Svet po Iliji u MSUV
Monografija posvećena stvaralaštvu Ilije Bašičevića Bosilja “Svet po Iliji”, premijerno predstavljena krajem januara u okviru izložbe tog slikara u galeriji Haos u Beogradu, biće predstavljena 26. marta u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu. Na promociji će učestvovati književnik Vladimir Kopicl, jedan od pisaca teksta u monografiji, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Djurić, predsednica Fonda Ilija&Mangelos Ivana Bašičević, Bosiljeva unuka, te kustos MSUV Nebojša Milenković.
Monografija posvećena stvaralaštvu Ilije Bašičevića Bosilja “Svet po Iliji”, premijerno predstavljena krajem januara u okviru izložbe tog slikara u galeriji Haos u Beogradu, biće predstavljena 26. marta u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu.
Na promociji će učestvovati književnik Vladimir Kopicl, jedan od pisaca teksta u monografiji, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Djurić, predsednica Fonda Ilija&Mangelos Ivana Bašičević, Bosiljeva unuka, te kustos MSUV Nebojša Milenković.
Monografiju je objavio Fond "Ilija & Mangelos" iz Novog Sada, uz podršku Pokrajinskog sekretarijat za kulturu Vojvodine.
Tekstove u monografiji pisali su, pored Kopicla, Ivane Bašičević i Milenkovića, i Džejn Kalir (Jane Kallir), Rože Kardinal (Roger Cardinal), Ješa Denegri i Miško Šuvaković, a priloženo je i pismo Žana Dibifea (Jean Dubuffet).
Prema navodima Kopicla, izuzetan kreativni opus Bosilja jedna je od onih vrednosti domaće i svetske likovne umetnosti koja od 1957. godine, kada je počeo da slika u 62. godini, sve upadljivije osvaja pažnju kako stručne kritike, tako i galerista, kolekcionara, drugih umetnika i takozvanih običnih ljubitelja umetnosti.
“Rečju - svih za koje je umetnost nesto vise od puke cinjenice. A kako tržišna, kunshistoričarska i svaka druga vrednost tog art fenomena raste, i to već sasvim globalno, tako raste i nasas svest o važnosti ovog majstora art bruta, marginalne, naivne ili naprosto moderne umetnosti, svejedno, ne samo kao nekoga ko je životno i umetnički ponikao na ovom nasem prostoru - u Šidu, nego i kao najšire svetski prihvaćenog velikog umetnika o čijem delu bi pregledno, stručno potkovano, pa i (re)aktuelizacijski sabrano valjalo obavestiti i nas same”, naveo je Kopicl.
Samouki šidski umetnik, koji je izlagao širom sveta, Bosilj je rođen u Šidu 1895. godine, a bavio se zemljoradnjom do 62. godine, kada mu država oduzima zemlju.
Prve gvaševe i crteže uradio je 1957, a od 1958. počeo je da slika uljanim bojama. Slikao je sve do smrti i ostavio opus od više od 2.000 dela.
Za života je izlagao na stotinak izložbi širom sveta (Tokio, Osaka, Pariz, Amsterdam, Minhen, Milano, Dortmund, Bazel, Cirih, Rim, Đenova, Meksiko Siti), a u njujorškoj galeriji St. Etienne 2006. godine održana je njegova prva američka izložba.
Umro je u Šidu 1972. godine, a tokom 2007/08. godine u više navrata izlagan je sa velikanima, poput Pikasa, Šagala, Klea, Kandinskog i Šilea.
Njegove slike deo su poznatih muzejskih i privatnih kolekcija (Collection del´Art Brut u Lozani, Muzej A. Jakovsky u Nici, kolekcija Karla Pontija, Rockefellera…).
Bosilj je otac umetnika Dimitrija Bašičevića Mangelosa, čijim je imenom nazvana nagrada za najboljeg mladog umetnika u Srbiji.
(SEEcult.org)
