Sudbina Hodžine piramide

Plan da se demolira jedno od najčuvenijih obeležja Tirane, nekadašnji Muzej Envera Hodže, izazvao je gnev arhitekata, aktivista, pa čak i političkih zarobljenika iz vremena Hodže.

Piše: Fatmira Nikolli

Vladin plan da demolira građevinu u obliku piramide, podignutu u čast bivšeg albanskog komunističkog diktatora, posejao je razdor među građanske aktiviste koji vide ovaj spomenik kao deo albanske istorije, radije nego kao simbol prethodnog režima.

Mauzolej Envera Hodže, čoveka koji je gvozdenom pesnicom upravljao zemljom gotovo pola veka, nalazi se u jednom od parkova koji su preživali haotični urbani razvoj kroz koji Albanija prošla u protekle dve decenije.

Nakon što se komunistički režim urušio 1991. godine zgrada je najpre pretvorena u kulturni centar, u kome su se odvijale izložbe umetnosti, koncerti, takmičenja u lepoti, sajmovi knjiga i drugi događaji. Građevina je danas sedište Nacionalnog dečjeg kulturnog centra i Međunarodnog kulturnog centra, kao i kancelarije savremene komercijalne televizije, Top-Channel.

Bivši muzej, podignut 1988, tri godine nakon Hodžine smrti, izgrađen je od betona, stakla i mermernih ploča koje mnoge podsećaju na mešavinu actečke piramide i svemirskog broda.

Zbog arhitektonske vrednosti, građevina je pre tri godine proglašena za kulturni spomenik.

Ali, posle mnogih godina zapostavljanja i neuspelih pokušaja da se pretvori u pozorište i biblioteku, zgrada koja je značajno koštala tadašnji siromašni komunistički režim, sada leži u ruševinama. Bez svog Karara mermera, s krovom koji prokišnjava i polusrušena pokušajima rekonstrukcije koji nisu nikada završeni, zgradu očekuje demoliranje.

Uprkos lošem stanju građevine, grupa arhitekata je ustala u njenu odbranu, ističući da je plan da se zgrada sruši kako bi se napravilo mesto za novu zgradu parlamenta, zasnovana na čisto ideološkim argumentima.

Oko 6,000 ljudi je već potpisalo onlajn peticiju kojom se protive rušenju piramide, dok je i nekoliko demonstracija održano u znak podrške njenoj prezervaciji.

Artan Shkreli, bivši direktor Instituta za spomenike, kaže da su ideološki argumentu za rušenje zgrade apsurdni.

„Arhitektonske vrednosti piramide ne mogu da budu obrisane“, rekao je i dodao da su vladari Albanije „ignorisali molbe javnog mnjenja“.

Maks Velo, arhitekta i bivši politički zatvorenik se slaže, podvlačeći da nije potrebno srušiti piramidu da bi se izbrisale bolne uspomene na Hodžin režim.

„Piramida nije vlasništvo Hodžine porodice i on ne može da se koristi kao argument za njeno rušenje“, rekao je Velo.

„Izgrađena je parama građana i vlada koju smo izabrali treba da uradi sve što može da je zaštiti kao deo kulturnog nasleđa zemlje“, zaključio je Velo.

Piramida je građena od 1985. do 1988. godine i koštala je 3 miliona evra.

Prema rečima Klementa Kolanecija, Hodžinog zeta i glavnog arhitekte tog muzeja, radovi na izgradnji takvog objekta bi danas koštali oko 60 miliona evra.

U poslednjih pet godina desničarska vlada premijera Sali Beriše pravila je i prepravljala planove da se izmeni sudbina zgrade, i na to je potrošila milione.

Pošto je 2005. izabran, Beriša je prvo predložio da se piramida pretvori u Nacionalnu biblioteku, zato što je njena zgrada bila u lošem stanju.

Godinu dana kasnije piramida je pretvorena u međunarodni kulturni centar Peter Abnori, nazvan po predsedniku parlamenta i političkom zatvoreniku koji je preminuo te godine. Plan da se pretvori u biblioteku je odbačen.

„Vlada je tada odvojila sredstva za rekonstrukciju i godinu dana kasnije proglasila građevinu zaštićenim kulturnim spomenikom“, seća se Artan Lame, direktor Foruma za zaštitu istorijskog nasleđa Albanije.

Međutim 2008. godine Beriša se predomislio i tražio od Ministarstva kulture da pretvori zgradu u panteon u kojem bi se nalazilo pozorište, muzička dvorana, umetnička galerija, podzemna biblioteka i omladinski centar.

Novi projekti su napravljeni za centar i tenderi za građevinske firme su raspisani, ali kasnije te godine premijer se predomislio još jednom i tražio od Ministarstva da pretvori zgradu u Narodno pozorište.

U januaru 2009. vlasti su razmatrale ideju da podignu obelisk u znak sećanja na žrtve komunističkog režima ispred piramide, ali to nikada nije izvedeno.

U novembru 2010. u još jednom preokretu, Beriša je odlučio: „Da bi isterali duh diktatora, zgrada mora biti srušena do temelja“ i novi parlament podignut na tom mestu.

Za premijera, Hodžina piramida značila je sada samo milione evra bačene na „nostalgiju“, i njena sudbina je bila zapečaćena.

Iako je skupština poznatija po žučnim raspravama nego po usvajanju vrhunskih zakona, predsednica parlamenta Jozefina Topalli je insistirala da je zgrada postojećeg parlamenta nedovoljno dobra za poslanike.

Kompleks koji se nalazi blizu palate bivšeg kralja Zoga I, izgrađen 1952. godine, „ne uklapa se u standarde parlamenata drugih evropskih zemalja, ili onih u regionu“, iako je zgrada dobila milion evra za rekonstrukciju samo godinu dana pre toga.

Iako se sudbina piramide sada čini zapečaćenom, Aldo Merkoci, aktivista iz Mjafta, lokalne nevladine organizacije kaže da će čak i u slučaju da piramida bude sravnjena sa zemljom, njeno arhitektonsko i društveno nasleđe opstati.

„Piramida je istorijski i kulturni spomenik Tirane, deo istorijskog sećanja svakog građanina Tirane, i ostaće deo tog sećanja još dugo vremena“, rekao je Merkoci.

Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.