• Search form

13.06.2011 | 12:29

Tadej Pogačar u MSUV

Slovenački umetnik Tadej Pogačar, osnivač i direktor Zavoda P.A.R.A.S.I.T.E. u Ljubljani, virtuelnog muzeja savremene umetnosti, predstavlja se od 15. juna u MSUV u Novom Sadu izložbom “Svakodnevnica kao javna praksa u polju mnogostrukosti” koja obuhvata produkcije i intervencije na kraju prve decenije 21. veka.

Pogačareva produkcija u umetnosti i kulturi razvijena je kao otvoreni oblik kritičke umetnosti, zasnovane na pristupima aproprijacije i parazitizma, koji uključuju specifične taktike i strategije savremenog stvaraoca.

Tadej Pogačar u MSUV

Slovenački umetnik Tadej Pogačar, osnivač i direktor Zavoda P.A.R.A.S.I.T.E. u Ljubljani, virtuelnog muzeja savremene umetnosti, predstavlja se od 15. juna u MSUV u Novom Sadu izložbom “Svakodnevnica kao javna praksa u polju mnogostrukosti” koja obuhvata produkcije i intervencije na kraju prve decenije 21. veka.

Pogačareva produkcija u umetnosti i kulturi razvijena je kao otvoreni oblik kritičke umetnosti, zasnovane na pristupima aproprijacije i parazitizma, koji uključuju specifične taktike i strategije savremenog stvaraoca.

Kao primer savremenog umetnika, koji se pojavljuje i ispoljava u antagonizmima i kontradikcijama svakodnevnog oblikovanja života (tu-sada ili tamo-tada), Pogačar je stalno u pokretu, menja topologije... Kako je istaknuto u najavi izložbe, Pogačar je primer globalnog umetnika zato što uspeva da radi sa singularnim uzorcima sasvim različitih isečaka svakodnevice u različitim geopolitičkim, geokulturalnim i geobihevioralnim prostornim situacijama širom planete.

Strategija delovanja Pogačara, zasnovana na “novom parazitizmu”, strategija je malih privremenih pokreta i promena. Parazitsko ponašanje radi sa ideologijama sveta umetnosti, kulture, ali i svakodnevnog života, kao atom relacije koji održava komunikaciju u životu. Komunikacija između instanci moći i njihove kritike koja obećava promenu deo je tokova fiksiranja i rastvaranja, konstrukcije i dekonstrukcije diskurzivne i ideološke proizvodnje. Parazitizam tako jeste strategija preživljavanja u društvu koje pokreće druga vrsta globalnog parazitskog terora - parazitizam kapitalizma. Savremeno društvo pokreću deregulisani tokovi ekonomije i povećana regulacija društvenog života koji su utemeljeni na parazitskom odnosu prema domaćinu koji pokreće samu tu proizvodnju, a to je živi rad.

Parazitizam kapitalizma dovodi vezu između parazita i domaćina do krajnjih granica ili finalnih konsekvenci - smrti domaćina.

Strategije preterane identifikacije i parazitizma, u ovakvoj situaciji, traže novu radikalizaciju. Potencijalni pravac za razmišljanje moglo bi da bude pitanje kako izvesti preteranu identifikaciju danas u vreme kada je proizvodnja postala centralni pokretački mehanizam dominacije i subordinacije života? Kako se preterano identifikovati sa samim nekro-parazitskim sistemom moći, a ne samo sa njegovim ideologijama? To bi možda značilo prelazak sa strategija pregovaranja na razmišljanje o strategijama predatorstva i “varenja” samog neprijatelja. Tada bi se (možda) otvorila perspektiva za stvaranje potpuno novih svetova. Za oslobađanje procesa njihovog stvaranja krah je možda neizbežan, ali ipak ne možemo otići sa mesta nesreće. Potrebno je ući i proći kroz njega. Igra parazitiranja zagreva prostor i otvara komunikacijsku perspektivu za eventualnu buduću promenu relacija.

Pogačar se bavi i kustoskim i parakustoskim radom. Interveniše sa modelima nastanjivanja i prisvajanja institucija unutar sveta umetnosti (muzej, galerija, stan likovnog kritičara), društva i kulture (urbane četvrti, sindikati seksualnih radnika, udruženja beskućnika). Bavi se i kustoskim vođenjem Centra i galerije P74 i galerije Kapelica, uključujući i izdavačku delatnost fokusiranu na knjige umetnika i teorijske knjige o savremenim umetničkim praksama.

Autori izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine su Pogačar i Miško Šuvaković, a u pripremi je učestvovala i grupa mladih kustosa koji time završavaju studije na tečaju za kustose “Svet umetnosti” koji organizuje Zavod za savremenu umetnostu u Ljubljani (SCCA Ljubljana).

Rođen 1960. godine, Pogačar je 1984. diplomirao je etnologiju i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, a 1988. i slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani, dok je postdiplomske studije završio 1990.

Sredinom 90-ih je na ljubljanskim ulicama izveo jedan od prvih umetničkih projekata sa lokalnim beskućnicima “Kraljevi ulice” (1995), a potom je otpočeo i transdisciplinarni, kolaborativni višegodišnji projekt “CODE:RED”, koji se, između ostalog, bavi istrаživаnjimа modelа sive ekonomije i sаmoorgаnizovаnjа marginalnih urbanih manjina.

U nаjnovijim projektimа, kroz kontekst dominаcije i moći, Pogаčаr istrаžuje svаkidаšnjost sаvremenih grаdovа, učešće urbаnizmа i ekonomiju urbаnih mаnjinа.

Samostalno je izlagao u Sloveniji, Beču, Berlinu, Kelnu, Veneciji, Njujorku, Londonu, Zagrebu, Skoplju, Klagenfurtu, Budimpešti, Ankoni, Banjaluci... Izlagao je i na desetom Istanbulskom bijenalu, u Institutu umetnosti u San Francisku, na 49. Bijenalu u Sao Paulu, u NGBK i Sparwašer HQ u Berlinu, na trećem Bijenalu u Tirani, ZKM-u u Karlsrueu, Stedelijk Museum u Amsterdamu, Oyo Atomico u Madridu, Museo de Arte Carillo Gil u Meksiko Sitiju, Central House of Artist u Moskvi...

Dobitnik je nagrade za performans Franklin Furnace Archive, 2004. godine dobio je stipendiju za projekat “Shrinking Cities”, a 2008. nagradu “Trend” za izuzetno dostignuće u oblasti vizuelne umetnosti i 2009. Jakopičevu nagradu.

Povodom izložbe, biće objavljen dvojezični katalog na srpskom i engleskom jeziku, u kojem će biti objavljeni tekstovi samog Pogačara, kao i Šuvakovića i Ane Vilenice.

Projekat i izložba nastali su u saradnji MSUV (www.msuv.org) i Zavoda P.A.R.A.S.I.T.E. (www.zavod-parasite.si, www.parasite-pogacar.si).

Zavod P.A.R.A.S.I.T.E, inače, učestvuje i na Sajmu savremene umetnosti VOLTA 7 (http://voltashow.com) u Bazelu, a predstavlja pre svega predstavnike mladje generacije savremenih umetnika (Uroš Potočnik, Tomaž Furlan, Small But Dangers).

Izložba u MSVU biće otvorena do 10. jula.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r