Sveta Prada premijerno u Bitef teatru
Predstava “Sveta Prada” autora Vladimira Aleksića o različitim aspektima današnjeg globalizovanog sveta, zasnovana na “životnom putu” jedne luksuzne tašne, biće premijerno izvedena 29. maja u Bitef teatru u Beogradu, u režiji Sanje Mitrović.
Prema Aleksićevoj ideji, grupa autora - Olga Dimitrijević, Maja Pelević, Tamara Antonijević, Vedrana Klepica i Dimitrije Kokanov, napisala je monologe za pet glumica povezujući krokodile, italijanski dizajn, srpske radnice, ruske tajkune, šanere.
Teme su modna industrija, fenomen tržišta i savremenog kapitalizma, proces proizvodnje i konzumacije, sudbine ljudi - od radnika do pripadnika džet seta, koji vode potpuno različite živote, neravnopravnih statusa i mogućnosti.
Prema rečima Aleksića, na ideju je došao slučajno u Njujorku, kada mu je prijatelj koji radi u jednoj luksuznoj radnji rekao da tu ima i cipela koje su napravljene u Srbiji.
“Pomislio sam kako je to zanimljivo – cipele koje je šila neka radnica u Srbiji prodaje emigrant koji je otišao iz Srbije, a možda će ih kupiti neka žena iz Njujorka čiji su roditelji pobegli od nacista. Kroz priču o tim cipelama možete da date strukturu određenog društvenog trenutka”, rekao je Aleksić 25. maja na konferenciji za novinare.
Inspiracija mu je bila i knjiga “Kako je luksuz izgubio svoj sjaj”.
“U ovoj predstavi torba je simbol. Pozvao sam petoro autora i dao im pet likova, odnosno pet fenomena ličnosti koje nemaju veze jedni s drugima, a imaju s torbom. Tu su kreatorka, kapitalistkinja koja stvara u određenom društvu, onda lik krokodila, koje ubijaju radi kože, modne kuće čak imaju krokodilske farme, zatim radnice u zemljama trećeg sveta, gde se bavimo lošim uslovima rada i pitanjem radnih prava, onda sponzoruša, odnosno žena koja je udata za ruskog tajkuna - to su te nove pare kojima ljudi kupuju status pojavljujući se na događajima kao što je Met gala, i na kraju šanerka, koja preprodaje kradene ili fejk torbe”, izjavio je Aleksić.
Za razliku od predstave slične strukture “Lepa Brena project”, za koju su Aleksić i Olga Dimitrijević bili autori i reditelji, ovoga puta je pozvao rediteljku Sanju Mitrović, s kojom je 2016. godine radio autorski projekat “Drugovi, ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti”.
“Sanja je na osnovu pet monologa napravila svoj rediteljski koncept. U predstavi su tekstovi donekle ukršteni”, rekao je Aleksić.
Sanja Mitrović, koja živi u Belgiji i nedavno je imala premijeru svoje autorske predstave u Flamanskom nacionalnom teatru, zahvalila je na pozivu da posle šest godina ponovo radi u Srbiji.
“Inače sam autor i reditelj svojih predstava, sama pišem tekstove. Nova uloga u ovom procesu je da sam dobila pet gotovih monologa. Zanimljivo mi je što su svi napisani za razlilčite prostore. Prvo pitanje bilo mi je kako da ih spojim u jedan prostor. Krenuli smo od takozvanog prostora hrama, gde postoje ispovesti pojedinaca i scene gde bi ti pojedinci govorili o kolektivu. Važno mi je bilo da se tekst koji je inicijalno napisan kao monološki nekako pretvori u tekst koji će na momente biti višeglasje, da jedna osoba priča, ali da imamo i likove o kojima priča, da se oni povremeno pojavljuju”, rekla je Sanja Mitrović, koja potpisuje i scenski pokret.
Adaptaciju teksta za izvedbu radila je sa Dimitrijem Kokanovim, a u tom proceu bilo joj je zanimljivo da postave torbu u sam centar i daju joj posebno mesto.
“Ona u ovom konceptu postaje šesti lik. Ona govori o hijerarhijskim razlikama između svih likova”, izjavila je Sanja Mitrović, ističući da je bilo lepo raditi s glumicama na svom jeziku.
“Proces je tekao pitko. Nije bilo potrebe da se objašnjavaju kulturološke razlike”, rekla je ona.
U predstavi igraju Jovana Belović, Aleksandra Janković, Milena Predić, Anđelika Simić i Nada Šargin.
Milena Predić je rekla da je njen lik modne kreatorke “osoba kojoj je zapala najbolja uloga, ona je personifikacija vrha piramide, ali ni njoj nije lako, usamljena je, pristaje na kompromise”.
Nada Šargin je svoj lik opisala kao ženu koja se silno obogatila, kupovinom statusnih simbola pokušava da zaboravi prošlost, međutim, fokusirajući se samo na ono materijalno, gubi suštinski kontakt sa ljudima.
Anđelika Simić je istakla da je njen lik “jedna poštena šanerka, Robin Hud na modnom tržištu, ne samo da ’valja’ robu, nego ima i misiju da ruši tu piramidu, da obori cenu Pradinih deonica”.
Aleksandra Janković je čitajući tekstove poželela da igra upravo radnicu. “I sebe vidim kao radnika u kulturi. Pozabavila sam se svime što nosi taj društveni sloj koji se ubrzano survava u smislu dehumanizacije društva, groznih uslova za rad, smanjenja plata...”, rekla je ona.
Mlada glumica Jovana Belović naglasila je da je srećna što je pozvana i da je ulogu krokodilke doživela kao dobar izazov.
Direktor Bitef teatra Miloš Latinović izrazio je zadovoljstvo zbog nove saradnje sa Aleksićem i produkcijskom kućom “Flying Ginger”, nakon uspešne predstave “Lepa Brena project”.
“To je linija koju želimo da nastavimo. Studiozan i društveno aktuelan angažman. U ovoj predstavi pozorišni izraz je drugačiji od naših produkcja, ali upravo raznovrsnost repertoara i usredsređenost na društveni angažman čine Bitef teatar kvalitetnim pozorištem”, rekao je Latinović.
Vladimir Aleksić je i producent predstave, čiji je dramaturg Dimitrije Kokanov. Scenografiju je kreirala Jasmina Holbus, kostime Maria Marković Milojev, a kompozitor je Vladimir Pejković.
Koproducenti predstave su Snaporazverein (Švajcarska), Beogradski letnji festival - Belef (Srbija) i MyBalkan (SAD), a podržali su je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda
(SEEcult.org)
