Stop ACTA i u Srbiji
Međunarodni trgovinski ugovor o zaštiti autorskih prava (ACTA - Anti Counterfeiting Trade Agreement), koji je izazvao kontroverzne reakcije širom sveta, a posebno u Evropi, bio je prvi put tema javne rasprave i u Srbiji, u organizaciji Piratske partije.
Uoči globalnog protesta protiv ACTA, o tom sporazumu su 9. februara u Galeriji O3one govorili stručnjak u oblasti IT prava Žarko Ptiček, specijalista za autorsko i srodna prava u muzici i pokretač FairShare-a Ognjen Uzelac, i osnivač Piratske partije Srbije Aleksandar Blagojević. Diskusiji su se pridružili i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i specijalni savetnik u Upravi za digitalnu agendu Slobodan Marković.
Prema navodima Piratske partije, cilj rasprave je bio videti kako će potpisivanje ACTA u okviru Evropske unije uticati na internet tržište i na koji način se mogu o posledicama informisati i organizovati građani u Srbij.
“Kao društvo nalazimo se u vrlo odgovornoj situaciji. Eksploatacija koncepta takozvane intelektualne svojine je u fazi orvelovske realizacije. Sada je potrebno da sačuvamo autore, istraživače i generatore ideja tako što niko neće moći da eksploatiše njihv integritet. Kao zajednica mi upravo to i radimo javnim piratskim akcijama u celom svetu”, naveo je Blagojević.
Uzelac je rekao da je rasprava o ACTA u Srbiji pokrenuta u pravom trenutku, jer se podudarila sa aktuelnim problemom muzičkog dinara. “Javnost sada ima priliku da vidi kako se pod tzv. zaštitom intelektualne svojine zapravo utvrđuju monopoli kojima se omogućuju neosnovano bogaćenje i eliminiše volja autora kao osnov svakog sistema autorskog i srodnih prava”, naveo je Uzelac, kreator FairShare, najnovije domaće slobodne licence za autore.
Ptiček je rekao da se “svi za svoja prava moraju boriti i ne treba da potpadaju pod uticaj medija’, a kao sjajan primer, naveo je akcije planetarnih razmera kada je zajednica odbranila internet od SOPA i PIPA, a sada i od ACTA.
Šabić je primetio da je sjajno da postoji grupa ljudi koja se proaktivno bavi tako važnim pitanjima, dok je Marković dodao da ne treba samo interesne grupe da se bave time, već svi, jer se ACTA i tiče svih ljudi.
Piratska partija Srbije pozvala je sve odgovorne građane da "neguju kulturnu baštinu Srbije tako što je osiguravaju međusobnim deljenjem, odgovorno se ophode prema autorima i pozivaju ostale građane da urade isto".
Tribina je organizovana putem društvenih mreža, pre svega Fejsbuka i Tvitera, a prema navodima organizatora, osim sedamdesetak prisutnih, tribinu je putem video linka tribinu ispratilo više od 400 ljudi iz regiona jugoistočne Evrope.
Piratska partija Srbije nastala je 2008. godine kao građanska inicijativa za zaštitu prava građana u informatičkom dobu sa ciljem da reformiše zakon o autorskim pravima, ukine patentni sistem i osigura slobodan protok informacija bez cenzure.
Poslednjih meseci realizuje intenzivnu kampanju kojom informiše javnost o aktuelnim problemima informatičkog društva, konceptu intelektualne svojine i pozitivnih efekata koje donosi open source koncept.
Video snimak sa tribine nalazi se OVDE
Globalna internet zajednica, koja je nedavno sprečila usvajanje novih američkih zakona o borbi protiv piraterije (SOPA i PIPA), ponovo se 11. februara ujedinjuje u protestu protiv ACTA.
Dan uoči globalnog protesta, Nemačka je odložila potpisivanje ACTA, a ranije su to učinile i Letonija, Poljska, Češka i Slovačka.
Pojedini zvaničnici i institucije već su pretrpeli posledice podrške tom sporazumu, pa su tako sajtovi švedske vlade privremeno bili van funkcije, nakon napada hakerskog kolektiva Anonimni (Anonymous). U Grčkoj je napadnut sajt Ministarstva pravde. I sajt hrvatskog predsednika Ive Josipovića pretrpeo je napad Anonimnih 9. februara uveče.
Josipovićev kabinet saopštio je da su takvi napadi očekivani i teško se mogu sprečiti. "Upravo zbog toga se sistemi projektuju tako da se u tim napadima pretrpi najmanja šteta. U ovom slučaju šteta se sastojala u tome što je stranica bila nedostupna oko sat vremena”, saopšteno je na sajtu Josipovića, koji je podržao ACTA kao alat za borbu protiv piraterije na internetu.
U Poljskoj je nedavno desetine hiljada ljudi protestovalo na ulicama protiv ACTA, a u Sloveniji je došlo do burnih reakcija nakon što se slovenačka ambasadorka u Japanu
Helena Drnovšek Zorko
izvinila zbog nesmotrene podrške tom sporazumu.
(SEEcult.org)
