratsko-političku temu granica učini ličnom i emotivnom.

Mustafić je bio i jedan od učesnika konferencije u Mediacentru, na kojoj su o važnosti rešavanja problema granica i saradnje u regionu govorili i vizuelna umetnica Šejla Kamerić, istoričar Nihad Kreševljaković, filmski reditelj Srđan Ćešić, koreograf Gjergj Prevazi, glumac Alban Ukaj i umetnica Lejla Hodžić, koja je i predsednica Udruženja Art Hub.

“Kada smo došli na ideju da radimo ovu predstavu krenuo sam od toga da mladi ljudi iz BiH i Kosova nisu imali priliku da posete drugu državu. Mi smo blizu, a zapravo jako udaljeni i kao građanin osećam jednu vrstu odgovornosti zbog toga, jer je odnos između nas i Kosova izuzetno politički složen”, naveo je Mustafić, dodajući da ga ni vizni režim, ni ostale administrativne granice neće sprečiti da nastavi da radi projekte na Kosovu.

Lejla Hodžić je istakla da bi granice trebalo da budu “samo formalne, a ne granice koje će nas ponižavati”,

“Mi kao bh. građani koji smo imali iskustvo sa viznim režimom, sada tu istu stvar radimo našim susedima i u potpunosti im ograničavamo mogućnost dolaska u našu zemlju. O ovom problemu ne smemo ćutati i ne smemo ga smatrati nebitnim”, poručila je Lejla Hodžić.

Prištinski glumac Alban Ukaj, koji gradi karijeru u Bosni i Hercegovini i jedan je od glavnih aktera predstve “Tuđe srce”, rekao je da mu je već 16 godina potrebna viza da bi se vratio kući na Kosovo, te da mu se jednom desilo da su ga kosovski graničari zbog vize vratili u Sarajevo.

“Moji roditelji su prvi put došli u Sarajevo nakon 14 godina mog boravka ovđe. Imao sam više od stotinu premijera, ali su me prvi put gledali u Beogradu na predstavi ‘Hipermnezija’. Mesec i po dana sam pokušavao dobiti papire kako bi roditelji došli u BiH kod mene da vide moje dete, a na kraju su dobilu vizu samo na sedam dana”, naveo je Ukaj.

Ukaj je dodao da građani Kosova mogu da putuju u Beograd sa ličnom kartom, dok im za dolazak u BiH treba viza.

Sarajevska umetnica Šejla Kamerić istakla je da kultura i umetnost u malim državama mogu da opstanu samo ako imaju saradnju sa drugim državama.

“Osam ili devet puta sam izlagala na Kosovu, što je zaista retkost za jednog državljanina BiH. Kulturna konekcija između BiH i Kosova je potpuno prirodna stvar. Ako želimo da rastemo, moramo sarađivati sa našim susedima”, rekla je Kamerićeva i podsetila da je njen prvi umetnički projekat realizovan 2000. godine u Ljubljani i da se takođe ticao granica, odnosno znakova koji su se nalazili na granicama.

Reditelj Srđan Ćešić iz Srbije rekao je da ksenofobije i nerazumevanja nisu samo privilegija nesavršenih društava, već to postaju pitanja koja sebi postavljaju i zemlje za koje se smatralo da su moderne i kosmopolitske.

“Jedan od najvećih regionalnih problema je nespremnost političkih elita da se menjaju i da razumeju vreme i mesto u kojem žive”, rekao je Češić.

Istoričar Nihad Kreševljaković naveo da je ono kroz što prolaze građani Kosova vrsta poniženja o kojoj javnost mora govoriti.

Dok je bio direktor SARTR-a, kako je rekao Kreševljaković, najveći kompliment mu je bio kada je jedan kosovski glumac, koji je igrao u Sarajevu, nazvao SARTR “ambasadom Kosova u BiH”.

Albanski koreograf Gjergj Prevazi istakao je važnost saradnje i naglasio je da je predstava “Tuđe srce ili pozorišni traktat o granici” sedmi projekat koji radi sa Mustafićem, te da izuzetno ceni angažman svih umetnika u tom projektu.

U predstavi igraju, uz Ukaja, i Jelena Kordić Kuret, Armend Smajli, Adriana Matoshi i Jusuf Brkić, a kao autori se potpisuju Gjergj Prevazi, Srđan Ćešić, Damir Imamović, Lejla Hodžić, te Dino Mustafić i Biljana Srbljanović.

Nakon Sarajeva, predstava će biti igrana u Beogradu, Prištini, Banjaluci, Mostaru, Tuzli, Zenici i Prijedoru.

Realizaciju predstave “Tuđe srce ili pozorišni traktat o granici” podržali su partneri Testament films Beograd, Kosovo Foundation for Open Society, Scena MESS, Inicijativa mladih za ljudska prava u BiH, SARTR, Centar za kulturu Sarajevo i Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu.

*Foto: Velija Hasanbegović

(SEEcult.org)