Strateški prioriteti civilnog društva
Konferencija Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom, održana uoči vikenda u Beogradu, iznedrila je smernice za izradu prve Nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, zasnovane na 15 prioritetnih tema koje se tiču i kulture, obrazovanja, volontiranja, životne sredine, evropskih integracija, socijalne zaštite i zdravstva, razvoja ruralnih organizacija, prava LGBT zajednice...
Prioritetne teme iskristalisale su se nakon tri konverzacijska kruga i završne sesije konferencije “Uključi se - kakvo civilno društvo želiš?! Civilno društvo u Srbiji 2018. godine”, koja je okupila 20. i 21. februara u Sava centru više od 300 predstavnika OCD.
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom objavila je izveštaje sa sva tri konverzacijska kruga i završne sesije konferencije, odnosno rada u grupama koji je podrazumevao definisanje problema i konkretnih rešenja.
Prioritetne teme definisane su na osnovu prvobitno predloženih pedesetak, a među njima su: ponovno zapošljavanje starijih od 40 godina uz pomoć OCD, problemi LGBT zajednice, budžetska linija 481, volontiranje, etika i integritet OCD, život i sredina, jačanje kapaciteta seoskih organizacija, kultura, obrazovanje, OCD kao pružaoci usluga, socijalna zaštita i zdravstvo, transparentno i participativno uključivanje OCD u praćenju i proceni uspešnosti realizacije aktivnosti strategije, uljučivanje OCD u proces pregovora o pristupanju EU, ustupanje prostora kao menanizam podrške OCD, uticaj građana i javne politike na mogućnosti kontrole vlasti i finansijska održivost OCD.
Za svaku od prioritetnih tema razrađene su aktivnosti, a celokupan materijal, kako je najavljeno, biće iskorišćen u izradi Strategije.
Tako je, na primer, u izveštaju sa završne sesije o kulturi, istaknuto, između ostalog, da je potrebno stvaranje koalicija OCD, kao i da je neophodno da javni sektor prepozna značaj OCD u kulturi. U raspravi o budžetskoj liniji 481 ocenjeno je da je potrebno napraviti jedinstvenu onlajn bazu podataka/jedinstvenu evidenciju za liniju 481, te formirati zasebne budžetske linije za OCD, crkvene organizacije, sport, političke partije i sindikate. Takođe, ocenjeno je da je potrebno pojačati kontrolu državne revizorske institucije nad sprovođenjem propisa kako bi se osiguralo da sve institucije i jedinice lokalne samouprave poštuju zakone prilikom raspisivanja konkursa i obezbediti učešće OCD u određivanju prioriteta (strateških/akcionih) na liniji 481.
U okviru završne sesije o finansijskoj održivosti OCD ocenjeno je da je neophodan kontinuitet državne finansijske podrške OCD, odnosno raspisivanje redovnih javnih konkursa svih ministarstava i drugih nivoa vlasti sa jasno utvrđenim kriterijumima za OCD, zatim obezbeđivanje sufinansirajućih sredstava za realizaciju projekata podržanih od EU, kao i stvaranje uslova za korišćenje drugih izvora finansiranja, uključujući davanja za OCD i poreske olakšice.
Među temama o kojima se raspravljalo na konferenciji su i uloga dece i mladih u civilnom društvu, neformalno obrazovanje i informalno učenje, podsticanje razvoja kreativnosti, kritičkog mišljenja i participacije kroz savremene umetničke i kulturne društvene prakse, socijalno (društveno preduzetništvo), nacionalne manjine kroz, položaj organizacija osoba sa invaliditetom, ali i teme koje predstavljaju svojevrsnu samokritiku sektora, kao što su depolitizacija građanskog društva i “nezavisnost OCD od vlasti”.
Direktorka Kancelarije Ivana Ćirković istakla je da je cilj konferencije bio da u izradu Strategije krene bazično, odnosno da se prvo čuje civilno društvo. Ivana Ćirković istakla je i da "samo osposobljeno i razvijeno civilno društvo može da sprovodi proces donošenja politika, jer bez jakog civilnog društva nema ni suštinskog napretka i razvoja Srbije“.
Uz Ivanu Ćirković, konferenciju su otvorili i ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport, te ambasador SAD u Beogradu Majkl D. Kirbi i ambasador Norveške Nils Ragnar Kamsvag, ističući značaj civilnog društva i stvaranja uslova za njegov razvoj.
"Ne postoji građanin radi dobrobiti institucija, već postoje institucije radi dobrobiti građana. Jedan od najpouzdanijih mehanizama za postizanje naših ciljeva jeste razvoj okruženja za razvoj civilnog društva“, poručio je ministar Selaković.
Tanja Miščević istakla je značaj civilnog društva u evropskim integracijama, navodeći da su pregovori za članstvo u EU podjednako veliki izazov i za državu i za civilno društvo.
"U oba slučaja se gradi sistem za civilno društvo koje je nedvosmisleno u razvijanju demokratija i koje je pokretač reformi“, naglasila je Tanja Miščević.
Ambasador Davenport poručio je da je konferencija prilika da OCD kreiraju strateški dokument koji će se odnositi na njihov rad i istaknu svoje prioritete i ciljeve.
I američki ambasador istakao je neophodnost izrade Strategije i njene primene, kao i njegov norveški kolega koji je naglasio da civilno društvo treba da uradi one male stvari koje državne institucije ne mogu same.
U radu konferencije učestvovali su i šefica Kancelarije za saradnju sa nevladinim organizacijama Vlade Crne Gore Danka Latković i zamenica direktora Ureda za udruge Vlade Hrvatske Vesna Lendić Kasalo.
U radnom delu učesnicima su predstavljeni neki od pozitivnih primera iz Evropske unije i regiona, kao i predstojeći koraci u procesu izrade Nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Srbiji čije usvajanje je predviđeno Planom rada Vlade do kraja 2014.
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom organizovala je konferenciju u saradnji sa EU IPA 2011-2013 projektom "EU podrška Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom“ i TACSO kancelarijom u Srbiji – EU programa People 2 People.
*Foto: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
(SEEcult.org)
