Štiks i Nedeljković na kraju 2. BFEK-a

Hrvatski pisac Igor Štiks, čiji je roman “Elijahova stolica” preveden na šest evropskih jezika i pretočen u višestruko nagrađivanu pozorišnu predstavu, i jedan od vodećih savremenih srpskih pesnika Živorad Nedeljković, nastupaju 28. juna u završnici 2. Beogradskog festivala evropske književnosti u Domu omladine Beograda, a uz razgovor s publikom, čitaće tekstove iz svojih novih rukopisa.

Štiks je, osim kao pisac, poznat i kao esejista i politički teoretičar koji je poslednjih meseci napisao više izuzetno provokativnih i angažovanih tekstova o novoj dinamici svetske politčke scene - u rasponu od arapskog do turskog i brazilskog proleća.

Nedeljković je dobitnik gotovo svih važnijih književnih nagrada, a prošle godine je učestvovao na najznačanijem evropskom festivalu poezije u francuskom gradu Setu.

U samoj završnici 2. BFEK-a biće prikazan film “Ljubavnici kafea Flor” Ilana Durana Koena, koji govori o Žan-Polu Sartru i Simon de Bovoar, a ulaz je besplatan.

      Goce Smilevski i Gojko Božović

Pretposlednje večeri BFEK-a gostovali su Goce Smilevski i Srđan V. Tešin, a prikazan je i film “Petrovgradska prašina” Ilije Torbice, nastao prema istoimenom romanu Vojislava Despotova.

Tešin je pročitao jednu svoju novu priču, a govorio je i o svojim knjigama proze i o antologijama savremene srpske priče koje je poslednjih godina priredio.

Prema njegovim rečima, u prvim knjigama najviše ga je zanimalo šta sam otkriva u književnosti - istraživao je tekst. U knjigama koje je napisao u poslednjih desetak godina zanima ga šta čitalac otkriva u onome što on  piše.

“Nisam mogao da živim u 90-im, a da ne pišem o onome što se događa pred mojim očima. To sam prepoznao kao prvorazredni izazov. Da nisam pisao o tome, delovalo bi kao da sam izneverio i sebe i čitaoce. Suočio sam se sa stvarnošću, ona je ponudila previše događaja. Verovatno bih u drugačijim okolnostima bio drugačiji pisac”, rekao je Tešin.

       Srđan V. Tešin

Smilevski, koji boravi u Beogradu u pauzi između dve evropske turneje, pročitao je odlomak iz romana “Razgovor sa Spinozom” koji je preveden na većinu evropskih jezika.

Dobitnik Evropske nagrade za književnost, Smilevski je govorio i o nastanku romana “Sestra Sigmunda Frojda” koji mu je takođe doneo veliki broj izdanja, prevoda i nagrada, a pre svega veliki broj čitalaca u različitim kulturama i na različitim jezicima.

Međunarodni uspeh Smilevskog odavno nije doživeo neki istočnoevropski pisac.

“Ja sam oba romana pisao jako dugo. Ni u romanu o Spinozi ni u romanu o Frojdovoj sestri ja nisam želeo da pišem biografije ili biografske romane o dve velike figure. Pokušao sam da govorim o onome što je u njihovim životima i u njihovim biografijama manje poznate. Odlučio sam da pripovedam o napuklinama i praznim poljima u njihovim biografijama. I na tom mestu u oba slučaja ukazala mi se priča”, rekao je Smilevski.

       Goce Smilevski

U romanu “Razgovor sa Spinozom” pripovedao je o strašnjoj usamljenosti.

“Spinoza je najpre bio prognan, zajedno s drugim Jevrejima, iz Španije, da bi u Holandiji bio izopšten iz svoje jevrejske zajednice. Nijedan Jevrejin mu nije smeo prići na manju razdaljinu od četiri lakata ili na bilo koji drugi način stupiti u dodir s njim, a da i sam ne bude izopšten iz jevrejske zajednice. Zamislite tu usamljenost u kojoj je morao živeti Spinoza”, rekao je Smilevski.

Prema njegovim rečima, roman “Sestra Sigmunda Frojda” započeo je kada je povezao dve činjenice.

“Jedna činjenica govori da je Frojd spasen iz Beča pred nacistima i da je sa sobom mogao da povede priličan broj ljudi. Druga činjenica kazuje da su njegove četiri sestre umrle u holokaustu, uključujući i Adolfinu, za koju je negde napisao da je njegova najdraža sestra. Zapitao sam se: Zašto Frojd nije spasao njih? Zašto nije spasao Adolfinu? To me je pitanje potreslo. Najmanje što sam mogao da uradim jeste da napišem roman”, rekao je Smielvski.

Posetioci BFEK-a mogu da pogledaju i izložbu posvećenu Zbignjevu Herbertu, jednom od najvećih evropskih pesnika XX veka, na kojoj su predstavljeni crteži, rukopisi i fotografije tog modernog klasika evropske književnosti.

Beogradski festival evropske književnosti, u organizaciji izdavačke kuće Arhipelag, u saradnji sa DOB-om, obuhvata od 25. juna četiri multimedijalna programa kojima doprinosi vidljivosti savremene književnosti.

Glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović rekao je, otvarajući drugi BFEK, da je za vidljivost knjiga i književnosti danas neophodno osmišljavati nove forme i medije prezentacije, jer su se promenile okolnosti u kojima se knjige čitaju, kao i sami čitaoci.

Gojković je napomenuo i da se u književnosti danas ne oblikuju najvažnije društvene teme, niti je ona osnov za formulisanje bilo koje društvene elite ili javnog mnjenja. Književnost, kako je istakao, ne sme da odustane od svojih najvažnijih umeća i sposobnosti, ali oni koji za nju oblikuju javni prostor moraju da pronađu novu energiju i nove modele promocije čitanja i književnosti. Festival je zato odličan model, jer knjigama daje energiju događaja, usmerava javni fokus na njih i omogućava upotrebu novih medija i tehnologija.

Sajt Arhipelaga je www.arhipelag.rs, DOB-a www.domomladine.org, a festivalski program nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)