Stari turistički favoriti dobili nove rivale u Makedoniji
Zvaničnici tvrde da novi spomenici i muzeji, sastavni deo projekta „Skopje 2014“ povećavaju turistički potencijal Makedonije. Piše: Maja Nedelkovska* Zoran Strezoski, direktor vladine agencije za promociju turizma, kaže da cifre u milionima još nisu na vidiku, ali da je Makedonija počela da oseća značaan porast u broju posetilaca 2011. godine. „Ovo je definitivno godina kada strani turisti dolaze u Makedoniju“, kaže on.
„Očekujemo da ćemo ih na kraju ove godine imati oko 300.000.“
Zvaničnici tvrde da novi spomenici i muzeji, sastavni deo projekta „Skopje 2014“ povećavaju turistički potencijal Makedonije.
Piše: Maja Nedelkovska*
Zoran Strezoski, direktor vladine agencije za promociju turizma, kaže da cifre u milionima još nisu na vidiku, ali da je Makedonija počela da oseća značaan porast u broju posetilaca 2011. godine.
„Ovo je definitivno godina kada strani turisti dolaze u Makedoniju“, kaže on.
„Očekujemo da ćemo ih na kraju ove godine imati oko 300.000.“
„A Skoplje, zahvaljujući projektu ’Skoplje 2014’, postaje sve atraktivnije kao odredište“, dodaje Strezoski.
Ali, Robert Alagozovski, lokalni stručnjak za kulturu, kaže da je još rano tvrditi da više turista dolazi u Makedoniju da bi videlo spomenike koji su deo projekta „Skoplje 2014“.
„Potrebne su nam ozbiljne procene onoga što ljudi govore, a svaka nova atrakcija ne izaziva pozitivne utiske“, kaže on.
„Naši autentičniji spomenici su i dalje vredni pažnje, poput Kamenog mosta ili starog Hamama“, dodaje Alagjozovski.
Nekada su strani posetioci na odmoru u Makedoniji putovali na lokacije stare kulturne baštine u zemlji.
Međutim, popularna odredišta kao što su drevni grad Ohrid, stari otomanski delovi Skoplja i niska srednjevekovnih manastira širom zemlje odnedavno su dobili novu, surovu konkurenciju.
Zahvaljujući ambicioznom planu vlade da renovira glavni grad poznatijem kao „Skoplje 2014“ i podizanju drugih novih atrakcija u gradovima kao što su Ohrid i Kruševo, stari favoriti dobili su nove rivale.
Među prinove na skopskom horizontu spadaju 24 metra visok kip čoveka na konju koji predstavlja drevnog osvajača, Aleksandra Velikog, zatim Spomen-kuća Majke Tereze, koja je rođena u Skoplju, Muzej holokausta, trijumfalna kapija i masa novih kipova i fontana.
Izvan glavnog grada, među njih spadaju rekonstruisana praistorijska zajednica nedaleko od Ohrida po imenu Zaliv kostiju, i spomen-kuća pokojnom pevaču šlagera Tošetu Proeskom, u njegovom rodnom Kruševu.
Proeski, koga su izvedbe popularnih klasika načinile zvezdom širom bivše Jugoslavije, poginuo je 2007. godine u tragičnoj saobraćajnoj nesreći sa samo 26 godina.
Makedonske vlasti tvrde da će najnoviji ukrasi grada, naročito ogroman kip Aleksandra Velikog, privući u zemlju mase turista.
Zoran Nikolovski, zadužen za turizam u Ministarstvu za ekonomiju, kaže da strane turiste više ne interesuje toliko stara čaršija u Skoplju ili drevni Kameni most.
„Mnogi gradovi imaju staru čaršiju, ali sada će ovaj kip postati najfotografisanija lokacija u Skoplju“, tvrdi on. „Gde bi drugde ljudi mogli da vide tako veličanstvenu statuu?“ pita se on.
Anita Jovanoska, iz Ministarstva za kulturu, kaže da je Spomen-kuća Majke Tereze, otvorena u januaru 2009. godine, već postala jedna od najatraktivnijih lokacija u prestonici.
„Preko 300.000 turista posetilo je spomen-kuću otkako je izgrađena i ona je već sastavni deo turističke karte Makedonije“, kaže ona.
Jovanoska dodaje da interesovanje za muzej Tošeta Proeskog, koji je posetilo 85.000 ljudi od januara, pokazuje sve veći kulturni i turistički potencijal malog brdskog grada Kruševa.
Takozvani muzej Zaliva kostiju u Ohridu postigao je gotovo isti učinak, privukavši 80.000 posetilaca otkako se otvorio u novembru 2010. godine.
Da bi povećali interesovanje za spomenike koji su sastavni deo projekta „Skoplje 2014“, vlasti su najavile da će se od ovog meseca u prodaji naći mini-replike tih spomenika i objekata.
Među suvenire spadaju magneti za frižider, privesci za ključeve, podmetači za kompjuterski miš, tanjiri i drugi proizvodi, sa motivima nove trijumfalne kapije, narodnog pozorišta, muzeja borbe za nezavisnost i drugih novih građevina.
Popularnost Makedonije među turistima svakako raste. Prema podacima biroa za statistiku, broj stranih posetilaca u junu 2011. godine bio je 33.767, što je 24 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine.
U avgustu, britanski list „Dejli telegraf“ objavio je članak o skorijim turističkim podacima sa „TripAdvajzora“, najveće svetske internet stranice za putovanja, prema kojima su internet pretrage za Makedoniju kao turističko odredište porasle za 50 odsto.
Ema O’Bojl iz „TripAdvajzora“ kaže da je interesovanje za balkanska odredišta kao što su Bosna i Makedonija u naglom porastu.
Zoran Nikolovski, iz ministarstva za ekonomiju, kaže za „Balkan insajt“ da većina stranih posetilaca u Makedoniju dolaze iz okolnih zemalja, ali i iz Turske, Slovačke, Poljske, Holandije i Rusije.
On dodaje da ga je, otkako je vlada počela da emituje reklame 2008. godine, promovišući turistička blaga zemlje, u vezi sa posetom Makedoniji kontaktiralo nekoliko stranih TV stanica, uključujući Travel čenel, Euro Sport 1, BBC i druge.
„Da smo komercijalno počeli da promovišemo našu zemlju pre 15 godina, Makedonija bi već bila dobro poznati turistički brend“, dodaje Nikolovski.
Miodrag Atanasievski, šef Turističke komore Makedonije, kaže da su najnoviji dodaci izgledu prestonice istakli ono što Makedonija „ima da ponudi“.
„Turiste posebno zanima Trg Makedonija, bez obzira na to što još nije završen“, primećuje on, govoreći o glavnom gradskom trgu na kome se sada nalazi džinovski kip Aleksandra Velikog.
„Očekujemo značajan porast u broju turista zbog sadržaja trga“, dodaje on.
Atanasievski kaže još i da će mešavina starih i novih atrakcija obezbediti prosperitetnu budućnost za turizam u Makedoniji, koja, poput susedne Srbije, do sada nije uspevala da napravi proboj u turizmu na zapadna tržišta kao neke druge jugoslovenske republike kao što su Hrvatska, Slovenija i Crna Gora.
Prošle godine, na primer, samo je 261.696 stranaca posetilo Makedoniju, u poređenju sa više od 9 miliona koji su posetili Hrvatsku
I nisu svi strani posetioci toliko zadivljeni nizom novih kipova u Skoplju.
Zoran Tučkar, muzički novinar iz Hrvatske koji je bio u poseti u julu, kaže da mu je drago da Skoplje dobija dugo očekivani novi izgled, ali da baš nije siguran da se to radi na pravi način.
„Ima previše kipova za moj ukus“, kaže on, „a drugi poznati ljudi zaslužuju da budu deo turističke ponude Skoplja".
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.
